Давне, 2014. године у нашем мјесту и у нашим животима појавио се један господин у скромном капутићу, огрнут, за наше обичаје давно заборављеним, шалом.

Представљен је као велики инвеститор који ће покренути  Угљевик и у њему  направити бум.

Градиће нову, трећу фазу електране.

Држава му дала право да то ради, да истражује угаљ око Угљевика и да мало пређе у Лопаре.

У тој акцији прво је добио концесију за истраживање и експлатацију угља, тачније дато му  је тзв. концесионо поље од 2.626 хектара.

У том „големом“ пољу које обухвата цијело Угљевик Село (све до Обријежи), дио Јањара, дио Мезграје, ди Старог Угљевика  и дио Баљка за све ове године бушио је, истраживао је и пронашао угаљ и сумпорасту (смрдљиву)  воду тамо поред ријеке Јање.

Остало шта је радио и урадио на добијеном плацу познато је грађанима нашег мјеста, а нарочито грађанима Муката који стрепе од клизишта након сваке веће кише.

Од тада па до данас прошло је око 10 година. Ова тема се са времена на вријеме појави у медијима Републике Српске, у Градској кафани, Атлантиди, на крсним славама и рођенданима…–

– Хоће ли је и када бити?

– Коће је дочекати?

– Ко ће дочекати ту експропријацију?

И након десет година ишчекивања, изгледа да ће из Бања Лукеидуће године  и она стићи.

Како?

Прије десетак дана надлежно министарсто издало је „Комсару“ Решење о утврђивању експлатационог поља „Угљевик Исток 2“ на површину од само 41,69 ( 108)  хектара.

Шта то треба да значи?

Они који се разумију у ову тему кажу да то значи да ће рудника и ископавања угља у том Пољу бити и то ускоро, и то сада у смањеном, суженом  обухвату, тамо гдје угља има највише и на најповољнијем терену са што мање трошкова.

Оваквим решењем остаје могућност садашњој електрани да пређе са својим ископом коју стотину метара на исток све до овог поља али ако „Комсар“ дозволи.

Ко ће копати? Коме ће га давати?  То за власнике 24 домаћинстава у том Пољу ( Угљевик Село 6 и Стари Угљевик 18)  није толико битно.

Битно ће бити за Општину и Државу!?

Дали ће и колики бити приход од рудне ренте, колики ће бити расход на одржавање прилазних путева, комуналних инсталација и др.

Познато је да данас угља недостаје.

Тражи га Србија, тражи га Тузла, а кажу требаће га, по свој прилици, и нашој електрани, што ми у петак сумљичаво рече баџо.„Мрка капа, вире само изданци. Ко не вјерује нека оде у Томиће, са ону страну,  па нека сам види колико га има“ и оде у „Еко“ да се подмири пред Нову годину.

Сада, шта је за власнике имања битно?

Битно је да прођу најбоље што могу. Да наплате зној свој и својих предака што боље могу и да пазе да не буду превеслани.

Од дана када је утврђено експлатационо поље власници имању у њему не могу да зидају објекте, или ако зидају „Комсар“  није дужан да им те објекте призна и исплати ( види члан 16.Закона).

Могу да саде и сију колико хоће само ће бити „тешко“ наплатити више од једне културе.

Прије него што се крене са откупом иде анализа: ко је „мек“, а ко „тврд“!? У тој ситуацији може да наступи мучна, тужна и ружна игра. Ко да нама , ко не да без суда и ко да на кварно.

О овом случају земљу купује приватник, погодба данас, уговор сутра, исплата прекосутра и сели се домаћине и носи све што ти треба… што прије. Ако домаћин почне да кочи, тражи већу цијену, тражи још нешто, онда иде у службену процедуру експропријације која свакако може да потраје, а кориснику се увијек жури.

Да се то не би десило власници имања требало би да науче „игру“.

Већини се ваљда не жури. Кад су чекали досада могу још коју годину?

Најбоље ће проћи ако се буду држали заједно. То значи да држе исту цијену, да не излијећу, да не  преговарају по ноћи и по кафанама.

Овим је коцесионар прескочио још једну административну степеницу. На реду му је још доста папирологије па да дође до откривке, осим ако не крене пријеким путем.

Ако га буде, тај пут прво ће се у селу показати сам.

С обзиром да у том Пољу има своје земље РиТЕ (Република Српска), за очекивати је да ће се у државном имању прво појавити багери.

Било како било, по свој прилици коп иде. То се већ по граду увелико препричава.

Остаје нашим комшијама да се не дају превеслати, а грађанима Угљевик Села који имају куће поред пута од Обријежи до Мићине продавнице нека је Бог на помоћи. Ето им главобоље, буке, прашине, шлепера у по дана и у по ноћи, а од тога они неће имати никакве директне користи.

Можда је боље да га нису ни ширили!?

Само ћорави нису видјели за шта се пут уз Бабиће шири и мост на Јањи прави!?

Оваквим развојем ситуације сигурно долази до промјене плана. Од треће електране нема за сада ништа, а добро упућене кажу да ако се најбољи угаљ сад повади нове електране  неће ни бити.

Отварањем новог копа, отварају се до сада многе загонетке.

Ко зна да их чита добро ће проћи.

