Младо руководство нашег клуба одлучило је да врати некадашњи, добри обичај који је престао да постоји прије избијања протеклог, несретног рата.
Тадашњих година, наши Тутњевчани, махом омладина и слободно мислећи мушкарци имали су обичај да се на Васкрс: након јутарње службе, јутарњег туцања, пред црквом и празничног доручка, окупе пред тада јединим мјестом друштвеног живота у селу – пред читаоницом или задругом ако је тај дан икако радила.
Обично је то био ведар, прољетни дан гдје су се сви жељни одмјерања, престижа и жеље за доказивањем а и дружењем, прије подне окупљали испред наше читаонице.
Тај лијепи обичај, све ове године, није у срцима наших мјештана ишчезао.
Након дужег убјеђивања, размишљања, мјерења и одмјеравања ново руководство клуба пристало је да врати стару традицију у наше село.
Традицију састајања к′о некад у подне.
На посљедњој Скупштини клуба, овај приједлог је једногласно прихваћен!
Одлучено је да се организује прво званично такмичење у туцању васкршњих јаја под необичним називом „Моје јаје није мућак!“. За ово је формиран и Организациони одбор који је данас усвојио Правила игре а која се могу видјети и проучити овдје.
Све ово је тек почетак обимног посла. Предстоји:
- да се пронађу средства (како се сада модерно каже донатори/спонзори) за три награде од којих ће бити прва – највриједнија, златна, како кажу;
- да се пронађу пјевачи;
- свирачи а Бога ми и
- играчи!
Очекивати је да се за почетак ове лијепе манифестације окупе бар наши Тутњевчани, ма гдје били. Да нађу времена да посјете завичај, да се суоче са заборављеним лицима, школским друговима и даљим рођацима.
Такмичарима на почетку порука да почну убрзано бирати јаја. Да се распитају код својих старих шта треба дати кокама па да снесу „камена“.
О преосталим припремама на овој страници више ријечи и слике биће у наредним данима.
„Припремамо се као да вируса нема“, рече председник Кртица. 