Јутрос,  у Дому за старија лица „Милошевић“ у 90 години умрла је Босиљка Манојловић супруга Славка.

Сахрана ће се обавити сутра, 22.06.2020.године у 13 часова на Великом гробљу.

Покојна Босиљка оставила је ожалошћеног сина Миладина и кћер Милку.

У недељу, око 17 часова напустио нас је наш Братан,  наш комшија Чедо Николић-Араповић.

Из сиротиње пуке, како је волио сам  да каже отишао је за Аустрију да обезбиједи  себи и својој породици бољи живот.

Радио је, зарадио је, трошио је, градио је,  успио је. И кад је требало у старим данима још мало уживати, отишао је.

Болест је била немилосрдна.  Борио се, вукао је, даље није могло.

Његови најближи, пријатељи  и познаници памтиће га као човјека, борца,  добротвора,  људину, свог Братана.

Волио је људе, дружење, пиће и кафану.  Фамилија, комшије, пријатељи, преваранти, лопови,  шверцери,  милиција,  знани и незнани требали би  да памте Чедину добру душу и лаку руку.

Нека га памте сви они којима је нешто помогао.

Ко није нешто од њега затражио, тај  није ни добио.

„Паре су да се троше, штаће ми, нећу их  у гробље носити“ , знао је често да каже својим пријатељима.

Чедо ће бити сахрањен сутра  у 13 часова  на Плакаловића гробљу.

Супрузи  Божици, сину Стеви, кћери Јелени, брату Станку и сестри Гоји остаје да носе и чувају успомену на свог Чеду.

Отишао је у 71 години.

Братане,  почивај у миру!

Твој „кум“!

Ускоро ће двије стотине година од  када су се наши предци доселили у ове  крајеве, у нашу Дубраву.

Њихови наследници, тек последњих двадесет година дочекали су да се модернизују, да добију воду до сваке куће, да добију асвалтни пут.

Данашњим асвалтирањем додатних 350 метара Петровићи и Костићи могу да буду посебно задовољни, као и сви остали који имају прилику да овим путем попријече за Посавце.

Након ових радова остало је још мало до последње наше куће. Остало је још да и наш Мика осјети благодет равног и угодног пута испред своје куће.

У нашем селу очекивати је  наредних дана и наставак радова на асвалтирању дијела путева у Зарићима и Вукићима.

Само кад би се међари сјетили да и они привриједе нешто,  да бар уклоне грање и растиње са јавног пута, гдје би нам био крај.

Онда данашњи трошак  од 41.000 КМ не бих био узалудан!

Јуче, у 86 години, умрла је Јелисавка зв. Јела Симикић супруга Симике.

Сахрана покојнице обавиће се сутра, 15.06.2020.годину у 13 часова на Великом гробљу.

Јела је оставила ожалошћену кћер Стану и брата Живана.

Овај велики Господњи празник, када је Господ послао Св.Свога Духа на своје св. апостоле у виду огњеног језика , прослављен је у нашем Тутњевцу литургијски.

Светом Литургијом започело је ово духовно славље, у свје уобичајно вријеме,  а служено од стране мјесног пароха.

Богослужењу је присуствовао велики број парохијана, који су након Св. Литургије  од духовске траве, која је предходно благословена направљени вјенчићи. Уношење траве у наш  храм је старозавјетног  поријекла, када су јевреји  прослављали дан сјеница односно колиба.

Након службе Божије, пред Богородичним храмом припремљена је трпеза љубави за све присутне вјернике. Дар у виду једног прасета за здравље своје породице , а за ову прилику даровао је домаћин Симо Гаврић из Тутњевца.

Родила се Теодора.

Данас је Велибору Благојевићу супруга Биљана родила кћер.

Ово је прва принова у породици а пета у нашем селу ове године.

Срећно!

Синоћ, у својој 85 години умрла је Марија Секулић, супруга Драгомира.

Сахрана покојнице обавиће се сутра, 04. јуна 2020.године у 13 часова на Великом гробљу.

Покојна Марија  оставила је  ожалошћеног супруга Драгомир и синове Живана и Божу.

Данас,  у нашем Тутњевцу испред централних  споменика, у организацији Мјесне борачке организације и Мјесне заједнице одржан је годишњи помен палој  браћу у протеклом отаџбинском рату.

Била је то прилика да се породице погинулих окупе једном годишње са истом намјером и циљем, да се заједнички сјете свога бола за 23 пала борца, за данашњу Републику Српску и двије цивилне жртве протеклог рата.

Помен је предводио мјесни свештеник протојереј ставрофор Бранислав Рађен.

Парастосу је  присуствовао  начелник општине, представници  општинске борачке организације и поново један од „два“ одборника из села.

Као и свих протеклих година, тако и данас ту испред наше школе, два споменика, из два рата нијемо опомињу данашње становништво нашег села, руководство борачке организације, општине и све одговорне да им је потребна хитна поправка а све због лица и угледа  нас Тутњечана и дјела наше пале браће.

Данашњи сунчан дан омогућио је да сви други поштоваоци  личног дјела својих најмилијих, рођака, пријатеља, комшија и познаника изађу бар једном годишње  на  ово окупљање.

Данас мало бијаше таквих. Можда су имали пречег посла у пољу и шуми.

Или пред оближњом продавницом. Која за то кратко вријеме неће никуда побјећи.

До идуће године „о томе“ требамо размислити?

Светом архијерејском литургијом у нашем храму  обиљежен је Спасовдан – молитва нашег села.

Свету литургију служио је наш свештеник, протојереј-ставрофор Бранислав Рађен.

Након  литургије одржан је молитвени обред за спас љетине на нашим пољима и воћњацима.

Поново мали број вјерника, ове године може да се оправда заразом или заузетости за припрему поподневног ручка када се може очекивати повећан број возила у селу.

Ове године ни дјеце из сеоске школе није било да увеличају данашњи презник  и преузму традицију села.

Данашња молитва треба у наше село да донесе пријеко потребне сунчане дане,  гдје ће наши тежаци да уберу прве приходе од воћа, да спасу прве откосе траве и да прихране скоро засијани кукуруз.

Након литурије и молитве слиједи молитвени ручак.

Добро нам дошли!

Данас у смирај кишовитог дана из  породице  Петровић стигла је радосна вијест.

Миленку је супруга Милица родила сина Марка.

Ово је прва принова у породици Петровић.

После првог долази друго, треће и спас нашег села од нестанка.