Од  давнина у нашем народу постоји израз „купити мачка у џаку“, купити нешто на невиђено  или купити нешто виђено али несигурно, замаскирано.

Како тада тако и данас, само сада много умотаније, неамазаније и свакако „штетније“ по купца.

Прије неки дан, возим се као сувозач за Бијељину. Сад безбрижно заваљен у сједиште мерцедеса, чаврљам са возачем и полако јездимо ка граду. Идемо на  безбрижни састанак.

На улазу у град продају се возила, половна или рабљена како их ко зове у овој држави.

Мој возач заустави возило, изл′еће и пређе на ауто-плац са десне стране. У дворишту куће двадесетак возила збијана једна до других. Око једног голфа 6 обиграва муштерија а за њим трговац. Мој возач уђе да вити једног теренца, каже хоће унуци, скоро положила па треба ђед да је обрадује.

Ја изађох из возила, не улазећи у двориште наслоним се на тарабу и погледом шарам преко гомиле возила. Примјетим да ни на једном возило није истакнута цијена. Хајд, помислих  није то ни битно. Коме треба возило нека пита. Тако и ја приупитах за тог голфа, трговац к′о из топа 16.500.

Настављамо даљу конверзацију. Тражим још информација: битних, битних и то како, по којима ћу „провјерити“ шта је у том „џаку“.

Даље питам: „Је ли ово продаје правно лице? Хоћу ли за купљено возило добити рачун у којем ће стајати цијена коју сам платио? Хоће ли у рачуну писати километража која је на сату у моменту преузимања возила? Има ли возило скривених мана…“

Продавац се трже. Види да ја постављам, бодем са тешким питањима. Љутито ме питата: „Гдје ви радите? У полицији, инспекцији или…. Не, кажем му ја, ја сам матичар, радим у општини“. Након краћег ћутања и мог поновног инсистирања каже ми да морам дио новца платити на рачун а дио у кешу. Дио који иде на фактуру  бити ће уписан на исту а кеш, на руке – онако. На фактури неће бити уписана километража, јер за Бога то није битно.

Обојица видно разочарани, свако на  своју страну.

Трговцу остаје да размишља који је овај што пуно пита а мени да нађем трговца који пристаје на моје услове.

Ради бољег разумијевања да поновим, објасним читаоцима ових редова „моје“ услове како би сутра избјегао „мачка у џаку“:

1. Куповати возило од правног лица. Разлог што исто има чим гарантовати, ако се покаже да ми је продао „мачка“.
2. У фактури, рачуну обавезно приказати комплетну цијену. Разлог – уколико дође до верге, да се може вратити, наплатити цијели износ који сам платио. Суд само вјерује рачуну, а и што би учествовао у крађи ПДВ-а за туђи интерес.
3. У фактури обавезно да пише километража. Разлог – да ако сутрадан утврдим да сам купио „мачка“ да могу тужити продавца-фирму и тражити враћање возила или смањење цијене због тог битног недостатка.

Данас, свако ко купује возило гледа да не буде преварен.

Хоће да зна шта је у „џаку“.

Закони по овом питању у нашој „држави“ постоје и на страни су купаца. Т

Трговци их морају или требају поштовати, констатовасмо у „Ланч бару“ на крају састанка са проф. Василићем чија је то данас специјалност.

Данас је Св. Илија Громовник – Илино.

У кући Милована Павловића слави се крсна слава.

Нека му Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година слави своју славу у миру и радости.

Данас се навршава 80. година како су партизани први пут ослободили  тада Колону, некада Угљевик а данас ништа!?

Кажу, тог дана Војвођани са домаћим устаницима први пут су заузели тада Смодишево упориште које је било ограђено у бодљикаву жицу од више редова.

У част тог догађаја ондашње руководство општине је тек 1953. године  саградило спомен-обиљежје у парку испод тадашње зграде општине.

Године прошле, поштоваоци тог догађаја су се окупљали на данашњи дан да обиљеже догађај све док нису дошле нове генерације које су општину пренијеле у забрђско поље а споменик оставиле још 15 година да самује на мјесту из кога су полако сви отишли.

Тек 2009. године удружење грађана је потпомогнуто тадашњим руководством РиТЕ а на прећутну сагласност општинских власти  то обиљежје пренијело на нову, садашњу локцију.

Тамо негдје иза зграде Дома културе, поред контејнера, на ћошку парка на мјесту које му и припада по одлуци садашњих генерација.

Тај догађај ево већ 33. године више није службено од значаја за грађане општине Угљевик.

И поред тога, поштоваоци дјела тих устаника којих  у Угљевику још увијек има, и они ће се данас у 18 часова окупити, тамо поред кафане да обиљеже за њих значајан дан.

Хоће ли се та акција  „црвених“  вратити у календар значајних догађаја за нашу општину, зависи од садашњих црвених?

„Како су се борили, тако су и прошли. А и данашњи црвени изгледа, немају  ништа заједничко  са оним црвеним “ рече ми један борац и оде својим путем у Атлантиду.

Колона бб – Угљевик – Колона?

Јутрос,  у 86. години умро је Вукашин Милошевић син Миће и Даринке.

