У недељу, 01. априла, у прву канонску посјету нашој парохији долази Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије Сладојевић.
Арихјерејска литургија заказана је у 9 часова. Након литургије господин Фотоје освештаће живописане фреске у нашој цркви.
Очекивати је да ће као и у ранијим посјетама Епископа црква бити мала да прими све вјернике.
У недељу, 25.03.2018. године у својој 83. години умрла је Савка Лазић супруга Петра.
Покојница је иза себе оставила супруга Петра, сина Душана и кћер Душанку.
Сахрањена је у уторак на Великом гробљу у Тутњевцу.
Сутра ће се одржати ауто крос трке код Павловића моста у Бијељини. Наш Тутњевац ће представљати екипа са два возила и то у класи „средњој“ до 1800 цм3 и „великој“ преко 1800 цм3.
Главни возач биће Миленко Петровић, главни мајстор Вајо Симикић са помоћницима Јованом Гајић, Зораном Глигоревић, Симеоном Симикић и Вајом Голубовић. Сервисним возилом ће управљати Бранко Петровић. За транспорт су задужени браћа Станко и Мика Гајић. Технички директор екипе је Милорад Петровић.
На данашњој пробној вожњи која је заказана у 12 часова возила стартних бројева 16 и 22 бориће се за најбољу сутрашњу стартну позицију.
С обзиром на озбиљне припреме, уложена средства и бројност екипе очекивати је бар једно прво мјесто. Ништа овако не би било спремно да није важних спонзора : Интергај, Гајић Пром, Вокел, Велгер, ТР “ Славиша“ , Спринт ауто, Кула монт, Монако, Штрабаг, Парфимерија ГиС, Бојин експорт-импорт, МД Монт, Ловачки дом Тутњевац, Грил „Дионис“, Продаја угља „Коста“, Ауто превозник Мишо Глигоревић, Мишо ТИЦА, Микан КУМ, Милош БЕБЕ и Митар ЛИМА.
Без обзира на временске прилике трке почињу тачно у подне. С обзиром на предвиђену кишу која са собом носи и блато, очекивати је да ће публика имати шта да види а и чује а све за „скромних“ 10 км. Екипа позива све Тутњевчане да се наоружају гуменим чизмама и кишобранима, забава неће изостати.
Јутром, када ранораниоци крену у свој редовни посао, онако сановни изађу из топле собе да обаве ране јутарње обавезе, неко да намири марву, ђаци у школу и радници на посао, чим преко прага ступе напоље осјете да нешто са јутарњим ваздухом није у реду.
Они који живе у Угљевику прво баце поглед десно, да виде пушили се, дигну главу у небо да осјете труни ли а потом хитно до аутомобила који је сав пожутио од ноћашњег посипања пепелом.
И тако, ево готово тридесет годиница. Тридесет година оваквог живота. Гле чуда, сваки пут нас посипају ноћу. Зашто ноћу, зар је могуће да се само ноћу кваре филтери или су шофери приспали или је одозго наређено да струја мора ићи по сваку цијену.
Кажу да је случај са ова задња три дана ово треће. Види стручњака, допустили да цркну оба компресора која гурају врео пепео у бункере па немајући куда, пепео сипају на камару, а он онако ситан лепута ли лепута. Кога то брига.
Они горе видно задовољни, струја се прави. Управа задовољна због оних горе, радници задовољни, плата иде а и ми задовољни биће ренте, биће обећано. А остали, ништа. „Ваљда ће и нас велики видјети“ кажу остали.
Угљевичани на данашњем топлом дану полетјели да прошетају до Руске цркве, до Курјака и некако а даље никако. Ко вас је тјерао да идете тамо? Тамо иде само ко мора. Тамо данас иду само они „приспали“ шофери да изваде ствар.
Ништа не би било од овог писанија да нас данас није позвао један забринути Тутњевчанин да одемо до Великог гробља и да видимо какво нам добро доноси наша термоелектрана.
Слика каже више од хиљаду ријечи. А ријечи свеједно увијек оду низ вјетар као и овај пепео, кажу до Мађарске. Не могу Мађари од нас побјећи, куд они ту ми за њима, тако каже овдашња историја.
А ова наша „музара“ нека ради још оволико па нека преживи ко може! Ваљда!
Данас је завршена 25-та меморијално-културна манифестација „Јовићеви дани“. Била је то манифестација посвећан Милану Јовићу, погинулом команданту 1. мајевичке бригаде Војске Републике Српске и дан сјећања на све изгинуле за нашу данашњу слободу. Дан када смо се сјетили и наших двадесет три Тутњевчана. Наших синова, наше браће, наших најмилих.
