Јуче, у 87. години умрла је Савка зв. Саја Јешић , супруга пок. Милорада.
Сахрана ће се обавити данас 03. 04. 2021.године у 12 часова на Великом гробљу.
Покојница је оставила ожалошћеног сина Миодрага и кћер Стану.
Јуче, у 87. години умрла је Савка зв. Саја Јешић , супруга пок. Милорада.
Сахрана ће се обавити данас 03. 04. 2021.године у 12 часова на Великом гробљу.
Покојница је оставила ожалошћеног сина Миодрага и кћер Стану.
Свака заједница, свака група, свако село наше општине има понеког свог мјештанина који одскаче, заријева, зановијета, пркоси, тјера нешто своје.
Већина нашег становништва такве са подозрењем, а често подругљиво посматра и прихвата.
Наш комшија, Марјан Перин је такву судбину стекао или сам изабрао.
Након 40. година вратио се у своје родно село. Кад је одлазио била су једна а данас „мало“ друга правила или је сам одсуствујући из завичаја попримио и сада својим комшијама донио некаква „тамо њихова“ правила.
О његовим „проблемима“ раније смо писали, а што се може видјети овдје.
Након тога проблеми су се почели ширити и продубљивати. Кад је успио галамом „очистити“ околину центра села, платити да се очисти око Бегових чесама, замјерити свештенику због беспотребне монтаже антена телефоније на торањ наше цркве, смирити превирања у клубу, подржати акције помоћи угроженим, стигла је „тешка“ оптужба.
Оптужба да и ако се бори против нечистоће и самовоље он својим примјером подрива напоре комуналног предузећа да наплаћује одвоз смећа од њега и његових комшија.
Комунално предузеће грунуло је на непослушне.
За кратко вријеме поштар је по селу почео да куца „пробраним“ на врата са плавoм ковертом.
Прво је тужен Марјан, а одмах затим и његови истомишљеници. Они који редовно плаћају чудили су се шта бунџијама ово треба а они који смеће и даље не плаћају а нису тужени ћуте. Шуте, чекају шта ће са ових првих бити.
Тужба је гласила. Смеће је вожено, мора се платити.
Одговор на тужбу гласио: нема уговора о одвозу смећа, није вожено. Платити се нема шта!
Првостепена пресуда судије Бојчића може се видјети овдје.
Коначна пресуда Окружног суда може се видјети овдје.
На крају суд је пресудио: „У име народа, прц Милојка!“
Марјан је сам пристао да плаћа смеће, по „његовим“ правилима. А остали, ко је плаћао и даље плаћа, а ко не плаћа и даље не плаћа.
По процјени обиљежених, у нашем селу има преко 100 кућа чији власници не плаћају смеће.
Пропис је јасан, ко има смеће мора га и плаћати само је питање ко ће и кад га натјерати да притисне прстом на уговор.
„И за ту бољку има лијека, само треба упутити разумну ријеч или привити љуту прољетну траву.
Овај случај је показао да је понекад један већи од четири“ разочарано подвикну Марјан.
Данас је 1. април. Међународни дан шале!
Ово ипак није била шала!
Ево, трећи дан на подручју наше општине врши се вакцинација против ове мрске заразе.
Вакцинација се врши сваки радни дан у просторијама Дома здравља Угљевик. Прво се вакцинишу грађани старијих годишта ( преко 65) са вакцином Спутњик В. До данас, се вацинисало око 150 грађана наше општине, односно дневно до 50 а што зависи од расположиве количне вакцина које имају кратак рок „лежања“.
Сви заинтересовани грађани потребно је да се пријаве на телефон 055 416 016, локал 28 и 42.
Овом позиву одазвали су се и наши Тутњевчани. Закључно са данашњим даном вакцинисало се њих десетак.
Данас смо у реду затекли наше Мистриће, Ђокиће, Ђурновиће и Кокиће који имају жељу и вољу да се заштите и тиме сачувају своје здраваље и здравље својих ближих.
Како вријеме одмиче може се слободно закључити да се сви „морају“ вакцинисати ако желе добро себи и својим ближим.
У нашем Тутњевцу, његови грађани сјете се доктора само кад им затреба или када се нешто у тој професији деси.
Обична вијест о првом штрајку радника Дома здравља на нашој страници пробудила је веће интересовање и наравно коментаре „за“ и „против“.
О том несвакидашњем догађају оласили су се радници и руководство прозване Oпштине Угљевик.
Изјаве актера, штрајкача и Општине могле су се погледати и преслушати на РТВ БН, Арена ТВ и Скала радију.
Том приликом и једни и други рекли су своје.
Да је тај проблем велики види се и по данас одржаној убрзаној сједници Скупштине општине. Скупштина није подржала прошлогодишњи рад управе Дома здравља и одлучила да прихвати предлог Управног одбора и да смјени директора и његовог заступника.
У новијој историји наше општине ово је први случај смјене директора на предлог Управног одбора.
Ако су данашње одлуке донијете са намјером да се стање поправи онда исте треба разумно подржати.
Ко хоће да буде детаљније информисан треба да зна и следеће чињенице:
Како тада, тако је и данас!
„Дом здравља је јавна здравствена установа која се оснива за подручје једне или више општина или града.
