У недељу, око 17 часова напустио нас је наш Братан, наш комшија Чедо Николић-Араповић.
Из сиротиње пуке, како је волио сам да каже отишао је за Аустрију да обезбиједи себи и својој породици бољи живот.
Радио је, зарадио је, трошио је, градио је, успио је. И кад је требало у старим данима још мало уживати, отишао је.
Болест је била немилосрдна. Борио се, вукао је, даље није могло.
Његови најближи, пријатељи и познаници памтиће га као човјека, борца, добротвора, људину, свог Братана.
Волио је људе, дружење, пиће и кафану. Фамилија, комшије, пријатељи, преваранти, лопови, шверцери, милиција, знани и незнани требали би да памте Чедину добру душу и лаку руку.
Нека га памте сви они којима је нешто помогао.
Ко није нешто од њега затражио, тај није ни добио.
„Паре су да се троше, штаће ми, нећу их у гробље носити“ , знао је често да каже својим пријатељима.
Чедо ће бити сахрањен сутра у 13 часова на Плакаловића гробљу.
Супрузи Божици, сину Стеви, кћери Јелени, брату Станку и сестри Гоји остаје да носе и чувају успомену на свог Чеду.
Отишао је у 71 години.
Братане, почивај у миру!
Твој „кум“!