Петнаести сајам је иза нас. Кажу, бијеше то сајам шљиве, воћних ракија и меда.
Кроз све ове године примјетно је да се све мијења па и сам сајам.
Кренимо редом!
Од првобитне замисли да то буде сајам шљиве, који је кроз све ове године доживио да шљива има свуда по нашим селима и брдима, а понајвише у нашем Тутњевцу, а на сајму нема.
Зашто?
Тај одговор треба дати организатор. Да ли воћари неће, зазиру или се нешто љуте на организатора или су само онако незаинтересовани или можда организатор мисли да они и не требају с обзиром да постоје производи од те исте шљиве?
Сајамски програм сваке године предвиђао је оцјењивање воћних ракија свих врста, прво од шљиве, па онда редом од свега што неко донесе. Вјероватно због навале или услед недостатка финансија уведено је плаћање пријаве за оцјењивање уз два литра узорка.
За оне којима није објашњено како то функционише кроз све ове године постаје чудно да је готов сваки узорак добио неку медаљу, па тако златних има и по неколико десетина. Неупућени ће помислити да је то да сви буду задовољни и да када се врате у своје мјесто могу рећи да су добили одликовање за своје пиће.
А то чему ће им служити толики метални одливци зна наш комшија Митар који их је сакупио близу стотину, и ту стао, ове године није га било!
Након ракија временом на сајмовима све више узима мјесто мед и други пчелињи производи.
Поред ове три првобитно одређене животне намирнице своје мјесто полако заузимају и други производи који по организатору попуњавају шљивину празнину. Па тако годинама видимо ручне радове, козметику, суво месо, суви сир, шерпе и лонци, ватрогасну опрему, тракторе, косачице и свашта нешто што може бити интересантно посјетиоцима.
Кроз све ове године поред смањења броја излагача, знатно опада и број посјетилаца. Ове године можда и није тако било с обзиром да су сајму присуствовали сви политички актери у Републици Српско,ј осим пар изузетака. Они су ишли својим правцем, са својим присталицама и оабро су гледали да им се јавно путеви не укрсте, и да их гласачи не виде заједно док не уђу у хотел, а тамо је била изложба дестилата ракија и по први пут вина „Пајић“.
Хоће ли бити идуће године оволики број политичара , и самим тиме њихових присталица, односно посјетиоца, треба сам процјенити.
Похвално је то што се културни дио ослонио на домаће, локалне умјетнике, који не коштају много с обзиром на раније године и тв преносе који су Угљевчанима много помогли у промоцији њихових производа у свијету.
Како даље?
Све иде својим правцем, па тако и наш Сајам.
Ако се мисли да сајам треба да има шљиву на првом мјесту онда треба то и примјенити.
Вратити воћаре под шатор сајма.
Увести оцјену квалитета шљиве.
За почетак стимулисати производе од шљиве (пекмез, посластице, сок, ликери, сува шљива са додацима, …).
Размислити да сајам буде покретан: Тутњевац, Црвено брдо, Малешевци, Трнова, Забрђе, Коренита , Угљевик ,па у круг са нагласком оживљавање села и останка на селу.
Из досадашње посјете могло се видјети да „грађанима“ нешто и није до сајма, радије ће то пар сати провести у хладу и чекати извјештаје са сајма путем друштвених мрежа које су овај пут дале сву пажњу на отварање, присутне госте и доживљаје истих, а за културни програм и заслужне такмичаре није била толико ни битна пажња.
„Сви ми радимо на доходовном принципу, сви смо ми дошли овдје из неког свог разлога, неко због пара, неко због бесплатног роштиља и пиве, неко да види, а неко да буде виђен“, рече ми колега и оде да овјековјечи следећу групу посјетилаца!
На многаја љета!?
