„Бог се јави“, данас је одзвањало у нашем храму.
Јутро, прохладно, магловито, снијег и хоће и неће. Ситан провија. Литургија под водством нашег свештеника Бранислава Рађена као и до сада почиње тачно на вријеме. Звона обавјештавају да Богојављенска литургија почиње.Црква у почетку празна, а у року само неколико минута постаје све пунија, да би на крају постала пуна вјерника и слављеника који су искористили прилику да данас освјештају своје жито за сутрашњу славу.
Након литургије освештана је водица и подијељена нафора, која је уз чашу топлог вина добро послужила као предјело Богојављенском ручку.
Уз топло вино парохијани су могли чути бесједу нашег Јове Лазића, како се данашњи дан славио у нашем храму прије педесет година а што се може чути овдје.
„Нема више Драге Марића, нема више његовог вина, варенике и других ђаконија, али има нашег комшије Милке Гаврића који нам је вино спремио на лакши и модернији начин“, каже Јово.
На крају могло се примјетити да сви вјерници одлазећи својим кућама у руци држе мале и велике флаше са освећеном Богојављенском водицом која по предању лијечи и штити до следећег окупљања.
Данашњи, радосни дан треба допунити још једном лијепом вијешћу. Наше село богатије је за једном новом становницом. Родила се Зорана, кћи Миће и Дајане а унука Луке и Живке Шешлић.
Јесте да се није родила овдје, али је важно да ће се бар осјећати нашом.
Ваистино се јави!