Млађани Драган, братић Драгана Томића који погину 1995. године, погину на крају рата, на данашњем конкурсу испред свих ученика основних школа наше општине освојио је прву награду. Драган је прву награду код стручног жирија освојио својим радом на тему: ПЕПЕО МРТВИХ СТВОРИО ЈЕ ОТАЏБИНУ.
Видно надареном десетогодишњем малишану ово је била прилика да још једном искаже своја осјећања према погинулом стрицу кога није познавао, чије име носи и носиће кроз цијели живот на задовољство и понос првенствено своје баке, дједа и наравно родитеља..Била је то прилика да се сјети лоше судбине Томића и у оном рату, Војна, Предрага и Ненада који изгинуше у једном трену, у једном дану, у Корају од комшијске руке.
Да у Тутњевачким генима има још и умјетничког дара, показала је и првопласирана у категорији ученика средње школе Ивана Бабић у чијим венама тече и Станивуковића крв. О Ивани и Драгану ће се још чути и писати.
Данас, након кратке болести у Бијељини, у својој 79. години умро је Драгомир зв.Драго Манојловић син Крсте и Стане.
Покојник је иза себе оставио синове Александра и Здравку и брата Александра.
Сахрана ће се обавити сутра, 25.02.2018.године у 12 часова на Великом гробљу.
Данас је на Великом гробљу сахрањена Јелена Ангелов рођена Јовановић из Бијељине.
Јелена, рођена 1939.године као једно од седморо дјеце Јована и Смиље Јовановић из Тутњевца. Након кратког брака са Вукашином Јовановићем из Корените,завршава курс у Угљевику и одлази за Њемачку гдје се удаје по други пут за Панту Ангелова из Македоније. У браку нису имали дјеце те након проведених година на раду у Њемачкој као пензионери настањују се у Бијељини.
Како сазнајемо за живота заоставштину није подијелила.
По сопственој жељи данас је сахрањена у свом родном Тутњевцу гдје је раније за себе и мужа купила гробно мјесто.
Народна изрека да се дрво на дрво наслања, а човјек на човјека, вечерас је поново дошла до изражаја.
Мала група наших Тутњевчана својим приједлогом жељела је да покаже да и у нашем селу има свијетлих примјера у свим областима, па тако у овом случају у спорту.
На расписани оглас начелника општине за избор најбољег спортисте, тренера и спортског радника у 2017. години на подручју општине Угљевик предложили су по њиховом мишљењу садашња два најбоља Тутњевачка кандидата.
У јакој конкуренцији, на вечерашњем проглашењу за најбољег спортског радника општине Угљевик једногласно је изабран наш Милко Гаврић, а док је посебно признање за постигнуте резултате у taekwondou добио средњошколац Слободан Драгић.
Након свечаног проглашења за нашу страницу награђени су дали кратке изјаве.
Милко Гаврић: “ У фудбалски клуб “ Стријелац“ дошао сам прије шест година на мјесто тадашњег предсједника Раде Спасојевића.
И тада а и данас клуб се налази у тешкој материјалној ситуацији. Општина нам помаже годишње између 2-3 хиљаде, и то нередовно. Осим општине других прихода нема. Остали у селу који имају новца њих спорт не занима. У клубу поред функције предсједника , кад затреба ја сам и тренер, економ, косач траве, сакупљач лопти и слично.
Ова година за клуб ће бити пресудна, у ситуацији смо да нас Савез жели избацити из даљег такмичења због тога што нисмо очистили дугове. И поред што сам у свом мандату помогао да се сагради свлачионица, паркинг и приступни пут пријети нам реална опасност да игралиште поново зарасте у коров. За ових шест година пуно сам се жртвовао а што су то моји Тутњевчани примјетили па су ме предложили за ово признање. Хвала им“.
Слободан Драгић: “ Ја сам син Душана Драгића. Тренирам таеквондо од 2010. године. Носилац сам црног појаса већ двије године. Од значајнијих успјеха могу истаћи друго мјесто на Балканском првенству 2014. године. Више сам пута освајао награде на првенству БиХ и Републике Српске. Овај спорт и ако је непозанат у нашем селу, ја га волим и бавићу се њиме све док будем могао. Идем у завршни разред гимназије, желим студирати криминалистику и мислим да ће ми овај спорт помоћи у томе. Хвала свима који су видјели мој рада и који су ме предложили за ово признање. Надам се да ћу у будућем времену кроз мој спорт још више прославити свој Тутњевац.“
На крају само можемо закључити да спорт у селу још није умро. Док је омладине биће и спорта. Док је омладине биће и села.
