Кад човјек уђе у зрелије године схвати да слава није шала, коју му је оставио предак да се са њом шепури, разбацује и комшилуку доказује.
Слава је да се бар једном годишње окупе пријатељи, родбина и сви до којих му је стало и са њима подвуче црту за ту годину, извуче поуке за наредну годину и крене кроз живот даље на најбољи начин али не мислећи само на себе!
Тако би требало бити и код славе његове заједнице – Општине.
Од 1998. године на подручју наше општине слави се слава наше заједнице.
У свим годинама учестовавао сам као учесник а понекад као посматрач односно гост.
За сво то вријеме од 28 слава промјењена су три начина слављења.
Првима је било битно да окупе своје, подијеле „медаље“, забаве се, попију и поједу и угосте оне који су им битни.
Други, славећи 24 године лутали су са организацијом, али све се на крају сводило на ове прве.
Последњи, дјелимично преврћу лист, окрећу се црквеној слави и све подређују томе.
И једни,и други и трећи не осврћу се на потребу организовања Славе као заједничког ширег догађаја за све чланове заједнице.
Слава Општине треба да буде светац, светао дан за све грађане гдје ће све стати, гдје ће се сви окупити на једном мјесту, сви грађани осјетити да им је слава, сјетити се својих заслужних за њихово постојање, запјевати, заиграти и тај дан провести у саборности и слози.
Ића и пиће ако буде, буде.
28 слава Општине Угљевик је иза нас, док ово читате радници Дјечијег вртића штрајкују.
Јуче смо славили, а данас Они штрајкују!
Куда ово води?
Једно је сигурно, ко данас штрајкује тај јуче није славио!?
Што радници штрајкују?
Да ли због пара које су јуче њихови суграђани, комшије, рођаци и „пријатељи“ појели и попили!?
Ој животе!!!
Давне, 1985 године, на тада велики државни год почела је да ради Термоелетрана, како се говори „наша хранитељица“.
Након 7 година рада све стаје. Рат!
Од 1996. године почиње поново да ради.
Те послератне тешке године , све је било скромно, мале плате, недостатак опреме. Руководство тадашње уводи у производњу приватне фирме ( Терекс, Континентал, Лав пром, Шицо, ….). Како су ти приватници прошли показало се у каснијим годинама.
Уводи се рента за општину, за иградњу замјенских капацитета, креће „просперитет“ за све грађане.
Вријеме пролази, мијења се власт у великој фирми, долазе нове снаге, пада Боро, долази Саво, Анто, и тако редом све до данашњег.
Фирма ради, Угљевик се гради.
Већини добро!?
Асфалт, асфалт, лампе, кровови, фасаде, водоводи, школе, дворана, гробљанске куће, трактори, економска дворишта ,књиге, саднице, моторке и ко зна шта још, све се то финансирало из те наше ренте.
Онда, изненада, 28. новембра 2011.године, по хитном поступку замјеник предсједника надзорног одобра заказује сједницу скупштине акционара „РиТЕ“ за 16. децембар са девет тачака од којих седма постаје интересантна . Формира се „Комсар енерџи РС“.
Како је неко од учесника преко ноћи схватио да би се у тај Уговор могло још нешто убацити то сада предсједник брже боље, допуни дневни ред са још двије додатне тачке. Поред Уговора о оснивања друштва иде унос имовине РиТЕ у то ново друштво.
Тај нови, инвеститор одмах крену на посао. Поруши старе бараке, оде Команда, на то мјесто сазида нове са тада најмодерним опремом. Кажу, тадашњи врх технике (климе, лед ТВ, кожне фотеље, пуно дрво, …..).
Откупи земљу за будуће мјесто новог блока, отвори клизиште, избуши околину од Сувог Поља до Пељава у потрази за угљем, сагради путеве око фирме и ту стаде.
У то вријеме локална власт сумњичаво гледа на тог странца. Наручи чак и књигу под називом „Опасна превара, параноја власти“.
Писац те књиге „омрси брк“ од те наше благодети.
Године миле, електрана стари, паре се извлаче, Комсар врда. Ништа од нове електране.
Општинари сумњичаво врте главом, и даље заступају став да то неће изаћи на добро када се о томе у јавности расправља а приватно шта мисле само Бог то зна.
Тако се то врти до прошле, изборне године, бирачи казнише стару власт. Кажу да све протекле године нису били у праву.
До тада Скупштина општине редовно доноси Стратегију развоја своје општине. Увијек на првом мјесту се налази несметан рад Рудника и термоелектране, без објашњења како то Општина може помоћи РиТЕ да несметано ради. Можда само причом, тадашњом и сутрашњом или да се одрекне ренте?
РиТЕ прелази на Исток, свој дио Поља што му ономад остави Држава, али тамо угља мало, дубоко и све танко. Неко промашио геологију?
Држава хоће да купи Комсар РС, радници и Општина су за то, кажу „треба“ али коме да га да!?
Сада је ту проблем?
Из тог разлога одборник Дакић креће у своју „политичку“ акцију. Креће са предлогом за заказивање тематске сједнице Скупштине општине. Да се види ко хоће а ко неће о овоме да расправља.
И нормално, од 23 одборника њих 20 хоће да се о томе прича!
Остаје нејасно да ли ова три неће из разлога што сматрају да ће то бити шупља, „политичка“ прича од које грађани Угљевика неће имати користи, гдје ће се поједини одборници међусобно оптуживати за ствари које немају везе са РиТЕ и Комсаром знаћемо сутра, у уторак ако буду жељели и једни и други да својим „ бирачима“ објасне разлоге свога оваког (не) поступања.
Очекивати је да ће већина подржати предложене Закључке и Резолуцију који свашта нешто траже.
О чему се сутра расправља видјети можете овдје: http://tutnjevac.info/wp-content/uploads/2025/10/Tematska-sjednica-SO_2025.pdf
Интересанто ће бити хоће ли се ико у расправи сјетити неизмирених обавеза РиТЕ према буџету Општине.
Шта је са 500.000 КМ накнаде за уништено пољопривредно земљиште?
Како тих пара на видику нема, то значи да ништа од решавања „проблема“ поплава (мостова у Крћини,Прокосу,Тутњевцу,…)
Шта је са наплатом ренте?
Шта је са порезом на непокретност?
Шта је са рудном рентом?
Ко о чему, знаће се сутра!
