Да иде „оштра“ зима ових дана показали су се први јасни знаци у нашем селу.
Наши вриједни Тутњевчани, радише, управо завршавају овогодишње радове, који се на крају крунишу традиционалним свињокољем.
Они други, тек сада почињу радити. Прије неки дан, „опасли “ су сушару у Шешлићима а прије неку ноћ „претурили“ кућу у Стевикићима.
Некоме цвало, некоме опадало, каже изрека стара. Због оваквих догађаја прије пола вијека милиција је бубреге одбијала а сад ови данашњи могу само да “ димове одбијају“.
Техника напредовала, катанци превазиђени, сијалица пуно село, камере, аларми, али све је џабе.
“ Село залази у зиму, све више опустјело, свако своју бригу брине, затвори се у четири зида и блене у телевизор или типка телефон а путем иде ко куд хоће. Кога је то још брига.
Сад смо се модернизовали, путеве смо поправили, и у њиве, и у шуму. Само, ових дана њима све мање иду они којима су намјењени. Из села се сад може изаћи са аутомобилом на најмање 12 мјеста.
Можда је боље оставити отључано, бар ће мања штета бити. Овако столарију уништише, направише домаћину штету а на крају ништа значајно нису однијелу“ равнодушно рече Мило.
Увијек је било џабалебароша, биће их још и више. Нашим Тутњевчанима остаје да боље пазе своју муку. Ко није ту нека вриједне ствари склони.
Чуварима реда позив да чешће обиђу мрачне сокаке нашег завичаја, да виде ко и зашто њима још увијек тумара!
