Јуче, у  87. години умро је Томо Гаврић син Боже и Рајке.

Покојник је оставио 0жалошћеног сина Мирослава, кћер Мирјану, браћу Митра и Драгу.

Сахрана покојника обавиће се данас, 13. 09.2023. године у 12 часова на Великом гробљу.

Данас ја Св.Агатоник-Арлијевдан.

У кућама Ђорђија, Мирка и Обрена Спасојевића,  Жике, Трише, Милета, Томе и Бошка Симића,  Петра, Славке, Жикице, Стоје, Радивоја, Милана, Далибора и Славке Јовановића, Саве Кнежевића, Јакова, Петра  и  Илије Гагића, Василија, Пере и Вукосаве  Перић, Живана, Јована, Раје, Милана, Миладина, Ђорђа, Бранка, Милета, Саве, Зорке и Раје Петровића, Славице Струбер, Ристе Симикића и Драге Секулића слави се крсна слава.

Срећна слава домаћини. Данас да имате госте фине, да здравица дуго кружи, да се пиће добро служи, да у кући цвјета слога, нека имате  здравље и дар од Бога!

По дефиницији: чудо је неуобичајна појава која код  већине изазива чуђење, знатижељу и дивљење.

Од прије десет дана таква појава се десила и у нашем селу.

Живимо у времену када сва омладина и квалитетна радна снага, из нама знаних разлога, одлази из нашег села својим путем а како се то некада звало „трбухом за крухом“.

У овој години, пуној изненађена, први пут се десило да од како школа у нашем селу постији нема дјеце за први разред.

Село се видно празни али има и обрнуто.

Прво нам се најавило  досељавање  породице Драгичевић. Данас, ново дивљење!

Породица Гајић, која се након година проведених у Аустрији вратила на родно мјесто свога оца, свекра и дједа Миле да покушају наставити тамо гдје је он прекинуо прије више од тридесет година.

Тихо, ненаметљиво, весело, са новим погледом на живот и са другачијим  радним навикама глава породице подржан супругом Данијелом , покренуо је у Угљевику  бизнис за који се школовао у Аустрији.

У Угљевику, код „радара“ отворио је аутомеханичарску радњу за овдашње прилике мало чудног назива „Macarte”.

У радњи нова опрема, два пуњача климе, најновија дијагностика и све што треба за квалитетан рад.

Поред аутомеханичарског занимања мајстор  Љубо ће вршити и вулканизерске услуге, како се то данас ради  на западу.

Пред Гајићима остаје наредна година како сами кажу, да виде да ли овдје има наде или се морају вратити тамо гдје су почели.

Надајмо се да ће њихови синови Теодор и Максимилијан уз подршку бабе и дједа сачувати огњиште од заборава као што су то чинили њихови претци  а што је била главна жеља њихових родитеља која се полако остварује.

До тада пратимо њихов рад, навијамо за њивох о(п)станак и саучествујемо у свакодневном животу у нашем Тутњевцу.