Истраживање на непопуларну тему спровео је наш Тутњевчанин Славиша Р. Јовић које у цијелости можете прочити на дијелу културе ове странице.
У Црквеној порти у Тутњевцу уз присуство малог броја потомака и поштавалаца невино страдалих Тутњевчана у Корају 22. новембра 1941.године данас је служен помен.
Помен је предводио мјесни парох Бранислав Рађен.
Те кобне суботе у Корај су одведени цивили Ђоко Михајловић, Војин, Драго, Неђо, Алекса и Саво Томић, Ђоко Маљеновић, Бранко Гајић, Љубо и Маћо Јовановић, Цвијан Радовановић, Јово Лазић, Цвјетко Благојевић, Илија и Милко Миловановић а из Забрђа Марјан са сином Ђорђом Тодоровић, Цвјетко Драгичевић и Илија Симић и сви су исти дан убијени.
У заједничкој гробници налазе се кости четрнаест сахрањених Тутњевчана и четири становник Забрђа а док кости Милке Миловановића се налазе још увјек у бунару на Гајевима.
Те седмице казнена експедиција из Кораја у селу је затекла и на кућном прагу убила још 14 Тутњевчана.
Над гробницом породице су у складу са тадашњим могућностима подигле седам спомен обиљежја која и данас стоје у углу црквене порте поред самог регионалног пута.
Овај немио догађај полако пада у заборав а што се види из броја присутних.
Сутра у сриједу, 22.новембра у 10 часова одржати ће се помен за све Тутњевачке цивиле који су у другом рату изгубили живот.
Помен у црквеној порти предводити ће мјесни парох Бранислав Рађен.
Позивају се Тутњевчани да нађу времена за ово сјећање на своје невино изгинуле комшије.
Јуче је наизад почела сјеча стабала топола и липа у дворишту наше школе.
Радови су повјерени предузећу „Јовић С&Д“ из Угљевика. Укупна цијена ових радова износиће 10.000 КМ а за 20 радних дана.
Својом дебелом хладовином стабла су скривала педесет три генерације Тутњевачке дјечице а данас им је дефинитивно дошао крај.
Стабла су засађена давне 1964 године под руководством тадашњег учитеља Андрије Бојановића.
Садити, заљевати, скупљати лишће, биле су то обавезе генерација Тутњевчана које су под њиховим широким крошњама играли се кликера, прибачка, клиса, труле кобиле, између двије ватре, абаречке, ластиша, школице, лаце, цијеле -поле, жмурке и ко зна чега још. Било је то мјесто првих контаката и упознавања првачића, првих симпатија, првог заљубљивања, првог пољупца, лизања лизализа и сладоледа, испијања прве коле и жвакања жваке, тајног испијања пиве, повлачења и првих димова да не види учитељ или учитељица.
У наступајућој зими дебела стабла ће опет послужити дјечици за гријање а на њена мјесто у прољеће рано садашња генерација трабало би засадити нова стабла, нека расту, нека се развијају.
Ваљда ће нам се село на њих угледати.
Тополе испуниле сврху, тополе отишле са њима је отишла и наша младост, мучно, тужно баш као и овај магловити и ружни дан. Све се данас саставило.
Било како било тополе отишле а ми остали, опет ће бити дебеле хладовине.
Како коме! То је живот.
Данас је Св.Георгије-Ђурђиц.
Од како је Илија дошао на простор Тутњевца слави се данашња слава.
У кућама Алексе, Чедомира, Милке и Миладина Перића и Милована Савића слави се данашња слава.
Јутрос, у својој 84 години умро је Милош син Млађена и Гоје Глигоревић.
Милош је иза себе оставио синове Миодрага и Митра и сестру Љубицу.
Сахрана покојника биће сутра, 07.новембра у 13 часова на Великом гробљу у Тутњевцу.
