Јутрос, раном зором, нашим селом прочула се једна радосна вијест.
Стајка Секулић родила је сина Бранислава.
У породици Душка и Стајке ово је друго дијете. Рађањем малог Бранислава испунила се скривена жеља дједа Саве и бабе Јованке за рађање мушког наследника, чувара лозе, чувара кућног прага и имања.
Рађањем Бранислава овој је у нашем селу четврта принова, на радост свих нас а посебно и наших учитеља.
Данас је Преoбражење Господње. Дан када се слави сјећање на догађај Хрстивог преобржења на гори Тавор.
По осамдесет и седми пут у нашем храму Покрова Пресевете Богородице у Тутњевцу одржана је литургија уз саслужење мјесног пароха Бранислава Рађена и као и до сада наш Тутњевчанина Спасоја Милошевића сада на служби у Панчеву. Литургији је био присутан Начелник општине Угљевик, господин Василије Перић.
У пуној цркви вјерници су се помолили свевишњем, причестили се, узели нафору и прве овогодишње плодове грожђа.
Како свако вријеме носи своје и бреме, тако је и ово донијело поново удаљење од обичаја.
Ранијих година, знало се у црквеној порти окупити и старо и младо,из мјеста и околних села на службу а потом на вашару, сад тог нема.
У тренутку када је температура постала несношљива присутни су пожурили својим кућама да у свом хладу прославе данашњи празник.
Од некадашњег вашара ни трага.
Недјеља, врео дан, пред продавницом у центру села, група омладинаца тамани ладно пиво након радног дана у шљивику. Кажу, Бога се молећ, морао се набрати и отпремити камион стенлеја на пут.
За то вријеме наши старији окупили су се на Малом гробљу да присуствују освештавању саграђеног вјерског објекта.
Освјештење је извршио наш свештеник Бранислав Рађен уз присуство општинског руководства.
Нови објекат, димензија 14 х 6 метара, састоји се из главне сале са приручном кухињом, мртвачнице и тоалета.
Укупни трошкови износили су преко 90.000 КМ од чега су мјештани добровољним прилогом купили земљиште и унутрашну опрему, а преостали већи дио је финансиран из буџета наше општине.
Остаје још да се ријеши питање струје, расхлађивање мртвачнице, паркинга и ограде.
Све заинтересоване породице могу од скора да користе салу за традиционалне даће уз симболичну накнаду за чишћење и одржавање.
Да је паркинг неопходан бар за 2-3 паркинг мјеста, показало се након освјештења, гдје је наш Цвијетин покушао да у гробљу на малом простору заокрене возило које се чак четири пута гасило у мјесту.
Да не буде обостране штете припомогли су присутни.
Данас, у својој 76 години умрла је Петра Бојић супруга Спасоја.
Сахрана покојнице обавиће се сутра 03. 08. 2019. године у 13 часова на Великом гробљу.
Покојна Петра је иза себе оставила сина Миодрага и кћери Миру и Божану.
Уторак, вријеме паузе, ресторан најбољи у граду, друштво најбоље. Са саговорницима констатујемо да сутра у нашем селу почиње берба овогодишње, четврте сорте шљиве. Након сорти рут, ране, љепотице на ред је дошла и најбоља. Цијена 70-80 пфенинга за конзум а у ракију знатно нижа.
Пријатељима кажем да сутра, на почетак бербе, идем у наше село код највећег воћара од Билеће до Градишке. Саговорници врте главом и кажу: „Нема таквог у селу, или је то можда Дарко“. Кажем им: „Има, има и Дарко доста али то је Драгиша, који има преко 15.000 стабала“. „он није из нашег села“ рекоше ми!
„Јесте, јесте. Од 1961. године када му је из Пушковца отац Василије доселио у наш атар“, каза ја невјернима. У том часу засвира крај паузе, конобар повуче рачун рече „кућа части“! Зачуђени шта нас је снашло, дочекасмо да и нас неко части па се разиђосмо свако на своју страну.
