Утакмица између „већина“ у Скупштини општине Угљевик се наставља.

Након догађаја од 07. фебруара, 08, 17  и 25. марта решење започете политичке утакмице правним средствима није на видику.

О ти догађајима могло се више видјети на објавама ове странице или других медија и мрежа.

Према садашњем стању,  нова већина од 12 одборника није задовољна постигнутим стање те намјерава да повуче следећи потез. Тај потез је започео заједничким фотографисањем испред сале за сједнице и саопштењима обију страна.

Нова већина затим  је најавила самостално сазивање сједнице за прошли петак (25.03.) али се предомислила и  одлучила  сачекати поновно сазивање 9. сједнице од стране садашњег подпредсједника који је наставак заказао за сутра, 31. март у 10 часова.

За сада тужбе  како тужитељи  сами кажу иду  у „добром“ смјеру.

Адвокат Остојић долазио је  у  Угљевик често. Свако слово и зарез је битан.

Тужбе  су предате, привремена  мјера на 60 дана је издествована, утакмица се наставља.

Издавањем привремене мјере суд је дао себи рок до 18.маја да пресуди у предмету смјене Комисије за избор и именовања.

Ако  нова већина не желио да упада у веће проблеме (финансијске и моралне), који шкоде само буџету, очекивати је да ће иста на сједници сутра само изабрати комисију за примопредају  а са смјеном подпредсједника сачекати исход судских спорова.

Ако се то не деси и дође до смјене и подпредсједника Драгана Ђокића, који има право покретања свог судског спора и наравно доношења привремене мјере од стране суда тиме ће рад скупштине остати блокиран још најмање нових  60 дана.

У ситуацији да садашњи подпредсједник остане на функцији скупштина може нормало радити и доносити одлуке из своје надлежности и тиме нова већина оставља себи вријеме да евентуално усагласи одредбе Пословника о раду и Статута општине и спроводи  своју  зацртану политику.

Последњих дан, Градска кафана јавља, да ће се смијењени предсједник вратити и наставити са својом функцијом до краја мандата (2024)  без обзира на нову већину .

Ко још бистри мутну воду, мој Брале!

Чисти петак, вријеме за паузу, лагано јездим ка бившем “Ракоњи” да узмем пола са гљивама или кромпиром, да заварам проклети желудац који шкуди, вришти и тражи своје.

Пролазим испред Ека, право ка степеницама. Са лијеве стране примјећујем радилиште. Дуго празан локал Миливојевића убрзaно се дотјерује, радника за наше прилике много. Једни руше, други крпе, трећи столарију замјењују, четврти климу стављају, и тако све хитно. Разумишљам  чему оволика журба, ко их овако страшно потјера да се овако хитно сређује, каква ли ће се овдје производња догађати.

Сиђем низ дјечију “клизу”, па преко улице по пола бурека без јогурта и назад, али сад са задње стране, кад тамо још више радника са три возила која су закрчила паркинг станарима.

Прије него што уђох у зграду, сретох на улазу познаника, мајстора за тешка возила, пензинера који обиграва  око Опптине, тражи нешто своје.

Знајући да он сигурно зна о чему се ради у његовом комшилуку приуптим га шта се оно онако експресно сређује.

Нисам ни завршио питање, а  он мени као из топа „кладионица“.

Застанем, мислим, саберем, на глас констатујем: “па то ће у нашем малом мјесту од 4000 становника бити девета“.

„Шта ти је пријатељу, немаш ти појма шта се ту дешава, колике се ту паре врте.

Мени су долазили трипут до сада и кажу: Комшија, `ајде носи те своје крпице и реци кол`ко је да се уселимо. Треба нам још простора“.

„Ко толико у Угљевику баца на коцку“, питам га?

„Све је због електране, за њом сви иду, па и кладионичари“ рече ми мајстор, па настави: „ „Ево, прије неки дан биле су задушнице, дош’о један мали из Забрђа који ради у Аустрији , донио 18.000 €, и све за једно вече ту оставио. Други из истог села очев “Урсус“ продао и ту оставио, трећи из Корените продаје очевину и ту оставља, тако ти је пријатељу, ово није добро за друштво, за народ, ко ово дозвољава“?

Обојица вртимо главом и растајемо се.

Сjетих се једне приче од прије више година, везано за ову индустрију.  Сједим са рођаком, који ради за газду, једне лијепе прољетне вечери на старом мјесту, одавно се нисмо састали. Њему звони телефон, ћутим, чекам да заврши, чујем како каже „је ли то онај инспектор? Добро, долазим за два сата“!

Заврши разговор, питам га: „Није ваљда да ти  не дају живјети ни у слободно вријеме“?

Рече ми: „Знаш рођаче, ово је приватни бизнис, ваља радити и дан и ноћ, играчи не чекају, хоће свој дио. Сад ме зове радница из Зворника, нека наша стара муштерија, инспектор, добио четири хиљаде, она то нема у каси па морам му носити. Нема везе, није ми тешко, сутра ће то он нама опет вратити“!

Не бијаде ми тешко да мало дубље уђем у ову тему.

Девет кладионица, а девет  продавница мјешовите робе у нашем малом мјесту.

Стање ствари је овако.

Кладионицу може основати свако ко предходно добије одобрење од државе.

Комунални порез на фирму нема (недавно укинут).  Има годишња накнада по једном мјесту уплате која износи 3.000 КМ (12х250).

Порез на добитак ( ако га има) износи 15% и то припада општини.

Од тих 18 хиљада приходовани (изгубљени) кладионичар има трошкове пословања и на крају године да плати порез на добит од 10%, и то је све.

Код наше општине тај приход се води под шифром 719113.

Значи онај наш весели комшија што даде 18 хиљада,од тога  све оде газди (некад се то звало чичино) а ништа Општини, заједници, цркви, …….

У 2019. години играчи  са наше општине добили су 82.646, у 2020 години 67.653 а у прошлој 2021.години укупно 146.920 КМ. Од тога наша општина је ућарила 15 %.

Оволико су сви Угљевичани били добри, а колико ли су штетовали­?

То је тако, све под условом да кладиничари „нису“мало лагали (примјер: добитник из Угљевика а они пишу да је из Бијељине, Брчког,…  или из мјеста гдје кладиница има сједиште)?

Некада је било да не може бити близу школе кладионица (300 метара), а сад може и у школи само ако школски одбор  дозволи.

Има „тамо“ неки члан 15. у шупљем пропису који каже да када неко хоће да отвори нову кладиницу (уплатно мјесто) у мјесту, гледаће се и засићеност са истим у мјесту у коме се кладиница  отвора.

Па једно јавно питање за Министарство: Шта мисли Министарство по том питању за наш Угљевик. Је ли Угљевик овим засићен (загађен) или није?

Треба ли о овоме ико да размишља? Шта мислe скупштинскe већинe?

Ко овдје добија, а ко губи!?

Ето одговора на питање откуд девета кладионица.

На крају идеја за кладионичаре, да размисле са организовањем покретних кладиница. (нпр. уторком на пијаци у Бијељини, сриједом у Прибоју, четвртком у Лопарама, петнаестог у мјесецу испред капија РиТЕ, суботом прије подне  испред градског гробља, а поподне испред стадиона, недељом испред цркве, понедељком испред тржних центара, а уторком  све поново у круг).

Шупљи прописи мени опет годе!?

Скорашњи  међународни празник, 8. март – Дан жена у нашем Угљевику више је донио  пажње на започету 9. сједницу Скупштине општине Угљевик  него на сам празник.

Све је јавно почело у понедјељак, 07. фебруара, када се група од 12 одборника  створила у шалтер сали Општинске управе са захтјевом да овјере своје потписе, као дио нове скуптштниске већине, са захтјевом да се сазове Ванредна сједнице  Скупштине општине.

У почетку службеница затечена шта да уради , да прихавати или не прихвати тражену овјеру, на крају побјеже и врућ кромпир даде старијој, искуснијој колегиници.

Тај захтјев, истог дана,  објављен је од стране те групе одборника и може се видјети овдје.

На потезу је тада био предсједник  Скупштине општине Угљевик.

По Пословнику требало је да он закаже сједницу која би се одржала најкасније у року од 30 дана, а по захтјеву и приједлогу дневног реда те нове групе од 12 одборника.

За то вријеме јавност у Угљевику таласа, кафане пуне главу, нагађа се шта ће бити.

Договори, преговори, „уцјене“, и све у круг.

Ко ће сада са киме. Бики каже: „У стару већину ће доктор и Јовић, или ће директор школе, или ће се Пеца вратити… ма  ово  је све ујдурма старих да се ријеше Ђоке“?

Првог марта  предсједник позива Скупштину на засједање, али не по траженом дневном реду него по реду који је сам утврдио,  а што се  може видјети овдје.

Приближава ли се Осми март – Међународни дан жена, или  долази празник за оне које чекају више од  21 годину да дођу на власт, да и они засједну, да покажу народу да …

Долази и тај дан, велики Осми март. Јутро муљаво, хладњикаво, ноћу мало мразило, сунце хоће да изађе, неће… двоуми се.

Радници лете у цвјећару, па на посао да честитају празник дамама, колегиницама, женама  и пријатељицама.

Пензионери, након јутарње кафе, на чисти уторак, навијају Скалу да чују пренос  деценијског догађаја,  да прате дешавања у Скупштини.

„Скала отказала“ – неко рече.

„Није наплаћено“ – неко протури вијест   или  „Тако можда треба“ – викну  Рира.

Дан Д,  11 часова.  Сунце зашло за облаке, навлачи се  невријеме.

Скупштинску салу прво попуњава ојачана опозиција, а за трен иза њих појављује се и ослабљена позиција.

По изразу лица може се понешто прочитати.

Предсједник туче чекићем у 11.03 часа. Присутни сви, њих 23.

Отвара претрес о приједлогу  дневног реда.

Јавља се Драгиша Видаковић, предлаже да се тачке од треће до девете скину са дневног реда,  а да се на њихова мјеста уврсти осам нових тачака.

Након расправе: може ова, не може она, треба усвојити, не треба, предсједник даје приједлог одборника Видаковића на гласање и Дневни ред је усвојен са 12 гласова „за“.

Након ладно одрађене прве двије тачке дневног реда, долази на тапет тачка 3.  Приједлог Рјешења о разрјешењу Комисије за избор и именовања.

Предсједник одређује паузу од једног сата за усаглашавање, да би се добило мишљење Комисије за прописе и Комисије за избор и именовања.

Скупштина,  након заврешене паузе, наставља са радом по усвојеном дневном реду.

Иста одбија мишљења досадашње Комисије за избор и именовања и Комисије за прописе, прегласава мањину и замјењује „стару“ Комисију за избор и именовања новом,  у чији састав улазе: Недељко Марковић, Милорад Симић, Милан Вићић  и Вујо Марковић,  док Цвјетана Драгоњић одбија да буде члан предложене комисије.

Мишљење Комисије за прописе,  која је засједала истог дана, може се видјети овдје.

Нова комисија даје свој приједлог да се досадашњи предсједник Скупштине општине Угљевик Ђоко Симић разријеши,  а Скупштина не уважавајући мишљења Комисија, са 12 гласова „за“, „против“ 10 и „суздржан“ један то и усваја.

Након тога Скупштину почиње да води њен потпредсједник Драган Ђокић.

Нова већина тражи паузу да се усагласи ко ће бити нови предсједник.

Предсједавајући даје паузу од 20 минута. Након  паузе нова већина се  на сједницу није вратила, па предсједавајућем није ништа пеостало него да објави прекид сједнице.

