Након што је стала Термоелектрана Угљевик у ноћи између петка и суботе гријања у „граду“ нема.
Срећа је па темепература није пуно ниска, а има струје па се грађани грију са климама и на разноразне гријалице које ем што вуку струју а ништа богзна не могу да угрију.
Како је цијели Угљевик окренут ка електрани тако је и по питању гријања.
Једни руководиоци су тврдили да је гријање града вишак топлоте која ће се и онако требати охладити а други да је слање вреле воде у град само штета за фирму и да тиме фирма части грађане Угљевика са јевтиним гријањем а да тиме само губи киловате струје које је могла произвести и продати.
Одговор на ову недоумицу нека да струка.
Пређимо на проблем, ако га има!?
Гријање града урадила је електрана и редовно слала топлоту до рата по тадашњој повољној цијени.
Након рата општинска власт парцелише своје земљиште како коме од купаца одговара, продаје земљиште и „савјесни“ купци граде своје објекте које им та иста власт одобрава.
То што објекти стају на те цијеви никога није брига (нити општине, нити електране, а понајмање власника нових објеката који за тај проблем сазнају тек када закопају темељ) нити корисника гријања који бирају „себи“ такву власт.
Од рата до данас у Републици Српској постоји Закон о комуналним дјелатностима који каже да општина одређује које дјелатности требају на цијелој њеној или дјелимичној територији.
Једна од могућих дјелатности је производња и испорука топлотне енергије.
Шта треба да значи може а и не мора треба да одредити Скупштина општине Угљевик.
У Угљевику је обоје. Како коме шта одговора!?
Како?
Значи, Скупштина је требала одредити ко ће призводити а ко испоручивати ту врелу воду и за коју територију и то је по садашњем закону требала урадити до Ђурђевдана 2012.године.
Како тада тако и данас дан!
Данас , врелу воду производи РиТЕ и продаје кћерци фирми „Термонова“.
„Термонова“ кад има продаје грађанима по тренутној цијени стамбеног простора од 1,67 КМ/м2 грејне површине.
Шта је грејна повшина? Ту почиње игра. Власници кажу да је то просторија која има радијатор. „Термонова“ каже да је то цијели стан.
Како на крају бијаде?
Тог гријања ево девети дан нема, сви знају што га нема, али трпе.
Скупштина општине ћути, ћути као све Скуштине у протеклих 40 година.
Вреле воде нема из општепознатог разлога.
Замјене извора топле воде за гријање града нема.
Паре за замјенски капацитет, котларницу грађани Угљевика су појели.
Неко на кров и фасаду зграде, неко на асвалтирану авлију, неко на подстицај за количку, моторку , бесплатну годишњу карту за базене, карту за Цецу, бесплатно клизалиште, зграду Ловачког дома, и ко зна шта још, које је свакако увијек било у јавном интересу.
Вјероватно има неких који се нису све ове године ништа овајдили?
То је њихов проблем!?
Шта чинити?
Неки шапћу тужити, а други ништа не кажу, шуте и гледају своја посла.
Гледају да од овог малом мјеста које никако да престане бити Колона узму „свој“ дио.
„Кога тужити кад Закона нема. Ко у Угљевику је гледао јавни интерес прошао је као бос по трњу“ рече ми јутрос разочарано Цвико и оде у Библиотеку на прву јутарњу каву.
Тужити „Термонову“?
Због чега?
Тражити одштету за неизвршавање обавезе?
Које обавезе, гдје пише да постоји обавеза?
У Уговорима пише да се дужно платити оно што ти се испоручи а оно чега нема не мора се ни платити.
Па онда шта чинити?
Чекати изборе 2028. године и гласати за одборнике који су спремни дати паре грађана за нову, замјенску котларницу која ће у будућности гријати Угљевик и то само за оне који хоће да плате ту нову цијену или који се надају да неко други за њих плати а они ће то платити потезом пера на биралишту.
До тада да нови сазив Скупштине ако има воље да овај „проблем“доведе у ред и до нове грејне сезоне уради следеће:
1.-Издвоји из буџета за 2025.годину два милиона и то један милион за измјештање вреловода а један за нову котларницу на мјесту поред „Зоке пластике“ на земљишту РиТЕ које ће бити предходно замјењено.
Општина ће дати РиТЕ (Кенезима) земљу у Б. Селу а РиТЕ то потребно паче земље за нову котларницу.
2.-Садашњи цијеновник гријања усагласи са трећим Законом (Закон о заштити потрошача у Републици Српској),
До тада „липши магарче до зелене траве“ каже стара народна пословица и да цијена струје остане оваква!
Све се може кад се хоће!
Ако се наставе авлије проглашавати општим интересом онда од будућег гријања града нема ништа.