Стара народна пословица „Бриго моја пређи  на другога“ и данас показује стање и понашање наше у свакодневном животу.

Данас ћемо о једној појави у нашем Угљевику која се у овом обиму појављује ријетко и када се то деси требало би да пробуди јавно мијење и све слободно умне грађане да се запитају, шта, како, зашто?

Али то данас није више случај!?

Данас ћемо о спремним отказима.

У нашем Угљевику од када је „пропало“ Грађење истодобног отказа радника у већем броју није било.

Ових дана спрема се отказ за њих осамнаест (12+4+2).

Гдје, како, зашто?

Отказ у Општини Угљевик.

У Републици Српској, па ваљда тако и у нашем Угљевику постоји Закон о службеницима и намјештеницима који прописује како се примају радници (намјештеници) и службеници када за њима постоји потреба.

У овој причи и правилном разумјевању цијелог „проблема“ кључна ће бити ријеч „потреба“.

У том  „безвезном“ Закону пише да раднике у Општинску управу прима па тако и отпушта Начелник општине.

Наш, претходни начелник то је сво вријеме своје владавине и чинио.

До „проблема“ данас не би ни дошло да негдје пред изборе у Општину није упала управна инспекција.

Ко је звао?

Одговори су различити.

Једни кажу тадашња опозиција да закува и покаже да тадашњи (стари)  Начелник крши Закон, скупља индиректне гласове и намјешта пријатељима а да за тим и толиким радницима није било реалне потребе.

Други ће рећи да је инспекцију индиректно сам звао,  да се отараси новопримљених радника који му и онако нису били потребни, али због предстојеће кампање требају му, а кад се избори заврше нека иду на овај начин јер нови радници ће му избити из буџета на годишњем нивоу близу 300 хиљада марака, а и питање је шта ће имати да раде на тим новим радним мјестима!?

Ко ће га знати шта је права истина, и да ли је то данас најбитније?

Истину можда знаја учесници ове приче и то је њихова ствар.

Данас, у предвечерје Нове године, Божића спремају се откази.

Зашто?

По позиву или службено, управна инспекција у Општину је упадала два пута.

Први пут за вријеме старог Начелника који није хтио да поступи по налогу и отпусти раднике које је сам примио. Због тога је добио прекршајну пријаву.

Хоће ли га судија казнити  са 250 КМ  или ће добити условну казну то  је споредно  питање у овој причи.

Други пут, поново та инспекција, али сад у другом саставу долази и проналази код њих осамнаест  да нису примљени по „пропису“.

Садашњи Начелник више пута изјављује да ће поштовати налаз и мишљење инспекције, да ће све што буде наређено и спровести.

Гдје  је квака?

Па има их више…

1. када се примају радници прво се „морају“ њихова радна мјеста ставити у Правилник о систематизаци и у Годишњи план запошљавања и све објавити у Службеном билтену општине Угљевик . Тек након објаве, и ступања на снагу  оба документа може да иде Јавни кокурс за пријем нових, потребних радника.  А да би се ставили у План претходно „мора“ у буџету бити за њих обезбијеђено тих 300 хиљада. Је ли ако их нема у буџету, а фактички су ту они једу буџет постојећих радника и ту се ствара неправилност (проблем неплаћања пореза и допринос за све раднике, кашњење плата, преношење обавеза у наредну годину, дефицит у буџету за те намјене, ….).
2. прелазак из других фирми у Општину мимо јавног конкурса Закон не познаје а и то се дешавало. Овакав „пропуст“ се може сматрати очигледним који је рађен из њима знаних разлога. Вјероватно послодавац  је желио довести нове, стручне и одане раднике, а радници су пристајали на то због сигурности за радно мјесто, бољег намјештења, плате и могућности напредовања у служби и друштву кроз тадашње владајуће странке.
3. мијењање радних мјеста у Општинској управи без интерног конкурса није могуће,
4. одлазак из Општинске управе и враћање у исту када раднику одговора Закон не познаје.

Нови налог инспекције је  на столу садашњег Начелника.

Остављен  му је рок до Туциндана да исти изврши.

У међудневници било је свакодневих покушаја да се то разгоди, разбатали, обустави. Долазили су му разни емисари, погођени радници, заступници, али за сада Гајић не попушта.

Незадовољним остаје да се прво жале Скупштинској комисији (одбору) за жалбе а па тек онда могу на суд.

Та Комисија-одбор је од прошле скупштине општине па можда могу ту да виде свјетло свог проблема.

Ако та Комисија каже да је садашњи послодавац погријешио, ту ће ова прича добити још већи обрт!?

Ако их суд врати све ће наплатити и спасити ће се.

До тада „бриго моја пређи на другога“!

Данас је Св.Никола-Никољдан.

У кућама Саве, Чедомира, Ђоке, Боже, Љубе, Михаила и Милорада Секулића,  Славке, Војке, Здравке, Мирослава, Ненада и Ђорђа Томића, Саве, Милке, Цвијете, Стојана, Милорада и Раде Костић, Алексе, Теодора и Недељка Радића, Зорке Петровић, Јовице Милошевића, Ђоке и Саве Симића, Радомира Илића, Милована Савића, Драге и Милована Лукића, Велемира и Цвјетка Вукића, Јована Видојевића и Јована Николића слави се крсна слава.

Нека им Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година славе своју славу у миру и радости.

