О проблему депонија смећа у нашем селу писали смо овдје.

Ту тему је покренуо  Марјан Михајловић, гурао је докле је могао. У  цијелу причу се укључио  и даље је погурао  да се данас напокон успјешно изаврши  наш  Далибор Јовановић зв. Кртица.

Ових дана Општина је завршила свој дио посла, уклоњено је сво смеће из центра села, уклоњења стара свлачионица и уклоњено растиње код ћуприје.

Кртица се овог пута побринуо да се уклоњена дрва подијеле оним којим су најпотребнија. Ове зиме у пећима Миливоје Бојића, Љубане Гајић, Душана Стевановића, Милана Зарића,  Бошка  Станивуковићу и  Зорана Ђурића  сва тако прикупљена дрва  биће утрошена на најбољи начин.

Овог пута треба истаћи допринос Виће Гајића и Миле  Стојића који су  својим тракторима  превезли  седам приколица дрвета.

Завршетко ове акције у нашем селу још није уклоњено сво смеће. Остаје Шевкина шума, и остали потоци и канали.

Битно је да се свијест млађих нараштаја јавља да смеће не треба бацати у туђе.

У наредном периоду треба јасно размотрити питање запуштених извора и бунара у нашем селу који су на далеко били чувени.

Данас је Св.Никола-Никољдан.

У кућама Саве, Чедомира, Ђоке, Драге, Ђоје, Михаила и Милорада Секулића,  Славке, Рајке, Војке, Здравке, Млађена, Ненада и Ђорђа Томића, Живана, Милке,  Мике, Цвијетина, Стојана, Милорада и Раде Костић, Алексе, Теодора и Недељка Радића, Марјана Петровића, Јовице Милошевића , Ђоке и Саве Симића, Радомира Илића, Милована Савића, Драге и Милована Лукића, Велемира и Цвјетка Вукића, Јована Видојевића и Јована Николића слави се крсна слава.

Нека им Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година славе своју славу у миру и радости.

Крстићима и Ђујићима напокон је данас синуло. Оно што су чекали непуних 8 година данас је без помпе, радости и весеља ипак завршено.

О тим проблемима наших грађани писали смо овде.

Данашњим окончањем радова, у нашем селу саграђена је седма трафо станица на коју се за сада прикачило 51 домаћинство. Завршетком ових радова требало би да је стање напона у селу боље. Кажу, боље је оним који су поред новог трафоа а онима у Читлуку или Дубрави свјетло у вечерњим сатима и даље жмира.

Из надлежног предузећа поручују да је то све што су могли урадити на том проблему а рубним кућама остаје да се потрошачи природно прореде па ће се и напон сам поправити!

На реду су бандере које се сваким даном све више криве. Посебно је занимљива, она према Милету Цвикином. Бандијера, бивши растић, навијена на пола један , штрката, јадна,  није јој ни кора скинута па је сва изједена од црвице   коју би требало да др.Аресновић  задржати као музејски експонат да плаши вране а и младе ловце који често туда шпартају у потрази за ловином.

Боље икад, него никад! До  избора остало још десет мјесеци. Ваљда ће се Тутњевчани  сјетити ко им је ваљао?

Јутрос, у својој 90. години умрла је Зорка Јовановић рођено Ђокић.

Сахрана покојнице обавиће се сутра, 18.12.2019.године у 12 часова на Великом гробљу.

Покојна Зорка оставила је ожалошћену кћерку Љубицу, сестре Цвију и Боју.

Данас је Св. Алимпије Столпник-Алимпијевдан.

У кући Степана и Радојице Степановић слави се крсна слава.

Нека им  Бог донесе здравље, слогу и срећу и да много година слави своју славу у миру и радости.

Данас у Бијељини, у својој 57 години умро је Лука зв. Ћућа  Михајловић син Петра и Маре.

Покојни Лука оставио је ожаљошћене  оца Петра, супругу Стану, кћери  Марицу и Кристину, сестру Цвију и брата Милу.

Сахрана ће се обавити, сутра 10.12.2019.годину у 12 часова на Великом гробљу.

Јутрос, у својој 86 години умро је наш комшија Јован Јешић зв.Аџо син Ђоке.

Покојни Јован биће сахрањен сутра, 01.децембра 2019.годину 13 часова.

