Јуче је наизад почела сјеча стабала топола и липа у дворишту наше школе.
Радови су повјерени предузећу „Јовић С&Д“ из Угљевика. Укупна цијена ових радова износиће 10.000 КМ а за 20 радних дана.
Својом дебелом хладовином стабла су скривала педесет три генерације Тутњевачке дјечице а данас им је дефинитивно дошао крај.
Стабла су засађена давне 1964 године под руководством тадашњег учитеља Андрије Бојановића.
Садити, заљевати, скупљати лишће, биле су то обавезе генерација Тутњевчана које су под њиховим широким крошњама играли се кликера, прибачка, клиса, труле кобиле, између двије ватре, абаречке, ластиша, школице, лаце, цијеле -поле, жмурке и ко зна чега још. Било је то мјесто првих контаката и упознавања првачића, првих симпатија, првог заљубљивања, првог пољупца, лизања лизализа и сладоледа, испијања прве коле и жвакања жваке, тајног испијања пиве, повлачења и првих димова да не види учитељ или учитељица.
У наступајућој зими дебела стабла ће опет послужити дјечици за гријање а на њена мјесто у прољеће рано садашња генерација трабало би засадити нова стабла, нека расту, нека се развијају.
Ваљда ће нам се село на њих угледати.
Тополе испуниле сврху, тополе отишле са њима је отишла и наша младост, мучно, тужно баш као и овај магловити и ружни дан. Све се данас саставило.
Било како било тополе отишле а ми остали, опет ће бити дебеле хладовине.
Како коме! То је живот.