У 97. години напустио нас је Милан Перић зв. Илић , син Ђорђије и Зорке.

Покојник је оставио ожалошћену кћер Милицу ,сина Јовицу, брата Алексу и сестру Борку.

Након што је стала Термоелектрана  Угљевик у ноћи између петка и суботе  гријања у „граду“ нема.

Срећа је па темепература није пуно ниска, а има струје па се грађани грију са климама и на разноразне гријалице које ем што вуку  струју а  ништа богзна не могу да угрију.

Како је цијели Угљевик окренут ка електрани тако је и по питању гријања.

Једни руководиоци су тврдили да је гријање града  вишак топлоте која ће се и онако требати охладити  а други да је слање вреле воде у град само штета за фирму и да тиме фирма части грађане Угљевика са јевтиним гријањем а да тиме само губи киловате струје које је могла произвести и продати.

Одговор на ову недоумицу нека да струка.

Пређимо на проблем, ако га има!?

Гријање  града  урадила  је  електрана и редовно слала топлоту до рата по тадашњој повољној цијени.

Након рата општинска власт парцелише своје земљиште како коме  од купаца одговара, продаје земљиште и „савјесни“ купци граде своје објекте које им  та иста власт одобрава.

То што објекти стају на те цијеви  никога није брига  (нити општине, нити електране,  а понајмање власника нових објеката који  за тај проблем сазнају тек када закопају темељ) нити корисника гријања који бирају „себи“ такву власт.

Од рата до данас у Републици Српској постоји Закон  о комуналним дјелатностима који каже да општина одређује које дјелатности требају на  цијелој  њеној или дјелимичној територији.

Једна од могућих  дјелатности је производња и испорука топлотне енергије.

Шта треба да значи може а и не мора треба да  одредити Скупштина општине Угљевик.

У Угљевику је обоје. Како коме шта одговора!?

Како?

Значи, Скупштина је требала одредити ко ће призводити а ко испоручивати ту врелу воду и за коју територију и то је по садашњем закону требала урадити до Ђурђевдана  2012.године.

Како тада тако и данас дан!

Данас , врелу воду производи РиТЕ и продаје кћерци фирми „Термонова“.

„Термонова“ кад има продаје  грађанима по тренутној цијени стамбеног простора од 1,67 КМ/м2 грејне површине.

Шта је грејна повшина? Ту почиње игра. Власници кажу да је то просторија која има радијатор. „Термонова“ каже да је то цијели стан.

Како на крају бијаде?

Тог гријања ево девети дан нема, сви знају што га нема, али трпе.

Скупштина општине ћути, ћути као све Скуштине у протеклих 40 година.

Вреле воде нема из општепознатог разлога.

Замјене извора топле воде за гријање града нема.

Паре за замјенски капацитет, котларницу  грађани Угљевика су појели.

Неко на кров и фасаду зграде, неко на асвалтирану авлију, неко на подстицај за количку, моторку , бесплатну годишњу карту за базене, карту за Цецу, бесплатно клизалиште, зграду Ловачког дома, и ко зна шта још,  које је свакако увијек било у јавном интересу.

Вјероватно има неких  који се нису све ове године  ништа овајдили?

То је њихов проблем!?

Шта чинити?

Неки шапћу тужити, а други ништа не кажу, шуте и гледају своја посла.

Гледају да од овог малом мјеста које никако да престане бити Колона узму „свој“ дио.

„Кога тужити кад Закона нема. Ко у  Угљевику је гледао јавни интерес  прошао је као бос по трњу“ рече ми јутрос разочарано Цвико и оде у Библиотеку на прву јутарњу каву.

Тужити „Термонову“?

Због чега?

Тражити одштету за неизвршавање обавезе?

Које обавезе, гдје пише да постоји обавеза?

У Уговорима пише да се дужно платити оно што ти се испоручи а оно чега нема не мора се ни платити.

Па онда шта чинити?

Чекати изборе 2028. године и гласати за одборнике  који су спремни дати паре грађана за нову, замјенску котларницу која ће у будућности гријати Угљевик и то само за оне који хоће да плате ту нову цијену или који се надају  да неко други за њих плати а они ће то платити потезом пера на биралишту.

До тада да нови сазив Скупштине ако има воље  да овај „проблем“доведе у ред и до нове грејне сезоне уради следеће:

1.-Издвоји из буџета за 2025.годину два милиона и то један  милион за измјештање вреловода а један за нову котларницу на мјесту поред „Зоке пластике“ на земљишту РиТЕ које ће бити предходно замјењено.

Општина ће дати  РиТЕ (Кенезима) земљу у Б. Селу  а РиТЕ то потребно паче земље за нову котларницу.

2.-Садашњи цијеновник гријања усагласи са трећим Законом (Закон о заштити потрошача у Републици Српској),

До тада „липши магарче до зелене траве“ каже стара народна пословица и да цијена струје остане оваква!

Све се може кад се хоће!

Ако се наставе авлије проглашавати општим интересом онда од будућег гријања града нема ништа.

Данас, у 88. години напустио нас је Здравко Гаврић, син Лазе и
Милеве.

Покојник је оставио ожалошћену кћер Милицу, сина Драгана, браћу Цвјетка и Симу.

Сахрана ће се обавити сутра, 03. 12. 2024. године у 12 часова на Великом гробљу.

Одласком  Здравка у селу још једна кућа оста празна!