Сахрана ће се обавити сутра, 03. јуна 2023. године у 13 часова на Великом гробљу.

Покојник је оставио ожалошћену супругу Љубинку, синове Миодрага и Љубомира и кћер Радмилу.

Синоћ, у 83. години престало је да куца срце Јована Сајина.

Отиша је још један од нас из групе која је својевремено отишла тбухом за крухом, и који се вратио да приведе крају свој живот тамо  гдје се родио, тамо гдје су завршили  и сви остали његови Михајловићи.

О његовом животу, раду и људском дјелу могло се прочитати овде под  насловом „ВЕЛИКО СРЦЕ ГРЕШНОГ ЈОВАНА“

Покојник је оставио сина Славку и кћи Милку.

Данас је Св. Георгије-Ђурђевдан.

У кућама Петра, Неђе, Бранка, Цвике,Ђорђа, Лазара, Живана, Ђоје, Спасоје, Рикија, Душана, Миливоје, Васе, Јована, Ђорђије, Ратка, Цвјетка, Марјана, Луке и Обрена Михајловића,  Неђе, Саве, Славке, Цвјетка, Василије, Станке, Ивана, Миленка, Среће, Милорада, Николе, Стане, Драге, Вукашина, и Мирослава   Гајића, Митра, Пере, Миодрага, Цвијетина, Петка, Јеремије, Гоје, Петка, Вељке, Илије, Јована, Зорана, Ваје и Симе Глигоревића, Алексе, Дарке, Драгице, Трифуна, Лазара, Миодрага, Љубомира, Саве и Добринке Милошевића,  Драге, Душана, Руже и Петра  Мојића,  Бошка, Томе, Митра, Сретена, Ђорђије, Миладина, Миливоје и Теодора  Николића, Микана,  Миливоје и Ђоке Симикића, Славке, Илије и Раде Драгића,  Слободана, Милорада, Стеве и Спасоје  Марковића, Јове и Саве Лазића, Милорада и Јосипа Лакића, Марјана, Милке и Марјана Миловановића, Василије Ђојића, Миливоје Ђурића и Љиљане Обрадовић данас се слави крсна слава.

Нека им Бог донесе здравље, слогу и срећу и да много година славе своју славу у миру и радости.

У Републици Српској, па тако и у нашој општини, живе грађани који имају своје комуналне потребе.

Треба им струја, вода, канализација, одвоз смећа, уклањање паса луталица, гробља, одржавање путева и све оно што је заједничко и што би требало да нам нам живот олакшава.

За све ове заједничке комуналне потребе задужена је наша општина.

Како је то регулисано законски?  Каква су ту правила која би требало да важе за сваког исто?

Данас о комуналним услугама.

У Републици постоји Закон о комуналним дјелатностима. Наша Скупштина је основала  фирму (Компред) да грађанима обезбјеђује воду за пиће, одвози комунални отпад и преузима, решава нашу отпадну воду.

Како то решава сви знаји и виде, наравно ко хоће и види!

За те потребе,  а како закон налаже скупштина је донијела Одлуку о комуналним дјелатности на подручју цијеле општине Угљевик.

У тој одлуци стоји да ће се вода испоручивати, смеће сакупљати и фекална канализација пречишћавати и одводити са територије цијеле општине.

Након толико година и датих буџетских пара још увијек није тако.

Смеће се још налази по шумама и потоцима наше општине која хоће да развија туризам. То је знак да се исто не одвози од сваке куће.

Воду у појединим селима испоручују (одржавају, наплаћују и на свој конто мећу  физичка лица), а плаћа ко хоће хоће, а ко неће и не мора. Кад загусти, као у Доњој Трнови, Мезграји, Тутњевцу, Мелешевцима,Средњој Трнови,  онда дај са заједничког буџета  (дај Начелниче паре да се пумпа купи, да се струја плати, да се намири мањак па опет по старом). Код оваквих је цијена воде у односу на остале упола мања?

Трећа услуга пречишћавање и одвођење отпадних овода. О тој услузи се нема ништа рећи, осим да неки грађани Угљевика то плаћају а ни сами не знају за шта плаћају, што  и како.

Закон каже да град треба да има пречистач, а остали непропусне септичке јаме па кад се исте напуне да цистерна ту јаму усиса и садржај одвезе до пречистача.

Тако сад није, хоће ли икад тако бити, питање ће сачекати наредне локалне изборе.

Ова  тема не бих изазвала пажњу код оних корисника којих се тиче да Компред не тражи повећање својих цијена услуга.

Упоредни преглед садашњих и нових цијена може се видети овдје.

Пажљиво изчитавајући нови цјеновник може се примјетити да није са у питању просто повећање цијена да ту има „мало“ прекомпозиције корисника  из скупље у јевтинију групу и обратно.

„То што предложене цјеновник није су складу са чланом 52. Закона заштити потрошача и чланом 13. Одлуке о комуналним дјелатностима, то сада није битно. Битно је да овај предлог прође на сједници, а који буде од корисника незадовољан нека се жали и тужи“ рече ми јуче у пролазу један одборник, окрену се и оде својим путем ка хотелу.

