Данас је Св.Никола-Никољдан.

У кућама Саве, Чедомира, Ђоке, Боже, Ђоје, Михаила и Милорада Секулића,  Славке, Рајке, Војке, Здравке, Млађена, Ненада и Ђорђа Томића, Живана, Милке,  Мике, Цвијете, Стојана, Милорада и Раде Костић, Алексе, Теодора и Недељка Радића, Марјана Петровића, Јовице Милошевића , Ђоке и Саве Симића, Радомира Илића, Милована Савића, Драге и Милована Лукића, Велемира и Цвјетка Вукића, Јована Видојевића и Јована Николића слави се крсна слава.

Нека им Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година славе своју славу у миру и радости.

Давне 1879. године цар Фрањо је  по први пут „наредио“ да се успостави прва званична евиденција непокретности у тада још неприпојеној БиХ a по узору на евидецију коју је монархија успоставила 1785. године.

Од тада па до данас прошло је више од 130 година, од времена када је вођена та, стара евиденција за некретинине на подручју наше општине.

Таква  евиденција се званично звала „Земљишна књига“ или у народу позната као грунтовница.

Наше комшије, у сусједној нам Коренити дочекале су да од данас та евиденција за њих више не важи.

Сви коренићани, од данас, имају јединствену евиденцију која се зове „Катастар непокретности“.

Већ сада  могу да у надлежном катастру – РГУ изваде нови јединствени докуменат који се зове Лист непокретности (скраћено ЛН).

Поред доброга, та евидениција донијела је мало и проблема који ће се огледати у обавези да ће сви коренићани морати поново да поднесу пријаву Пореској управи за порез на непокретност с обзиром да је новом евиденцијом настала  знатна промјена (промјењен број парцеле, промјењена површина, промјењена култура, промјењен број куће и појавили су се и нови власници непокретности, нова адреса власника и др.).

Од данас, сви заинтересовани могу да погледају своју непокретност на интернет страници Управе овдје!

Једини услов за преглед је да се зна број парцеле.

Оваквим увидом  омогућава се власницима да сами изврше провјеру основних података уписа и можда, најважније, да примјете има ли или нема грешке у положају међе између њих и њихових комшија (међара).

Коренићани сада могу да одахну и након 133 године да слободно  подвикну:

„Збогом царе Фрањо, не требају нам више твоје књиге!“.

Када ће мо ми, тутњевчани доћи на ред? Е, то се још не зна. Сада се види колико је важно имати човјека, из села, у право вријеме и оно важније, на правом мјесту!

А ми…?