У исти дан, 25.новембра,умрле су двије Глигоревићке.
Анђелија зв.Анђа супруга пок.Милана рођена Симић умрла је у својој 91 години.Покојница је иза себе оставила кћерке Петру и Иванка.
Цвијета зв.Цвија супруга пок Миће умрла је у својој 89 години. Покојница је иза себе оставила сина Млађена и кћер Славицу.
Обије покојнице сахрањене су у суботу, 26.новембра 2016.године.
Јесен и ове године дубоко је зашла у атар нашег села. Пољопривредни радови увелико су при крају,избори су завршени а окончању радова на јесењем асвалтирању путева још нема краја.
Данас се очекује завршетак радова на модернизацији пута у засеоку Митровићи а према Малешевцима поред извора Водица у дужини од 893 метра,ширине коловоза од 3 метра.Радове изводи „Монт-градња“ д.о.о. из Угљевика а исте надзире „Интер-градња“ из Угљевика. За овај путни правац из буџета општине биће издвојено 130 000 КМ.
Завршетком радова биће спојена два локална пута и два сусједна села чиме ће првенствено мјештанима засеока Митровићи бити скраћен пут до Угљевика за 3 километра а и локалним преступницима згодна могућност да лакше заобиђу непредвидиву полицијску патролу у Забрђу.
У Црквеној порти у Тутњевцу уз присуство малог броја потомака и поштавалаца невино страдалих Тутњевчана у Корају 23.новембра 1941.године служен је помен.Помен је предводио мјесни парох Бранислав Рађен. Те крваве 1941 године у Корај су одведени цивили који су убрзо убијени без суда и разлога.У заједничкој гробници налази се сахрањено 16 Тутњевчана и два становник Забрђа.Над гробницом породице су у складу са тадашњим могућностима подигле седам спомен обиљежја која и данас стоје у углу црквене порте поред самог регионалног пута.
У будућим годинама очекивати је да ће Тутњевчани ово мјесто додатно обиљежити и уредити зашто је обећање дао Марјан Михајловић унук овдје сахрањеног Ђорђија зв.Ђоке и иницијатор овог окупљања.
Сутра у сриједу, 22.новембра у 10 часова одржати ће се помен за све Тутњевачке цивиле који су у другом рату изгубили живот.
Помен у црквеној порти предводити ће мјесни парох Бранислав Рађен.
Позивају се Тутњевчани да нађу времена за ово сјећање на своје невино изгинуле комшије.
Јуче по прохладном дану и са десет играча екипа Стријелца извукла је неријешен резултат на гостовању код екипе БСК „Лединци“ у Батковићу.
Овом утакмицом завршено је јесење првенство 4. лиге Републике Српске гдје је екипа Стријелца заузела 14 (последње) мјесто.
Кад је као момак отишао у бијели свијет да обезбиједи себи и својој породици боље услове живота очекивао је да ће сада, када завши свој радни вијек моћи безбрижно да се врати у своје Новаковиће да у миру и радости проведе остатак живота.
Одлазећи иза себе је оставио воловску запрегу, блатњаву цесту,дрвени клозет, жмиркаву сијалицу и непријатно буњиште.
Кроз протеклих четрдесетак година радећи у Аустрији стекао је тамошње навике које у много чему одударају од овдашњих шема и комбинација.
Након толике године стекао је за себе и породицу довољно,помогао развоју спорта, постарао се да добију они који немају а „из некадашњег поштења и скромности“ неће да траже.
Данас,у његовој души мира нема, неуморно виче на све оне који нису за све ове године ријешили се жмиркаве сијалице, буњишта и дрвеног клозета.
Буњишта су се ријешили тако што су из својег имања пребацили га код задружног магацина, клозете су одвели у најближи поток а сијалица и даље жмирка и то у задња три дана по двадесетак пута.
„А како неће жмиркати када су бандере за потрошаче још дрвене, наерљене и труле а поред њих јавна расвјета здрава и права. Шта је овдје битније ?“ пита се Марјан.
„Борба за уклањање депоније из центра села још није завршена, кад се очистио бивши магацин сад се ствара нова покрај ветеринарске станице, па укруг. Докле. Све док народ ћути биће нам овако“ истиче Марјан.
Марјанову љутњу читаоци ових редова схватиће на свој начин. Једни ће рећи у праву је али без мене. Други ће рећи да претјерује. Трећи ће рећи да „тјера своју (западну) правду“.
Било како било једно је сигурно Марјан неће стати, он се из Европе вратио а ми у Европу очито и не журимо.