Хоће ли бити тако видјети ће се у сриједу кад засједа Скупштина.

Туци коња који вуче, вазда се говорило у нашем народу.

Па макар цркао коњ!

Газда сигурно неће.

Да не остане загонетка, или ова објава  недоречена, ево  објашњење:

Чланом 13. Одлуке о комуналним дјелатности региласано је да  се вода наплаћује по метру кубном утрошене воде каја је измјерена путем иструмента зв. водомјер. Истим прописом није реченемо како се вода наплаћује од корисника који нема водомјер, живи у колективној згради и цијела зграда има један водомјер. Како се сад нплаћује то сви знају.

У сваком рачуну који корисници добијају има и ставка на редном броју 3. „водомјерна јединица“ а у овом предложеном решењу је нема. И у Прњавору,Зворнику и другим општина је више нема.

Да ли то значи да и у Угљевику је више неће бити?

Је ли и то комунална услуга? 

То се некада у народу звало   „намет на вилајет“ а сада се може по новом назвати „порез на будале“!?

У  истом члану регилисано је да сакупљање и одвоз комуналног отпада се наплаћује по броју чланова  домаћинства у колективном и индивидуалном становању по врстама пословних објеката и ванредни превоз по контејнеру.

Када се погледа новопредложено рјешење,  Цјеновник за који се тражи сагласност то нема никаве везе са прдходно цитираним прописом.

Код цијене воде наведе су три групе, а општински пропис каже само једна група (по кубику утрошене воде свима исто)?

Код канализације пропис каже само кубни метар. Чега кубни метар? И поново три групе.

Питање: Ко је дужан да плаћа одвод прљаве воде у Јању.

Само Угљевичани  или и грађани Обријежи, Равног Поља и Богутовог Села. И њима је ономод општина припомогла, „прогледала“  да се ријеше прљавштине пред својом кућом.

Ко њихову канализацију одржава?

Код сакупљања и одвоза смећа пропис одређује групу „по врсти пословних објеката“.

Овај термин у прописима Републике Српске је непознат. Ако се мислило по врстама регистрованих пословних дјелатности онда уреду, само је требало тако и написати.

У тачки Б, на редном броју 2. од 01. 05. 2019. године уведена је нова група  „домаћиства у којима се повремено борави“.

Истина, таквих случајева има. Закон је  регулисао како се то спроводи.

Врста пословног простора  „мања продавница, већа продавница, спортско-рекреативни центар -канцеларија, мање самопослуге, грунтовнице, већи и мањи бифеи, нешто слично мегамаркету, основна школа, хотел, велики привредни субјекти, веће и мање безинске пумпе“ нису у складу са чланом 13. Одлуке.

Како се комунална услуга пријављује и одјављује прописано је, само теба то примјенити.

Разумски читајући предложено рјешење може се закључити да је исто састављено по систему „Ако прође, прође“.

Ако је то икоме битно?!

Шта о свему овоме мисле наши одборници, знаће се у сриједу!?

Ноћас, чим казаљка сата пређе у нови дан у нашем Угљевику, на магистралном путу некада М18 а данас М1 113 (магистрални пут првог реда, ознаке 113) на мјесту зв. „Код вулканизера“ службено почиње са радом једини стационарни радар на подручју наше општине.

Након три године пројектовања, монтаже и испитивања долази прва ноћ у којој ће се видјети је ли исти испунио своју сврху постојања.

Чим сване први радни дан, службеник у нашој станици моћи ће да очита како су се возачи понашали на дионици од семафора  до „Транспорта“ и обратно.

Црни стуб са жутом траком при врху је ту, на прозорчету црвена лампица жмирка и показује да је справа у функцији.

Знакови ограничења и обавјештења су  П.С.-у,  код Батана и Жике Зекића.

Знак каже не више од 60 а може и до 70, а већ са 71 иде казна.

Након  почетка рада, којима није јасно да ли осим  мјерења брзине возила биљежи и  истеклу регистрацију, разговор телефоном, везање појаса, звјерање около и брзину у паралелним улицама  убрзо ће бити јасно.

Све ће се разјаснити када стигне поштар на врата!?

Је ли ова справа насушна потреба армије пјешака који претрчавају магистрални пут гдје стигну  и морају кад и након 30 година нико им није за то обиљежио обавезно мјесто.

Изгледа да су пјешаци овај пут побједили, могу сад безбједније да петрчавају  на мјестима гдје су то и до сада радили.

Шта је са пасарелом или подходником!?

Коме  је на „Сјеверу“ још стало до те инвестиције!?

Успори, попусти гас!

Данас је Лазаревдан, крсна слава нашег свештеника Бранислава Рађена.

Нека му Бог донесе здравље, слогу и срећу и да много година слави своју славу у миру и радости.

Данас, у 43 години, након тешке болести напустила нас је Јелка зв. Лела Марковић, кћи Бранка Јовића.

Сахрана ће се обавиће сутра, 06. марта у 12 часова на Великом гробљу.

Покојница је оставила ожалошћене кћери Милену и Сузану, супруга Спасоја, сетру Цвијету.