Сушне, гладне и напаћене 1960. године мајка  Ђука донијела је на свијет сина првенца, сина коме је дала име Бошко.

Растао, живио, радио и надничио  у скромној кући Станивуковића.

Година по година, родитељи Неђо и Ђука одоше, брат Богољуб оде својим путем  у Србију а Бошко зв. Каубој  оста′ да самује, да се сналази.

У најбољим годинама изби рат, Бошка  позваше да узме пушка  да брани огњиште, Тутњевац и србство.

Рат био, рат прошао, срећом, Бошко је жив  остао.  Након рата куд који, за својим послом а Бошко у надницу.

Што заради то и потроши. Кућа какву му  је  отац Неђо оставио још стоји на свом мјесту.

Дан по дан, скормно и у свом свијету, све до јануара ове године када једно јутро устаде са промуклим грлом. Не може да гута. Да није добро убрзо му саопштавају у Бијељини и шаљу га на 25 дана зрачења у Бања Луку.

Таман кад је примо четири  дозе „наста“ корона и Бошка послаше кући да сачека боље вријеме.  Како тада, тако и данас. Ево, равно три мјесеца а нашег Бошка нико не зове, њему сваки дан горе. Болест не мирује.

Примања од државе има, и то борачки додатак 67 КМ. Општина је недавно помогла са 1.000 КМ. Комшија и родбина су помогли да се скромно уреди једна соба и промјени столарија на трошној кућу.

Струје  и воде на чесми испред куће  још увијек има. Биће је док буде могао плаћати.

Ту му је и брат, да раскрчи дугогодишње трње које је  напало на кућу и окућницу.

Наш Каубој, видно исцрпљен, чека боље дане, чека оздрављење или пут без повратка.

Хоће му ли Република Српска помоћи?

Хоће ли се сјетити његови саборци?

Испред  Добротворног  братствa и сестринствa „Радост“, сестра Јелена Ђурић-Спасојевић данас је донијела пакет хране.

Шта сада нашем Бошку треба?

Не много.  Да има за лијекове.  Да има за струју и воду.  Да се има обућ′ и обут’.  Да има за храну!

Да има допунити телефон број  066 316 636.

Сада смо ми на потезу!

Јуче, раном зором, док врућина не нападне на плод, притисне тијело и душу берача који су дошли из других мјеста наше околине да  зараде  дневницу која је у односу на прошлу година порасла на  60 КM, почела је овогодишња берба шљива у нашем крају.

И поред тога што је дневница порасла, цијена ове прве, најраније сорте шљиве на нашем подручју пала је са прошлогодишње 1,20  сада на  1 КМ/кг.

„Разлог том паду није у количини шљиве него у смањењу тржишта. Чим је стао извоз за Русију, цијена је ишла на доле“  истиче Дарко Милошевић, један од већих наших воћара и уједно и откупљивач.

Првим брањем „Чачанске ране“ почели су шљивански мјесеци у нашем селу.

Успремање ове ране шљиве трајаће наредних 5-7 дана , начон чега наступа „љепотица“, па тако редом до септембра.

Као и раније у селу  шљива се тренутно предаје на четири мјеста.

Јутрос, у 79 години умро је Милорад зв. Мишо Секулић син Радивоје и Госпаве.

Сахран ће се обавити сутра, 03.07.2021.године у 13 часова на Великом гробљу.

Покојник је оставио ожалошћеног сина Василија, кћер Ружицу, супругу Зору и сестре Божидарку и Ружицу.