Синоћ у препуној учионици школе напокон се састала скупштина нашег клуба да спроведе нове изборе. Поред чланова скуштине, састанку су присуствовали и остали заинтересовани љубитељи фудбала, клуба или  можда неке функције. Било је оних којим ништа од овога не треба, само су дошли да виде шта се ту и о чему ради, ко се трпа и ко кога гура.

Након почетне напете расправе, присутни су се „привидно“ подијели у два табора, али је убрзо кормило клуба исправљено. У скупштину су изабрани нови чланови, изабран је нови предсједник Мирослав Костић, потпредсједници Младен Павловић и Далибор Јовановић, управни одбор у саставу: Панто Шешлић,предсједник, Миливоје Бојић, Радослав Гајић, Спасоје Драгић и Марјан Михајловић, надзорни одбор: Љубо Лазић, Јован Глигоревић и Живан Петровић а досадашњи предсједник Милко Гаврић је постао секретар клуба.

Овом нагодбом, очекивати је да ће се страсти у једином нашем клубу који идуће године слави 60 година постојања стишати.

Да ли  ће клуб кренути новим путем, да ли ће новац сада лакше стизати из обје касе на задовољство свих љубитеља фудбала у селу?

Је ли дошло вријеме да се подјеле трајно сахране или само привремено закопају на добробит свих видјети ћемо у данима испред нас?

Данас је сахрањен Љубо Гајић син Обрена и Зорке.

Покојни Љубо је умро јуче, 21.07.2019.године у 81. години.

Љубо је иза себе оставио супругу Петру и синове Цвјетка и Милу.

У породици Вукић још једна принова. Андријана, супруга Обренка јутрос је родила кћерку.

Ово је друго дијете у њиховој породици.

О имену још је рано размишљати.

Након што су се у априлу родиле двије дјевојчице ово је трећа принова у селу.

Очекивати је ове године још радости у нашем Тутњевцу.

Данас, након краће болести у болници у Бијељини умро је у својој 57 години  Цвјетко зв. Врчек Благојевић, син Раде и Ивке.

Сахрана покојног Цвјетка обавиће се сутра,  18. јула 2019.године у 14 часова на Малом гробљу (ако буде мјеста).

Цвјетко је иза себе оставио супругу Митру и синове Богољуба и Васу.

Вечерас, по сокацима и мерајама нашег села као и ранијих година лилао се, лилао на све стране.

Од Јовића до Јешића и од Костића до Радовановића дјеца су првим мраком појурила да запале овогодишње лиле.

По броју лила, пажњи и посјећености од свих дијелова Тутњевца,  може се слoбодно рећи да су и овај пут Читлучани најбољи чувари ове прадједовске традиције.

Овог пута појавио се и нови начин лилања, пуштање балона жеља.

Јуче, у 93 години умро је Недељко зв.Неђо Гаврић син Јована и Петре.

Сахрана покојника обавиће се сутра, 09.07.2019.године у 13 часова  на Великом гробљу.

Покојни Неђо је иза себе оставио синове Јову и Миленка и кћер Јелу.

У последњих 20 година у  нашем селу општина је у објекте комуналне инфраструктуре уложила велика средства.

Ради истине и подсјећања на та улагања могу се навести километри асфалтираних путева, путева у њиве и шуме, разни водоводи, школа, јавна расвјета, вјерски објекат на Малом гробљу, свлачионица на игралишту, темељ Дома културе и све ово ваљда за добробит и развој нашег села.

У неким од ових пројеката учествовали су наши грађани са својим средствима. На почетку ових акција то учешће је било веће и „обавезујуће“ а док данас тога скоро да и нема.

Је ли то разлог што се село изградило или је то разлог што су се грађани покварили па очекују да им општина то уради на обећање, „ на лијепу ријеч – на лијепе очи“?

Протеклих година локална скупштина доносила је годишње програме капиталних улагања на подручју општине али од ове, 2019.године то се промјенило па се сада програм доноси унапријед за двије а сада и три године.

У том планирању руководство наше мјесне заједнице покушало је да скупштини општине сугерише својим приоритетима, што се може видјети овдје.

Локална скупштина општине на сједници одржаној 22. маја ове године донијела јединствени план за 2018, 2019 и 2020.годину којим је планирала у нашем селу уложити средства у износу од позамашних 803.000 КМ. Сумарни план улагања можете видјети овдје.

Зашто локална скупштина није нашла оправдање у свим захтјевима наше мјесне заједнице, него је изабрала, знатно проширила, отишла  у  друге приоритете?

Ко је то у Угљевику могао знати шта је нашим мјештанима најпотребније?

