Данас је сахрањен Спасоје зв. Пајо Костић син Недељка и Озренке, рођен 1960 године.
Покојни Пајо је погинуо у петак, 20.09.2019.године око 17 часова у шуми „Шуматница“, несретним случајем, приликом сјече шуме.
Иза себе није оставио потомака.
Данас је сахрањен Спасоје зв. Пајо Костић син Недељка и Озренке, рођен 1960 године.
Покојни Пајо је погинуо у петак, 20.09.2019.године око 17 часова у шуми „Шуматница“, несретним случајем, приликом сјече шуме.
Иза себе није оставио потомака.

У нашем Тутњевцу јесен увелико наступа. Након златне јесени очекивати је хладну зиму.
Немилосрдна зима ући ће у наше куће, тијела и душе, па тако и у просторије наше једине школе.
На проблеме школе смо указали првог дана нове школске године.
Руководство општине, након што се на овај начин упознало са проблемом наше школе одлучило је да помогне.
Акција је покренута!
Прво је општински инжењер прегледао кров и утврдио да на одређеним мјестима пропушта услед пропадања шиндре те да су постојеће пећи у стању распадања.

Данас су представници општине посјетили нашу школу и том приликом уручили двије пећи у вриједности од 1.050 КМ и пренијели обећање начелника општине да ће кров бити саниран и главна улазна врата заштићена.

Да пећи стану на своје мјесто, побрину се наш Кртица, који је изразио наду да ће пећи кратко потрајати, док се не ријеши питање централног гријања.
На урученом поклону захвали се учитељ Вело и замолио да руководство општине лично обиђе њихову школу.

Данас у нашем центру поред раздрагане дјечице, могли су се видјети радници који су дошли да покосе школско двориште и све око школе и да уклоне стару депонију на мјесту задружног магацина која је пријетила да прерасте у ругло и срамоту нашег села.



Након овог посла, радници крећу да крче општинске међе поред наших путева о чему ћемо више писати следећи пут.
Човић Поље, село некада у општини Орашје,а сада Доњи Жабари са 600 становника и цца 170 кућа. У селу се од 1954 године организовано игра фудбал са промјењивим успјехом.
Поред фудбала у селу има добро организовани мото клуб „Тријумх“.
У центру села стоји споменик палим у протеклом рату, нижераздредна школа, темељ за нову цркву, нови Дом културе и добро игралиште са трибином и ноћном расвјетом као и неизбјежна кладионица.

У селу се налази највећа фарма крава у цијелом региона.
За одмор и рекреацију ту су два вјештачка језера. Ово село је на далеко познато и по спортском аеродрому.





Мјештани се у последње вријеме исељавају на све стране, а највише у Њемачку.

На данашњем одмјеравању снага са нашим Стиријелцом нису имали среће. Првих 80 минута играло се на страни домаћина, али су ипак успјели постићи водећи гол.
Наши стални притисци и ватрена публика успјели су да сломе домаћина. Радић и Јовановић уписали су се данас у листу стријелаца.
Полет-Стријелац 1:2!

Идемо даље. У недељу чекамо комшије из Бобетина Брда.
Да је код наше ватрене пубилике пиво учинило своје могло се видјети у оближњем кукурузишту за чије данашње заљевање је очио било касно.


Просјека, данас прије подне, дан сунчан, температура 27 Ц, терен натопљени синошњом обилном кишом. Добар за игру. Гледалаца око 40.

Стријелац у комплетном саставу. Нова опрема, ново руководство, потковани са свих страна.

Гости, Трњаци, мјешавина генерација.

Прво полувријеме, четири гола у мрежи гостију. Једна шанса на страни гостију.
Друго полувријеме, још три гола у мрежи гостију. Гости без шансе.

Наши зелени, у данашњој утакмици исказали су сву снагу на слабашним гостима. У другом полувремену тренер Драгић одлучио је да одмори Јовановића, Павловића и Благојевића и дао шансу млађим нараштајима.

Стријелац овом побједом доказао је намјеру да жели пролаз у већи ранг. Пред њим је још дуга борба.
У следећем колу гостију екипи Полета из Човић Поља.





Данас је у породици Милошевић било свечано. За свечаним столом је било и старо и младо.
Ђојо Милошевић данас је традицонално прославио још једну радну побједу, завршетак сезоне бербе шљиве.


