Стојан Костић, као најстарије дијете Ђоке и Живке оженио се Драганом из Силбаша. Убрзо добијају сина Ђоку, у рату сина Далибора, након тога још троје дјеце. Далибор у 15 години умире од сепсе. Ратовао по Пиперима, Мајевици и небитним врлетима. Рат стаде, посла тада и нити сада нема за њега и његове соколове. Одлучује се са породицом преселити на садашњу локацију гдје купује скромну кућу са окућницом. Година по година, приходи лоши, дјеца расту, нормалу кућу за овако бројну породицу немају. Тако све до прошле године када на предлог одборника Гавре Милошевића општина је дала прва средства за изградњу темеља, зидова и ево данас и крова. Укупно до сада општина је донирала 16.500 КМ.
На данашњој свечаности, некада бих се то звало курбану, домаћину је дато обећање од стране нашег тутњевчана да ће добити купатило.
Стојану и Живки остаје сада да запну, да дјецу избаве из неусловне куће. Прво столарија, струја, малтер и све што мора за највећу породицу у селу.