Први досељеник у Тутњевац, засеок Читлук, кбр. 62, из Главичорка био је Ђока, његова породица у Главичорку била је позната под надимком Гужвићи.
Ђока Ђокић долази из Главичорка у Тутњевац у кућу Маре Драгић , сестре попа Стојана Драгића од којих настаје коријен стабла породице Ђокић у Тутњевцу. У тренутку док се ово пише најстарији члан породице Ђокић је Слободан Саве Ђокића рођен 1943 г. а најмлађи члан је Александра Предрага Ђокића.
Породица Ђокић одувијек се бавила земљорадњом и сточарством чиме се и данас баве чланови породице који су још увијек у Tутњевцу. Дио породице који је одселио бави се разним занимањима од занатлија до високо образованих .
Земљишни посјед породице у Тутњевцу је око 50 ха, треба напоменути да је и посјед породице која је одселила у Јамену у Србији и раселила се по околним селима око Јамене јако велики .
Слава породице Ђокић је св. Аврамије Затворник а преслава св. Архангел Михаил који се обиљежава као слава земље (Драгића) на коју је дошао Ђока.
Пошто не постоје тачни подаци претпоставља се да је Ђока дошао око 1850 године из Главичорка у Тутњевац у кућу Маре Драгић сестре попа Стојана Драгића, чиме се формира породично стабло Ђокића у Тутњевцу. Важно је нагласити због породичних веза да је и кћерка попа Стојана, Милка, како се у народу каже (пустила момка у кућу) извијесног Ивана Јешића од које настаје стабло Јешића. Напомињем да у Тутњевцу постоје двије фамилије Јешић које нису у међусобним родбинским везама. Напријед поменути Јешићи настали од Ивана и Милке су у родбинској вези са Ђокићима. Као први земљопосједници у породици Ђокић по аустроугарском попису (1885-1888г.) помињу се Алекса и Трипун Ђокић синови покојног Ђоке као слободни сељаци са посједом од 13,5 ха. Породично стабло Ђокића формирало је седму грану у Тутњевцу тако да је Ђока по српском родослову арскулђел. 1953 г. Теодор Ђокић праунук поменутог Алексе Ђокића одселио је у Јамену гдје су формирали доста велику породицу. Породична лоза Ђокић формира се од Ђоке и Маре који су изродили два сина Алексу и Трипуна. Алекса са супругом Маром (дјевојачко Зарић из Тутнјевца) имао је синове Станка и Стојана, а Трипун (Тришо) са супругом Божицом (дјевојачко Спасојевић из Тутњевца) имао је синове Тешу и Глигора. Станко Ђокић са супругом Пајком рађа синове Саву и Драгу (1912-1945) ,Стојан са супругом Крсманијом (рођена Арсеновић из Главичорка) рађа сина Дику а Тешо са супругом Новком (рођена Торлаковић из Корените) рађа сина Живана док Глигор са супругом Стајком (рођена Вуковић из Г. Забрђа) рађа кћери Милицу (није се удавала) и Љубицу (удата у Попово Поље-Брчко, за Живана Новаковића). Саво са супругом Василијом (рођена Торлаковић из Корените) рађа кћери Цвијету (удата у Д. Забрђе за Вукашина Максимовића), Пелку (удата у Г. Магнојевић за Милу Деспотовића) и синове Станка , Слободана и Радована. Драго са супругом Петром (1917-2000) (рођена Миљеновић из Угљевичке Обријежи) рађа кћер Василију (удата у Богутово Село за Радивоја Тодоровића- сад живе у Угљевику) и синове Славка (одселио у Бијељину) и Драгомира (1945). Дико са супругом Ђуком ( рођена Савић из Малешеваца) рађа кћери Гоју (умрла 1970) Мару (удата у Корениту за Торлаковић Неђу), Драгињу (удата у Корениту за Ђукановић Љубу), синове Теодора (одселио у Јамену, Србија, 1953) Милорада (одселио на Озрен-Кожуве) Стојана (погинуо-убијен 1948 у Забрђу) и Живана. Живан Теше Ђокића са супругом Даринком ( рођена Михајловић из Попова Поља-Брчко) рађа кћер Ђуку ( удата у Слијепчевиће за Љубомира Симикића) и синове Ђорђија (одселио у Брчко) и Живка.
Станко са супругом Цвијетом ( рођена Јешић из Тутњевца) рађа Снежану ( удата , живи и ради у Салзбургу-Аустрија), Слободан ожењен Цвијетом Јоветић , немају потомке, Радован ожењен Маром из околине Орашја рађа кћер Василију (сви живе и раде у Салзбургу у Аустрији). Славко са супругом Маром (рођена Крунић из Корените) рађа кћер Драгицу (удата у Г.Трнову за Арсена Тешића, живе у Бијељини) и сина Миодрага, ожењен живи у Бијељини. Драгомир са супругом Станом (рођена Милошевић из Тутњевца) рађа кћер Славицу (удата за Миливоја Симикића из Тутњевца) и сина Славка (погинуо 1992 г. на ратишту).
Теодор (Теко) са супругом Ријом (рођена Радић из Бобетина Брда) у Јамени рађа синове Милу, Саву и Вујадина (Вују). Милорад са супругом Милицом са Озрена рађа синове Мирослава и Миодрага. Живан са супругом Милицом (Мицом), (рођена Вуковић из Пипераца) рађа кћер Ђукицу (Ђуку), (удата за Драгана Томића из Горње Трнове, живе у Бијељини).
Ђорђе са супругом Стојанком из Брчког рађа кћер Данијелу (удата за Александра Ристића из Градишке, живе у Брчком) и сина Жељка. Живко са супругом Милком (рођена Пајић из Богутова Села) рађа синове Горана (онај који ово пише) и Предрага.
Интересантно је напоменути да најстари надгробни споменици на Малом Гробљу ,а везани су за настанак лозе Ђокића , су споменик Мари Драгић сестри попа Стојана а супрузи Ђокиној, од 11.01.1885. Алекси Ђоке Ђокића 19.11.1908 и његовој супрузи Мари 18.11.1914. На најстаријем споменику није могуће утврдити коме припада могуће је да је или Ђока или Трипун.
Такође ту су и два споменика који припадају Ивану и Милки Јешић, зету и кћерци попа Стојана Драгића.
Остатак данашње лозе Ђокића као и могуће мање измјене биће накнадно обрађене и написане.
поп Војислав Гашић и Тешо Ђокић, прољеће између 1938-1941.године
Живан и Даринка (Дара) Ђокић,љето, око 1960 године
Ђорђије,Ђука и Живко Ђокић,љето 1956 године