Јован је оставио ожалошћену супругу Стајку, сина Раду , кћери Ђуку и Томку и сестру Томку.

Многи Тутњевчани ни данас нису  сигурни је ли Јован из Тутњевца или Бобетина Брда.

Званично, живи је са ону страну међе а све овоземаљске потребе користио је са нашу страну.

Треба остати упамћен као  чисти земљорадник, добар пjевач “ у троје“, отац погинулог борца, дугодошњи продавач свијећа у нашој цркви и на крају као човјек који није да на себе.

Отишао је још један наш комшија.

Да иде „оштра“ зима ових дана показали су се први јасни знаци у нашем селу.

Наши вриједни Тутњевчани, радише,  управо  завршавају овогодишње радове,  који се на крају крунишу традиционалним свињокољем.

Они други, тек сада почињу радити. Прије неки дан, „опасли “ су сушару у Шешлићима а прије неку ноћ „претурили“ кућу у Стевикићима.

Некоме цвало, некоме опадало, каже изрека стара. Због оваквих догађаја прије пола вијека милиција је бубреге одбијала а сад ови данашњи  могу само да “ димове одбијају“.

Техника напредовала, катанци превазиђени, сијалица пуно село, камере, аларми,  али све је џабе.

“ Село залази у зиму, све више опустјело, свако своју бригу брине, затвори се у четири зида и блене у телевизор или типка телефон а путем иде ко куд хоће. Кога је то још брига.

Сад смо се модернизовали, путеве смо поправили, и у њиве, и у шуму. Само, ових дана  њима све мање иду они  којима су намјењени. Из села се сад може  изаћи са аутомобилом  на најмање 12 мјеста.

Можда је боље оставити отључано, бар ће мања штета бити. Овако столарију уништише, направише домаћину штету а на крају ништа значајно нису однијелу“ равнодушно рече Мило.

Увијек је било џабалебароша, биће их још и више. Нашим Тутњевчанима остаје да боље пазе своју муку. Ко није ту нека вриједне ствари склони.

Чуварима реда позив да чешће обиђу мрачне сокаке нашег завичаја, да виде ко и зашто  њима још увијек тумара!

Данас је Св. Архангел Михајло – Аранђеловдан.

У кућама Љубе Јешића, Николе и Милке Рикић, Радована, Цвијетина и Јована Лазикића, Млађена и Михајла Аврамовића, Василије, Станка и Цвијетина Јовановића, Марјана,  Драге, Душана, Ваје и Славке Голубовић, Милана, Миће, Цвијетина, Спасоје, Млађена,Ружице и Маре Лазаревић, Ивана Миловановића, Антонија, Милорада, Драгана, Раде, Ђоје, Јована и Ненад Благојевића слави се крсна слава.

Нека им Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година славе своју славу у миру и радости.

Данас је у  црквеној порти у Тутњевцу служен помен невино страдалим  Тутњевчанима и Забрђцима  у Корају  22. новембра 1941.године.

Помен је предводио мјесни парох Бранислав Рађен.

Те тужне суботе, у Корај су одведени цивили Ђорђије Михајловић, Војин, Драго, Неђо, Алекса и Саво Томић, Ђоко Маљеновић,  Бранко Гајић,  Љубо и Маћо Јовановић, Цвијан Радовановић, Јово Лазић, Цвјетко Благојевић, Илија и Милко Миловановић а из Забрђа Марјан са сином Ђорђом Тодоровић, Цвјетко Драгичевић и  Илија Симић  и сви су сутрадан  убијени од стране двојице комшија.

У заједничкој гробници налазе се кости четрнаест сахрањених Тутњевчана и четири становник Забрђа а док кости Милке Миловановића се налазе још увјек у бунару на Гајевима.

Те седмице, у наредна три дана „казнена“  експедиција из Кораја у селу је затекла и на кућном прагу убила још 14 Тутњевчана.

Над гробницом породице су у складу са тадашњим могућностима подигле седам споменика која и данас стоје у углу црквене порте поред пута да подсјећају на тај тужан и сраман  догађај.

Овај страшан догађај полако пада у заборав а што се види из броја присутних потомака. Помен  су овај пут спасили слављеници Св. Арханђела Михаила.