О када је човјек одлучио да не живи сам на овом свијети био је приморан да се удружује у заједнице (племена) а заједнице да стварају себи државе онакве какве могу ,какве знају и какве умију а најчешће каква им се да (одобри) од стране јачих.
Како не могу сви да владају то кроз некакве облике избора свака заједница бира себи руководство (власт) а то руководство самостално бира себи помоћни апарат који помаже у владању (државну/локалну управу).
Тако су за вријеме Oтоманске управе на подручју села дио власти спроводили тадашњи владари посједа а било их је три (вјероватно Хаџиахметбег Ћеримагић,Ћеримгбег Ћеримагић и Хаџи Јахија Хаџијашарагић).Село је крајем 18.вијека имало кнеза чије су функције обављали Михајло Михајловић,Радо Благојевић и Петар Спасојевића.
Доласком Аустроугарске власти (царске,како су старији говорили), Тутњевац је имао статус обћине (општине), али веома кратко, гдје се затим припаја општини Забрђе и остаје у том саставу све до 1. 9. 1955. године.
За периоде Аустроугарске, Краљевине СХС и Југославије, Независне државе Хрватске нема писаних трагова о политичком животу у селу.
Од 1946 до 1955 године Тутњевац има статус Мјесног народноослободилачког одбора за мјеста Тутњевац и Малешевце у Срезу Лопаре. О избору народних представника за овај период нема писаних трагова.
Од 01.септембра 1955.године па до данас Тутњевац се налази у саставу општине Угљевик.
Како до 1974.године Тутњевац није има статус мјесне заједнице, тачније заједно са Забрђем,Коренитом и Малешевцима чинилу су једну мјесну заједницу тако да није имао својих самосталних како се тада говорило ДПО (друштвено-политичке организације).
Живан зв.Жићо Лазаревић обављао је дужност предсједника заједничке Мјесне заједнице Забрђе.
Након 1974. године Тутњевац добија могућност самосталног формирања мјесне заједнице.
У селу је тада формирана мјесна заједница и Основне организације СКЈ, ССРН, ССОЈ, СУБНОР-а и др.
Руководећа мјеста у свим органима обављало је више лица која су „ротацијом“ мјењали положаје и то: Цвико Јовановић, Цвико Радовановић, Милан Мојић ,Војо Симић, Живан Стојић, Петар Станивуковић, Цвијетин Станивуковић, Саво Милошевић, Алекса Милошевић, Милорад Лакић и други.
Испред села одборник у Скуштини општине Угљевик од 1981 до 1985 године био је Чедо Секулић а од 1985 до 1990 године исти је обављао дужност посланика у Скупштини СР БиХ.
Увођењем вишестраначког система у селу је формиран мјесни одбор Српске демократске странке која је одмах након избора 18.новембра 1990.године преузео руководећу власт у селу на челу са Савом Гајићем све до 1999.године када Мјесну заједницу преузима СРС на челу са Млађеном Павловићем и руководи истом све до 2010.године када предсједник постаје Душко Секулић а затим од 2013 године Саво Милошевић из СДС-а који и обавља дужност предсједника Савјета мјесне заједнице до 2017 година када је на ту функцију изабран Млађен Павловић,кандидат СНСД-а.
Од 2001 године Василије Перић син Саве, обавља дужност начелника општине Угљевик.
Миладин Перић син Чеде, обављао је дужност народног посланика у Народној скупштини Републике Српске од 1996 до 2000 године као кандидат СДС-а.
Након унутарстраначких превирања у СДС-у Миладин Перић напушта странку, своје мjeсто у мјесном одбору препушта Сави Гајићу кога замјењује Јован Глигоревић а истог Саво Милошевић а затим Душко Секулић који данас обавља дужност предсједника мјесног одбора СДС-а.
Српска радикална странка формира се у селу 1998.године пред треће вишестраначке изборе на челу са Млађеном Павловићем који управља одбором све до иступања из странке. Након ракола у странци формира се нова СРС РС па се у селу формира и мјесни одбор на челу са Гавром Милошевићем.
Поред ове двије странке у Тутњевцу постоји и СНСД,чији мјесни одбор је формиран 1998.година на челу са Милком Гаврићем а сада Митром Николићем и од 2015.године Мјесни одбор ПДП на челу са Милом Стојићем. Од 2016.године у селу се формира и Мјесни одбор ДНС-а на челу са Драгом Симикићем.
Село у сазивима скупштина општине Угљевик су представљали од 1998 до 200о године ипред СРС Млађен Павловић, од 2004 до 2008 године испред СДС-а Саво Милошевић, од 2012 до 2016 године Мило Стојић са листе Српске Радикалне странке Др Војислав Шешељ. Током мандата прешао је у редове Партије демократског прогреса а док данас има токође једног одборника Гавру Милошевића из редова СРС РС.