Угљевичани, нека нам је Бог и евро на помоћи!

Данас је Св.Никола-Никољдан.

У кућама Саве, Чедомира, Ђоке, Боже, Ђоје, Михаила и Милорада Секулића,  Славке, Рајке, Војке, Здравке, Млађена, Ненада и Ђорђа Томића, Саве, Милке, Цвијете, Стојана, Милорада и Раде Костић, Алексе, Теодора и Недељка Радића, Зорке Петровић, Јовице Милошевића, Ђоке и Саве Симића, Радомира Илића, Милована Савића, Драге и Милована Лукића, Велемира и Цвјетка Вукића, Јована Видојевића и Јована Николића слави се крсна слава.

Нека им Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година славе своју славу у миру и радости.

У наш Угљевик у мјесецу марту допутовао је инвеститор из „мрске“ Европе са идејом да развија бизнис у средини гдје је закон лабав, струја јевтина, пластика доџаба, има довољно воде и радне снаге „повољно“.

Прије него што је дошао у наше мало мјесто, мало је тај бизнис развијао и у Хрватској.

Како је тамо ишло или и сада иде може се понешто видјети и закључити и на гуглу.

Чим је стигао морао је наћи стан, простор за бисниз и наравно регистровати фирму.

Све је то без проблема ријешио у нашем малом мјесту.

Следећи корак који Закон налаже је да прије него што почне радити замишљену прераду требао би прибавити еколошку дозволу.

У овом случају то је дозвола за прераду пластике у количини до 1,8 тона на дан.

У процедури одобравања инвеститор је приложио Доказе у којим се наводи да његова производња неће уништавити нашу животну средину.

Ти Докази стојаће у згради наше општине још три дана и свако кога то жуља може исте прочити, провјерити и дати своје примједбе.

Ради лакшег увида у ову тему која је новина у нашем мјесту, укратко препричавамо шта предметни докази дају.

Значи, у бившем објекту „Курјак“ вршиће се прерада довезене пластике по следећој технологији:

• пријем сировине, лагеровање на отвореном или затвореном простору, ако има потребе,
• раздвајање пластрике по врстама (ручно или машинско путем траке).  У овом случају може се топити седам врста пластичне масе (ПЕТЕ, ХДПЕ, ПВЦ, ЛДПЕ, ПП, ПС, ОТХЕР).
• ситњење или мљевење пластике,
• уклањање нечистоћа струјом ваздуха,
• прање и раздвајање по густини, прање ради уклањања прљавштине.

Та прљава вода се филтрира а поново служи за прање а муљ се предаје „Компреду“ или „на Велико западно одлагалиште у трећој смјени“,

• цијеђење и сушење,
• топљење и производња пелета (гранула од 6 мм),
• складиштење пелета у силос,
• паковање пелета у џамбо вреће,
• одвоз пелета до следеће топионице, производње.

Производња се планира у двије линије (необојена и обојена пластика).

Даљом разрадом  Докази нам казују да неће доћи до загађења воде прањем пластике, ваздуха топљење исте ( прашина из погона и круга фабрике) и неће бити недозвољене буке.

Даље, Докази  објашњавању шта је прашина а да то могуће загађење мора бити у складу са Законом о заштити ваздуха („Сл.гласник РС“ бр. 124/11).

Бука неће утицати на људе с обзиром да је први стамбени објекат  550 метара удаљен од погона и иста мора бити  у границама из Правилника о граничним вриједностима интезитета буке („Сл. гласник РС“ бр. 2/23).

Докази на крају кажу шта „треба“ власник да уради када бизнис пропадне или стане.

Ко треба да све то почисти или ће то остати општини или власницима  објекта на терет?

По скромном грађанском мишљењу ови докази су лијепо спаковани а казују да неће бити загађења нас и наше средине а све то ће провјеравати наш инспектор ако му се обезбиједе новци да то ради и да закон примјени.

Да не бих било да је баш све спаковано добро ево неколико примједби на ове Доказе па нека надлежни орган исте размотри и види пију ли воде:

1. није приложена употребна дозвола за објекат у коме ће се пластика топити,
2. није комплетан уговор о закупу објекта са обзиром да постоје два власника објекта на парцели 763 к.о. Угљевик  а што се може видјети на РГУРС.

Један је пристао на закупнину а други се није ни питао а што је „мало“ шупљо,

3. недостаје Уговор о преузимању муља и осталог отпада који се не сматра комуналним отпадом у складу са законом са „Компредом“.
4. није одговорено колику ће буку стварати постројење и да ће иста бити у граници дозвољеног за прве комшије и учеснике у саобраћају коју иду путем испред фирме,
5. одстојање од  стамбеног објекта од 550 метра није тачно. Најближи комшија је Мљекара на 420 метара,
6.  констатација да објекат има јавну канализацију није тачна. Исти нема канализациу, мора имати септичку јаму. У овом случају да ли је има?
7.  није објашњено хоће ли пластика када се загријава, топи  да мало или пуно мири.

На крају ових редова шта рећи.

Угљевику треба индустрија!

Да ли оваква, или нека друга?

До сада мало је било икакве.

Пластике има све више!

Народна пословица , која би требала и данас да важи  каже : „Или јаре, или паре“.

Обоје не може!?

Све остало је само прљава политика!?