У овој Тутњевачкој породици почело се још у априлу трешњом, затим крушком а данас се окончава бербом шљиве „фелиције“.
Сва шљива је ове године успјешно пласирана на западно тржиште.
До краја сезоне остало је још да се сакупе плодови јабуке.
По првим убраним плодовима сорте „гала“ може се видјети да ће род бити добар и берићетан.

На самом крају домаћину је данас остало да свим радницима упути ријечи захвалности, да подијели зарађено и да пожели да се идуће године виде на истом мјесту и са истим задатком.


У ту част јаре је и овај пут жртвовано!


Данас ја Св.Агатоник-Арлијевдан.
У кућама Ђорђија, Мирка и Обрена Спасојевића, Жике, Трише, Милета, Томе и Бошка Симића, Петра, Славке, Жикице, Радомира, Радивоја, Милана, Далибора и Славке Јовановића, Саве Кнежевића, Јакова, Петра и Илије Гагића, Василија, Пере и Вукосаве Перић, Марјана, Живана, Јована, Раје, Милана, Миладина, Ђорђа, Бранка, Милета,Саве и Раје Петровића, Славице Струбер, Ристе Симикића и Драге Секулића слави се крсна слава.
Срећна слава домаћини. Данас да имате госте фине, да здравица дуго кружи, да се пиће добро служи, да у кући цвјета слога, нека имате здравље дар од Бога!
Срећно!

Јутрос, зором раном, сокацима нашег села могао се чути весео жамор малобројних ученика који журе ка Забрђу, Угљевику или Бијељини.
А ови млађи, који крећу у нашу школу нешто касније, у пратњи родитеља кренули су у нове школске побједе.
Нова школска почела је година.
Три првачића и осталих осамнаеста ученика од другог до петог разреда у њиховој школи од како су из ње у јуну изашли јутрос ништа ново нису могли затећи.


Двориште зарасло, кров и даље прокишњава, фуруне старе из оног времена, катедра донијета још из оне школе а чије године су вјешто сакривене пригодном мушемом и да се даље не набраја.

Све мањи број ђака смањио им је и број учитеља, са досадашњих три сада на два.
А и њихова спремачица овим смањењем изгубила је пола плате.
Кажу није добро. Нема пара или нема воље.
Мора се поручити управи да поправи стање, ђацима да марљиво уче на задовољство њихових најмилих а родитељима на размишљање зашто је то тако.
Централна школа у Забрђу са само стотињак ђака се ових дана ужурбано умива а наша школа или као доскора и у сусједној Коренити и даље чека са спремним кантама и лонцима да прихвати скору јесењу кишницу.
Гдје је сада проблем, у води или моди. Ако га уопште има.

Да је све спремно за нове побједе данас у смирај пакленог дана могло се видјети у нашој Просјеци.
Данашњим окупљењем екипе и руководства клуба сумирани су резултати пред предстојећи старт фудбалског првенства Прве лиге Брчко дистрикта.
Пред предстојећи старт сезоне, данас је одиграна последња контролна утакмица са екипом Угљевичке Обријежи. Наши су овај пут били бољи у игри и у коначном резултату. Гости иду кући са четири гола у мрежи.
Прије утакмице, начелник општине, Василије Перић додјелио је клубу донацију у виду комплета спортске опреме вриједности 4.500 КМ и дао обећање да ће клуб у будућем времену бити материјално потпогнут на обострано задовољство.
У име клуба, на вриједном поклону, захвалио се подпресједник Далибор Јовановић, којом приликом је начелнику општине уручио пригодан поклон.



Поред ове донације, наш Перо Перић, који је донирао комплет фудбалских лопти такође је био присутан данашњем догађају.
Нови састав са новим , подмлађеним руководством уз већ дату и обећану материјалну помоћ треба у наредној, јубиларној години да прескочи у већи ранг и тиме врати славу старијих генерација.

Струја и вода остају још једина препрека коју ће руководство клуба ускоро ријешити.

Док данашњи учесници одлазе да данашње окупљање крунишу пригодном вечером, у том вријеме наш Јован хита да последње килограме стенлеја ноћас спреми за јутрошње сладокусце.
