У недељу, 01. априла, у прву канонску посјету нашој парохији долази Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије Сладојевић.
Арихјерејска литургија заказана је у 9 часова. Након литургије господин Фотоје освештаће живописане фреске у нашој цркви.
Очекивати је да ће као и у ранијим посјетама Епископа црква бити мала да прими све вјернике.
У недељу, 25.03.2018. године у својој 83. години умрла је Савка Лазић супруга Петра.
Покојница је иза себе оставила супруга Петра, сина Душана и кћер Душанку.
Сахрањена је у уторак на Великом гробљу у Тутњевцу.
Сутра ће се одржати ауто крос трке код Павловића моста у Бијељини. Наш Тутњевац ће представљати екипа са два возила и то у класи „средњој“ до 1800 цм3 и „великој“ преко 1800 цм3.
Главни возач биће Миленко Петровић, главни мајстор Вајо Симикић са помоћницима Јованом Гајић, Зораном Глигоревић, Симеоном Симикић и Вајом Голубовић. Сервисним возилом ће управљати Бранко Петровић. За транспорт су задужени браћа Станко и Мика Гајић. Технички директор екипе је Милорад Петровић.
На данашњој пробној вожњи која је заказана у 12 часова возила стартних бројева 16 и 22 бориће се за најбољу сутрашњу стартну позицију.
С обзиром на озбиљне припреме, уложена средства и бројност екипе очекивати је бар једно прво мјесто. Ништа овако не би било спремно да није важних спонзора : Интергај, Гајић Пром, Вокел, Велгер, ТР “ Славиша“ , Спринт ауто, Кула монт, Монако, Штрабаг, Парфимерија ГиС, Бојин експорт-импорт, МД Монт, Ловачки дом Тутњевац, Грил „Дионис“, Продаја угља „Коста“, Ауто превозник Мишо Глигоревић, Мишо ТИЦА, Микан КУМ, Милош БЕБЕ и Митар ЛИМА.
Без обзира на временске прилике трке почињу тачно у подне. С обзиром на предвиђену кишу која са собом носи и блато, очекивати је да ће публика имати шта да види а и чује а све за „скромних“ 10 км. Екипа позива све Тутњевчане да се наоружају гуменим чизмама и кишобранима, забава неће изостати.
Јутром, када ранораниоци крену у свој редовни посао, онако сановни изађу из топле собе да обаве ране јутарње обавезе, неко да намири марву, ђаци у школу и радници на посао, чим преко прага ступе напоље осјете да нешто са јутарњим ваздухом није у реду.
Они који живе у Угљевику прво баце поглед десно, да виде пушили се, дигну главу у небо да осјете труни ли а потом хитно до аутомобила који је сав пожутио од ноћашњег посипања пепелом.
И тако, ево готово тридесет годиница. Тридесет година оваквог живота. Гле чуда, сваки пут нас посипају ноћу. Зашто ноћу, зар је могуће да се само ноћу кваре филтери или су шофери приспали или је одозго наређено да струја мора ићи по сваку цијену.
Кажу да је случај са ова задња три дана ово треће. Види стручњака, допустили да цркну оба компресора која гурају врео пепео у бункере па немајући куда, пепео сипају на камару, а он онако ситан лепута ли лепута. Кога то брига.
Они горе видно задовољни, струја се прави. Управа задовољна због оних горе, радници задовољни, плата иде а и ми задовољни биће ренте, биће обећано. А остали, ништа. „Ваљда ће и нас велики видјети“ кажу остали.
Угљевичани на данашњем топлом дану полетјели да прошетају до Руске цркве, до Курјака и некако а даље никако. Ко вас је тјерао да идете тамо? Тамо иде само ко мора. Тамо данас иду само они „приспали“ шофери да изваде ствар.
Ништа не би било од овог писанија да нас данас није позвао један забринути Тутњевчанин да одемо до Великог гробља и да видимо какво нам добро доноси наша термоелектрана.
Слика каже више од хиљаду ријечи. А ријечи свеједно увијек оду низ вјетар као и овај пепео, кажу до Мађарске. Не могу Мађари од нас побјећи, куд они ту ми за њима, тако каже овдашња историја.
А ова наша „музара“ нека ради још оволико па нека преживи ко може! Ваљда!
