Пређашње генерације у нашем мјесту саградише три школе, двије продавнице, читаоницу, магацин и сушару за воће. Међутим, неким чудом сви ти објекти мало по мало, један за другим почеше горити.
Прво изгори читаоница, затим продавница ЗЗ „Забрђе“ а недавно и магацин исте нестале задруге.
Званично истрага до сада ништа није утврдила. Остаци тих објеката постадоше ругло центра села о коме се није водило рачуна. Па тако, једног јутра, поред ове гомиле цигле, бетона и неизгоријелог дрвета освануло је и смеће неодговорних мјештана које је у току ноћи придодато.
Против оваквог понашања подигао је свој глас несхваћени пензионер Марјан Михајловић а потом, потпомогнут захтјевом одборника Миле Стојића, општина је након дужег вијећања, навлачења и развлачења одлучила да ангажује предузеће „Cat putevi“ из Угљевика како би се грађевински материјал покупио и депоновао на Лазића пут зашта су из буџета издвојена средства у износу од 7.000 КМ.
Придодато смеће остаје да прскоси заједници и позива остале безобзирне и несавјесне мјештане да у току ноћи довозе шта имају док се још може, плац ће ускоро бити чист,згодан за прилаз.
Кроз историју Тутњевца термин „комунални проблем“ представљао је страну ријеч све до сада. Нада остаје на млађим генерацијама Тутњевчана који ће да имају изграђену свијест о заштити животне средине и њеном одрживом кориштењу – ако мисле здраво да живе потребно је да се и здраво понашају.
Тутњевчана све мање а смећа све више. Стара изрека „моје смеће у Милину шуму“ све више почиње да смета Мили а полако и мени.
Како је предизборна кампања почела да се захухтава, очекивати је да ће овај проблем до избора бити ријешен. Уколико се то и не деси, ово ће представљати право лице нашег мјеста за које кажу хоће у Европу.