Када се одговор на ово питање постави у Угљевику, добије се одговор: “ Види са Гавром и Батом или Савом“!

Тако, захтјев да се поправи „Лазикића“ ћуприја, која се налази на локалном путу, или да се обезбиједи земљиште за изградњу вјерског објекта са  мтрвачницом на Великом гробљу, што  по Закону о гробљима локална општина је била  дужна да уради није се нашао у овом програму.

Зато су се нашли омиљени путеви у њиве и шуме који се све мање користе. Њиве се све мање ору а шуме које до сада нису имале пута, сада када добију пут на брзину се срубе, па чекај до следеће генерације а тај пут онда служи за лакши прилаз и одлагање старог кауча, креденца, шута и свега оног што не иде у Бријесницу.

У том програму нема мјеста за болну Криву ријеку, а што је такође обавеза општине да је одржава, да исправља кривине, да повећава пропусну моћ, да се ријешимо смећа кога је корито пуно. Што из Пушковца а што и наше.

С обзиром да је до испуњења тог плана већ  прошло пола времена, да његов значајнији  дио још није реализован, (осим вјерског објекта који још увијек нема струју и задружног бунара који је завршен), остаје да наши  Тутњевчани сами виде каква ће динамика бити спроведена до краја 2020. године. Крај  2020 године није далеко!

803 хиљаде није мало, само ако буде воље у селу и наравно пара у буџету!

Од јуче стидљиво, а од данас пуном паром у нашем селу  почела је берба ране сорте шљиве зв. „чачанска рана“

У односу на прошлу годину овај пут вријеме зрења касни двије седмице.

Откупну цијену наша четири окупљивача одредили су од 1 КМ а што је за 23 % мања у односу на прошлу годину.

Ове године шљивa je  родила као никад.

Наш узорни воћар Дарко Милошевић процјењује да ће се у наредних седам дана у селу убрати и откупити минимално десет шлепера ове шљиве.

Такође, Милошевић истиче да су се до сада појавила три проблема:

• Први – што се мјестимично појавило оболење плода зв. “мрежица“ код воћара који нису редовно одржавали свој воћњак;
• Други – што ова сорта зри у таласима па се мора више пута брати, подбирати и
• Трећи разлог што и за овогодишњи род општина није обезбиједила подстицај као у другим воћарским крајевима.

На подстицај за ову годину воћари могу рачунати од државе у износу од 5 до 7 пфенинга и то  само они чија шљива прође кроз папире откупљивача.

Пласман ове шљиве за сада  је обезбијеђен. Прва возила иду за дан-два већином ка Њемачкој  а нешто и у Русију.

На почетку и ове сезоне брања осјећа се недостатак квалитетне радне снаге и ако је просјечна надница скочила.

Данас је начелник наше општине Василије Перић примио најбоље ученике средње школе и најуспјешније који су на разним такмичењимa представили своју школу и цијелу општину.

На данашњем пријему најбољима су уручене пригодне новчане награде у виду годишњих улазница за базен.

Међу најбољим на данашњем пријему поносно је стајала наша Биљана кћер Пере и Ангелине Радовановић.

Као ученица другог разреда средње школе, изабранa је од професорице Весне Лакић да представља своју школу на регионалном такмичењу из историје, гдје је заузела друго мјесто.

На републичком  такмичењу у Прњавору заузела је високо 13 мјесто, ако се узме у обзир да су се овдје појавила сва најбоља дјеца од Требиња до Новог Града ово је значајан успjех.

Морамо се надати да ће се за будуће успјехе  наше Биљанe још чути на понос њене породице и свих нас Тутњевчана.

Од краја протеклог рата прошло је ево, преко двадесет година а наше комшије још се увијек нису ријешиле те будалаштине.

Рат стао а неко желио да се обезбиједи за неки следећи рат.

Година по година, новог рата нигдје на видику, нити вјероватно озбиљне муштерије  а уштекано оружје вири и пријети. Пријети сада и домаћину и његовим укућанима а не само мрском непријатељу.

Треба га се ријешити! Шта урадити него ли га замаскирати, турити у врећу па бацити у комшијин воћњак, на лијепо мјесто, крај пута на Арсеновој јабуци.

И тако, у воћњаку нашег Боже Јешића, то је стајало све док прија неки дан наш Миленко није кренуо да то истарупира, да заради неку пару.

Срећа хоће да машина подере врећу, да се активира само јадна паклена играчка и да ником ништа не буде.

На потезу су сада државни органи да ово склоне, да „нађу“ преступника?

„Није добро, није у реду, могао је њихов радник настрадати. Ево, од суботе нико још није дошао да то носи“ кажу у породици Јешић.