Сриједа, поподне. Припекло. Помислих, ко ће данас брати по овакој врућини! Улазим у воћњак, покошено, редови чисти, може се аутом возати по воћњаку, жица, систем за наводњавање, једном ријечју утегнуто. На почетку нигдје никога не нађо`. Негдје на средини табле, жамор, расправа (рекло би се претјерана), гајбе сложене, посебно празне а пуне у хладовини, ту је и дигитална вага, трактор, иће и пиће. Од радника сазнајем да су од Кораја, да газде нема, да има помоћник који је скоро одвезао шљиву у хладњачу па се они мало опустили. Кажу да су код истог газде годинама, да је надница редовна, да су задовољни. Примјећујем да се расправља ко је чију земљу преорао, ко је коме род и ко зна шта још. Радници и не обраћају пажњу на дошљака, незнанца, раде по свом!
Запажам: стабла старија, има поломљених грана, плод добар, модар, има фарбу, крупан.
Након обавезног сликања, пожурих да уберем, да пробам. Полети тамо, полети онамо, коју ћу, друга боља од прве. Зграби једну највећу, прије него да загризем сјетих се – ово је озбиљан воћар, ваљда је прошла каренца. Ипак загризох без трљања о бијелу мајицу. Сочна, мало вата за грло. Сјетих се, још је појака, треба да надође, да прими шећер.
У том часу звони телефон, траже ме даље. Како да одем не обављена задатка, а да домаћина Драгишу не видим и саслушам.
Одлучих, виђамо се често, а одмах ћемо се чути. Са друге стране из младог воћњака у Угљевик Селу јавља се власник. Након контакта извињава се што ме није могао сачекати, морао је хитно у млади воћњак да организује прскање, да побије гамад, гамад што подмукло сваки дан напада његове воћке. Упознао сам га да имам намјеру узети одговоре на неколико питања који ће заокружити слику о највећем воћару нашег села и цијелог региона.
Без икакве предходне припреме, спонтано поставих му неколико питања на које је без увијања и задршке дао одговор.
Тако истиче да у овој табли има око 300 стабала најбоље. Стабла видно старија али још добро рађају. Добро рађају када се добро спреме. Укупно има преко 15.000 стабала разног воћа.Ову шљиву сада само бере и лагерује у своју хладњачу, биће је око 30 тона. Чекаће купца, нада се да ће успјети то продати на западно тржиште. Овако убрана шљива може стајати до мјесец дана. Наши конзументи не воле шљиву из хладњаче али на западу је то предност. Да је има када је нико нема. Још истиче да наш народ није упознат или не жели да схвати да се све воће мора прскати ако се жели постићи резултат. На примјер, њима озбиљним воћарима, нелојалну конкуренцију праве ситни воћари које своју шљиву ничим не штите па им пламењача спали род, тако да шљива сазри раније од наше и такву, назови здраву, изнесу на тржиште и оборе све цијене.
Са радницима нема проблема, плаћа их редовно, мада нису нагли али је са њиховим учинком задовољан.
Од укућана има оца, старог воћара који више не може радити, супругу која држи кућу и синове који су ожењени, живе у граду и воде свој бизнис. Осим овог воћа ништа друго не држи.
Прасе, пиле, хљеб, млијеко, паприку, лубиницу и све што им затреба купује, ништа осим воћа више не држи.
На питање, има ли савјет младом воћару од 30 година који жели засадити хиљаду стабала воћа, да ли то да ради или да бјежи, уз смијех каже да нема озбиљног савјета.
Истиче, да примјећује да млад свијет бјежи од озбиљног посла, од посла гдје се ради када затреба и ноћу. Има ту у селу пар млађих, озбиљних воћара, а остало ништа.
На крају истиче да се радити мора, сада иде најбоља, ускоро стенлеј, па остало воће све до зиме, а пред зиму обрада, заштита и све у круг. До када, не зна ни сам. Каже, док буде могао.
Такав је живот данашњег озбиљног, највећег воћара!
Данас је Св. Илија Громовник – Илино.
У кући Милована Павловића слави се крсна слава.