Прексиноћ, враћам се у стан, сједам да вечерам, бацим поглед на телевизор, видим филм, домаћи, стари, вртим мисли и сјетим се о чему се ради.
Ћутим. Кћерка ми износи вечеру, и она баци поглед на телевизор и рече: „Kакав је ово филм?“ и замаче у кухињу по даље понуде.
Изненађен застадох, сину ми, па дијете моје не зна ништа о нашој локалној историји.
Уф побогу, гдје сам то погријешио?!
Разочарано у себи кажем:“ Јој Радоване, ој Миладине, шта си досад радио Ратко?! “.
Трзнем се, вичем је, први пут благо, кад видим да не чује повисим тон и зовнем је к’ себи.
Дође…
Питам је: „кћери, је л’ стварно ти не знаш ништа о теми из овог филма?“
Она опет: „Hе знам.“
Кажем јој: „Сједи и гледај, ускоро ће ићи пјесма као умјетничка подлога филма, па ћеш ваљда схватити.
Тако и би. Убрзо иду стихови, некад познате пјесме, а данас очито заборављени, надам се да нису забрањени.
„Кад су Сремци кренули са те Фрушке горе, па одоше за Босну тамо да се боре …“
Прође пјесма. Дијете још увијек на разумије.
Онда јој објасним, умјесто горе споменутих и неспоменутих, да су ти Сремци, људи са оне стране Саве прешли на нашу територију да се боре за нас и да су све вријеме ратовали-тукли се баш по територији наше општине.
Да су сви, који су тада изгинули након Другог свјетског рата, сахрањени на заједничко мјесто (Јовића брдо) у Доњој Трнови.
„Сад разумијем“ потврди, видно изненађено, дијете.
У том тренутку нешто у мени проради.
Имам 59 година, … мислим да још није касно.
Ја ћу да покушам да исправимо неправду према тим људима.
За почетак потребно ми је до Ђурђевдана 200 потписа.
Треба ми подршка мојих Угљевичана.
Ваљда ће њих двије стотине, када су ми се на почетку могли потписати, моћи то поново урадити кад за то дође вријеме, (у јесен ове године).
Још треба да обезбиједим толико и борба може да почне.
Борба која ће бити тешка.
Борба да се, за почетак, изборим за неправду учињену од стране нас Мајевичана, Угљевичана да се, ако ништа друго, бар врати назив улице „Војвођанских бригада“ у нашем Угљевику.
Угљевичани то могу.
Надам се да и хоће!
Да живимо као сав нормалан свијет!