У дому здравља организују се породична медицина, обављање послова имунизације, хигијенско-епидемиолошких послова, хематолошке лабораторијске дијагностике, а поред наведених послова, могу се организовати и послови у области биохемијске лабораторијске дијагностике, класичне конвенционалне рендген и ултразвучне дијагностике, мамографије и стоматолошке лабораторије.
У дому здравља организује се снабдијевање лијековима и медицинским средствима или се обезбјеђује оба-вљање тих послова закључивањем уговора са апотеком.
У дому здравља организује се хитна медицинска помоћ и хитни санитетски превоз.
У дому здравља организује се превентивна, дјечија и општа стоматологија и ортопедија вилица.
У дому здравља може да се организује центар за физикалну рехабилитацију у заједници и центар за заштиту менталног здравља.
У дому здравља може да се организује специјалистичка амбуланта из педијатрије и гинекологије.
У циљу обезбјеђења доступности консултативно-специјалистичких услуга домови здравља могу организовати посјете консултаната-специјалистe, осим специјалисте медицине рада и специјалисте медицине спорта.
У дому здравља може да се организује стручно усавршавање и обука из регистроване дјелатности, а настава се организује по овлашћењу универзитета.
У дому здравља може се обављати научноистраживачка дјелатност за области за које је регистрован, у складу са законом.
У дому здравља врши се оцјена опште здравствене способности за раднике на радним мјестима на којима нису присутни професионални ризици, осим у вези са радном средином на захтјев послодавца.
У дому здравља може се организовати породилиште, ако испуњава прописане услове.“
Из цитираног се јасно види шта Дом здравља на подручју наше општине мора а шта може (ако има ко да плати) да има у свом саставу.
Тако не мора да има центар за физикалну рехабилитацију, педијатра, гинеколога, центар за ментално здравље, ултразвук и остале специјалисте. Може имати ако то одобри Скупштина општине која даје сагласност на Статут установе.
Шта је дужна Скупштина наше општине као оснивач Дома здравља види се из члана 19. Закон о систему јавних служби, који гласи:
Садашњи Управни одбор има пет чланова. Његове надлежности, а ваљда и дужности, су регулисане чланом 17. Законa који каже:
„Управни одбор:
Како је наша општина мала па се сви знамо, тако можемо, ако хоћемо, сами да закључимо је ли овај састав „стручан“. Ако у том одбору требају да сједе стручни, људи и жене од струке и науке.
Какав је да је, наш је, бирала га је наша Скупштина, а ми смо бирали себи Скупштину.
У предпрошли уторак радници су се побунили и кажу: „Хоћемо да уђемо у буџет Општине, хоћемо своју сталну ставку!“
Управа Дома (Управни одбор и заступник директора) ћуте.
Руководство Општине поручује да су необавезно помагали и да ће опет необавезно помагати.
Тако бијаше. Исти дан су поново помогли. Обавезно или необавезно, ваљда је битно!
Обичан грађанин, смртник, пацијент из изјава актера тешко може да разабере шта се ту дешава.
Одговорно, разумски, трезвено може се закључити да у нашем здравству већ одавно нешто не штима.
Почело је драстичним заостатком исплате дориноса и пореза на плате радника, данашњим заостатком плата од три мјесеца, дугом за воду, а завршава се …. отварањем прво кафане a потом пекаре у дворишту Дома која ће га сигурно „финансијски“ извадити.
„Јести тијесто још масно и вруће сваки дан није здраво “ рече ми мој доктор из тима 4!
Злобници ће рећи: „Како коме. Ко има лову иде даље, а ко нема – ето му га ту!“
Шта се мене тиче, ја одох у ове друге.
Сада одох појести мастан и врућ бурек, па сам опет ту!
Ево ми га ту!
Сутра су Велике (зимске) задушнице.
Сутра ће наши мјештани кренути на Мало и Велико гробље да посјете вјечна мјеста својих најмилијих.
Преливање гробља обавиће наш свештеник Бранислав Рађен по сљедећем распореду:
Сутра је прилика да гробове наших доведемо у ред, платимо одржавање гробља за сљедећу годину и оставимо гробље у стању бољем него смо га затекли.
Данас, у 74. години умро је Петко Томић, син Станка и Зорке.
Покојник је оставио ожалошћене синове Ненада и Станишу, кћер Наду, супругу Вукосаву, брата Млађена и сестру Боју.
Вријеме сахране знаће се накнадно.
Јуче, у 89. години умрла је Госпава зв. Гоја Томић, супруга Душана.
Сахрана ће се обавити сутра, 17.02.2021.године у 13 часова на Великом гробљу.
Покојница је оставила ожалошћеног сина Славку, кћер Славку и сестру Цвију.
Од Андријевице, Црна Гора, доселили су се у Пушковац браћа Бијелићи: Мојсија, Јован и Стјепан зв. Стјепо.
Мојсије дошао у Тутњевац у заселак Лакићи; Јован остао у Пушковцу, сада породица Бијелић а Стјепан одселио у Тобут и такође, носе презиме Бијелић.
О Тодору Бијелићу зв. Тома хајдук остало је у народу предање које се до данас преносило. О томе више након завршеног истраживања.
Тадашња штампа у Сарајеву, Загребу и Бечу у форми крими-прича наслађивала се његовим „вјештинама“.
Тако „Нови Бечки журнал“ у броју 4615 из 1906. године и загребачке новине „Дом и свиет“ године 1909. у пет наставака доносе „причу“ о тројцу који је харао Мајевицом.
Њихови текстови могу се видјети овдје:
