Данас је Св.Никола-Никољдан.
У кућама Саве, Чедомира, Ђоке, Боже, Љубе, Михаила и Милорада Секулића, Славке, Војке, Здравке, Мирослава, Ненада и Ђорђа Томића, Саве, Милке, Цвијете, Стојана, Милорада и Раде Костић, Алексе, Теодора и Недељка Радића, Зорке Петровић, Јовице Милошевића, Ђоке и Саве Симића, Радомира Илића, Милована Савића, Драге и Милована Лукића, Велемира и Цвјетка Вукића, Јована Видојевића и Јована Николића слави се крсна слава.
У 97. години напустио нас је Милан Перић зв. Илић , син Ђорђије и Зорке.
Покојник је оставио ожалошћену кћер Милицу ,сина Јовицу, брата Алексу и сестру Борку.
Након што је стала Термоелектрана Угљевик у ноћи између петка и суботе гријања у „граду“ нема.
Срећа је па темепература није пуно ниска, а има струје па се грађани грију са климама и на разноразне гријалице које ем што вуку струју а ништа богзна не могу да угрију.
Како је цијели Угљевик окренут ка електрани тако је и по питању гријања.
Једни руководиоци су тврдили да је гријање града вишак топлоте која ће се и онако требати охладити а други да је слање вреле воде у град само штета за фирму и да тиме фирма части грађане Угљевика са јевтиним гријањем а да тиме само губи киловате струје које је могла произвести и продати.
Одговор на ову недоумицу нека да струка.
Пређимо на проблем, ако га има!?
Гријање града урадила је електрана и редовно слала топлоту до рата по тадашњој повољној цијени.
Након рата општинска власт парцелише своје земљиште како коме од купаца одговара, продаје земљиште и „савјесни“ купци граде своје објекте које им та иста власт одобрава.
То што објекти стају на те цијеви никога није брига (нити општине, нити електране, а понајмање власника нових објеката који за тај проблем сазнају тек када закопају темељ) нити корисника гријања који бирају „себи“ такву власт.
Од рата до данас у Републици Српској постоји Закон о комуналним дјелатностима који каже да општина одређује које дјелатности требају на цијелој њеној или дјелимичној територији.
Једна од могућих дјелатности је производња и испорука топлотне енергије.
Шта треба да значи може а и не мора треба да одредити Скупштина општине Угљевик.
У Угљевику је обоје. Како коме шта одговора!?
Како?
Значи, Скупштина је требала одредити ко ће призводити а ко испоручивати ту врелу воду и за коју територију и то је по садашњем закону требала урадити до Ђурђевдана 2012.године.
Како тада тако и данас дан!
Данас , врелу воду производи РиТЕ и продаје кћерци фирми „Термонова“.
„Термонова“ кад има продаје грађанима по тренутној цијени стамбеног простора од 1,67 КМ/м2 грејне површине.
Шта је грејна повшина? Ту почиње игра. Власници кажу да је то просторија која има радијатор. „Термонова“ каже да је то цијели стан.
Како на крају бијаде?
Тог гријања ево девети дан нема, сви знају што га нема, али трпе.
Скупштина општине ћути, ћути као све Скуштине у протеклих 40 година.
Вреле воде нема из општепознатог разлога.
Замјене извора топле воде за гријање града нема.
Паре за замјенски капацитет, котларницу грађани Угљевика су појели.
Неко на кров и фасаду зграде, неко на асвалтирану авлију, неко на подстицај за количку, моторку , бесплатну годишњу карту за базене, карту за Цецу, бесплатно клизалиште, зграду Ловачког дома, и ко зна шта још, које је свакако увијек било у јавном интересу.
Вјероватно има неких који се нису све ове године ништа овајдили?
То је њихов проблем!?
Шта чинити?
Неки шапћу тужити, а други ништа не кажу, шуте и гледају своја посла.
Гледају да од овог малом мјеста које никако да престане бити Колона узму „свој“ дио.
„Кога тужити кад Закона нема. Ко у Угљевику је гледао јавни интерес прошао је као бос по трњу“ рече ми јутрос разочарано Цвико и оде у Библиотеку на прву јутарњу каву.
Тужити „Термонову“?
Због чега?
Тражити одштету за неизвршавање обавезе?
Које обавезе, гдје пише да постоји обавеза?
У Уговорима пише да се дужно платити оно што ти се испоручи а оно чега нема не мора се ни платити.
Па онда шта чинити?
Чекати изборе 2028. године и гласати за одборнике који су спремни дати паре грађана за нову, замјенску котларницу која ће у будућности гријати Угљевик и то само за оне који хоће да плате ту нову цијену или који се надају да неко други за њих плати а они ће то платити потезом пера на биралишту.
До тада да нови сазив Скупштине ако има воље да овај „проблем“доведе у ред и до нове грејне сезоне уради следеће:
1.-Издвоји из буџета за 2025.годину два милиона и то један милион за измјештање вреловода а један за нову котларницу на мјесту поред „Зоке пластике“ на земљишту РиТЕ које ће бити предходно замјењено.
Општина ће дати РиТЕ (Кенезима) земљу у Б. Селу а РиТЕ то потребно паче земље за нову котларницу.
2.-Садашњи цијеновник гријања усагласи са трећим Законом (Закон о заштити потрошача у Републици Српској),
До тада „липши магарче до зелене траве“ каже стара народна пословица и да цијена струје остане оваква!
Све се може кад се хоће!
Ако се наставе авлије проглашавати општим интересом онда од будућег гријања града нема ништа.
Данас, у 88. години напустио нас је Здравко Гаврић, син Лазе и
Милеве.
Покојник је оставио ожалошћену кћер Милицу, сина Драгана, браћу Цвјетка и Симу.
Сахрана ће се обавити сутра, 03. 12. 2024. године у 12 часова на Великом гробљу.
Одласком Здравка у селу још једна кућа оста празна!
Данас истиче рок за прихватање, односно одбијање мандата новим одборницима скупштине општине Угљевик.
Од њих 23, један је одбио а остали су се прихватили повјерења бирача.
У политичком смислу је ли се преварио!?
Шта мислите?
Учествујте у разбибризи!
Избори прошли.
Резултати познати.
Одборници познати.
Предсједник Скупштине општине још није усаглашен?
Радио „Милева“ нагађа!?
Шта кажете Ви?
Ко треба?
Ко заслужује?
Ко је највише у кампањи повукао, или има ту нешто друго?
Ко треба бити предсједник?
Данас је Св. Георгије-Ђурђиц.
У кућама Алексе, Милке, Миладина, Мијодрага Перића и Милована Савића слави се крсна слава.
Од како се наше становништво населило на ове просторе, а то се може сматрати после велике куге која је владала Семберијом и Мајевицом формиране су до данашњег дана заједнице, државе са некаквим правилима живота.
Ко памти онај и овај систем може упоређивати и реће шта мисли о тим уређењима.
За овај систем након протеклог рата може рећи да је то посебна прича и и да се стари систем права, вриједности и људскости данас потпуно промјенио.
Промјенило се како у правима тако и обавезама.
Тако и у свакој уређеној држави сваки грађанин, власник нечега поред права има и обавезе.
Како у цијелом свијету, тако и у нашем Угљевику.
Права свако зна, треба да зна ,или се прави да не зна, а обавезе како му кад одговара.
Данас о обавезама које су скупо коштале „дужника“.
Наша Мезграјка отишла у бијели свијет, нешто сакупила, сабрала и за старе дане прибавила стан.
Стан је слабо користила, али стан вуче трошкове. Струја, вода, канализација, смеће, порез, гријање, одржавање зграде, ….
Од свих ових намета нешто је плаћала а нешто није.
Што није, то она сама зна или „ не зна“?
Дан по дан, мјесец за мјесец, година за годину, трошкови расту. Трошкови гријања нису се плаћани 10 година.
Фирма тражи своје, тужује. Суд суди, власница се не брани, и тако кола за њу крећу низ брдо.
Суд пресудио да се мора платити, наша суграђанка ништа на предузима из њој знаних разлога.
Фирма тјера своје, тражи извршење, тражи да се наплати. Ангажује адвоката и он тјера извршење, трошкови расту а наша комшиница и даље ћути.
Креће прва судска продаја стана од 37 м2 за 54.000 КМ. На ту цијену нико неће. Иде друга продаја, али сад за 30% почетне цијене и стан оде за 18.550 КМ.
Појави се купац из Тобута, поштено плати, укњижи се, промјени кључ, метну натпис на вратима и готова ствар.
Јуче, наша суграђанка дође да обиђе стан, уз пут донесе неке ствари нове да убаци, ал гле чуда кључ неће у браву, на вратима други натпис. Помисли, промашила улаз или спрат.
Брже боље у катастар, кад тамо све схвати. Отишао стан да добош.
Прорадила правна држава по други пут у нашем Угљевику!
Сад гријање ће бити плаћено!
