Српска православна црква /СПЦ/ и вјерници обиљежиће сутра Велике или Васкршње задушнице, као знак сјећања на све преминуле, када се посјећују гробља и прислужују (пале) свијеће на гробовима најближих.

Сутра ће наш свештеник  прво посјетити Мало гробље од  9 часова а потом Велико  од 11 часова,  гдје ће  обавити обред и у складу са обичајем прелити гробове црвеним вином.

Некада се на гробље носило  кувано жито – кољиво, које подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси,  док  данас носимо брдо хране, ића и  пића.  Што се не поједе  обично се  остави некој сироти која накнадно дође да се омрси и да запамти када су биле задушнице.

Поред  наведеног, још треба знати да црно вино, којим свештеник прелива жито означава Божје милосрђе којим се зацјељују ране гријеха, док је упаљена свијаћа на гробу наших предака симбол свјетлости Христове која треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе наших преминулих.

Очекивати је да сутрашњи дан буде и прилика да се смеће из гробља сакупи и однесе на своје мјесто.

Данас, по први пут нашу парохију посјетио је Владика зворничко-тузлански господин Фотије. Ово је била прилика да освјешта нове иконе у нашем храму.

Данашњој литургији присуствовао је већи број вјерника из нашег села, Пушковца, Малешеваца и Угљевика на челу са Начелником општине Василијем  Перићем и одборником из нашег села Гавром Милошевићем.

Прва посјета нашег владике по старом обичају овјековјечена је  заједничком фотографијом.

На крају посјете владика је са начелником  општине прошетао кроз село,  до свештеничке куће, гдје је приређен пригодни ручак.

У  нашем храму  и ове године  прослављена је крсна слава Св. Три Јерарха, слава Хришћанске заједнице Тутњевац.

Ова заједница основана је давне 1931.године од стране тада виђених парохијана нашег села.

Данашњу славску литургији предводио је наш свештеник, протојереј-ставрофор Бранислав Рађен у присуство малог броја вјерника и слављеника.

Након  литургије пререзан је славски колач предсједника и  овогодишњег домаћина славе Петра Гагића.

Ову функцију Петар је преузео 1998. године након смрти његовог оца Цвијетина зв. Брко, некадашњег првог матичара нашег села.

Данас ова заједница броји само 12 чланова из три породице (Гагић, Савић и Ђокић).

Читајући ову вијест наши млађи мјештани за ову заједницу вјерватно први пут чују.

Како сам Петар рече, на њима је да одлуче хоће ли традицију стару 89 година наставити или угасити.