По Пословнику, потпредсједнику остаје рок од 15 дана, у коме  је „дужан“ да закаже наставак сједнице по преосталим тачкама усвојеног дневног реда.

Драган Ђокић, који обавља дужност предсједавајућег,  треба да  сазове наставак сједнице Скупштине, а може и да је не сазове.

Ако не сазове у прописаном року онда сједницу може да сазове садашња или нека нова  већине од 12 одборника.

Ако се то ипак деси та већина  треба  да настави са радом по усвојеном дневном реду, да усвоји предложене одлуке и рјешења, или да гласа поједначно против истих и тиме одустане од предлога дневног реда.

Ако предсједавајући сазове Скупштину у прописаном року, Скупштина наставља са радом и расправља о  избору новог предсједника Скупштине општине.

О времену одржавања наставка сједнице „требало би“ да се потпредсједник консултује  са колегијумом, или да сам одлучи.

Заказивање наставка сједнице без нове већине био би пуцањ у празно, осим ако потпредсједник жели да покаже да се нова већина не може ни о чему договорити и да је иста шупља, те да је једино имала за циљ да се ријеши досадашњег предсједника.

Ако на крају буде тако, то ће значитити да су у тој акцији учествали одборници свих боја који су се намјерили на једног функционера, предсједника Скупштине, а чије размирице вуку од раније.

Разријешени предсједник Ђоко Симић јуче је потписао Рјешења о разрјешењу старе и именовању нове Комисије за избор и именовање, а потпредсједник Скупштине потписао је Рјешење о разрјешењу предсједника Скупштине општине Ђоке Симића. Оба наведена рјешења су јуче ступла на правну снагу.

Након издавања предметног рјешења остаје да Комисија за примопредају (када буде изабрана) у року од осам дана изврши примопредају.

Од дана пријеме Рјешења о разрјешењу  почиње могућност у коме незадовољни могу да покрену судски спор гдје треба да докажу да су смијењени на незаконит начин, како је то речено у саопштењу СДС-а.

Смијењени предсједник је јавно најавио да ће ићи са управним спором пред Окружним судом у Бијељини.

Ако се незадовољни буду држали мишљења Комисије за прописе онда ће морати ићи у правцу доказивања да смјена Комисије  није  извршена у складу са чланом 50. Пословника о раду, не улазећи у расправу је ли овакво решење предметног члана законито.

О томе ће суд вјероватно требати  да води рачуна.

По садашњем рјешењу члана 50. Пословника о раду услови за смјену очито нису испуњени.

Остаје питање за суд,  да ли уопште Скупштина, која је изабрала своје помоћно радно тијело (комисију), ако је незадовољна његовим  радом, може то тијело смијенити (замијенити), а да није испуњен један од  три разлога наведена у члану 50. Пословника  о раду, односно, морају ли одборници при одлучивању о смјени да наведу разлог због чега желе да некога замијене у предметној комисији.

Суд такође треба  дати одговор је ли Рјешење о разрешењу комисије управни акт или није.

Ако јесте, онда је морала бити поука о правном лијеку у којем се незадовољни (смијењени) могу жалити. Питање: ако могу, коме се могу жалити?

Овај став се односи и  на спроведену смјену предсједника Скупштине општине.

Просто, остаје да суд одговори на питање: Може ли  једноставно, једнострано сваки одборник да покрене питање смјене предсједника скупштине општине, да тај одборник у своје име гласа са образложењем да не жели више да досадашњи предсједник обавља ту дужност, или мора претходно дати некакво  образложење које мора бити у складу са чланом 178. Пословника  о раду који је још на снази, или ако сматра да су одредбе чланова 50 и 178. Пословника незаконите нека то предходно доказује пред Уставним судом Републике Српске.

До тада је то тако?

„Мен` се чини, све се врти око плате предсједника. Кол’ка ли је?“ закључи Обрад и оде да мота каблове што је цијели живот и научио да ради!

За сада, шупљи прописи  мени годе?