Како традиција и православни календар налажу и у нашем селу је данас прослављен Савиндан.  Све је почело јутрошњом Светој литургијом у  нашој цркви уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Рађена.

Након  лутургије, ђаци наше школе су декламовали припремљене рецитације посвећене данашњем празнику. За награду добро спремљених  рецитација побринуо се црквени одбор у виду традицоналних пакетића.

На крају литургије,пререзан је славски колач кумова  Дарка и Драгане Милошевића чије послужење је уприличено испред цркве.

Други дио славе настављен је у школи. Уз присутво свештеника, учитеља и родитеља у  загријаној учионици присутни су могли чути и видјети  пригодно припремљени програм. И овдје је пререзан славски колач овогодишњих  кумова Жике и Тијане Јешић.

И овог пута кумови су припремили пригодно послужење за све присутне.

На крају славе присутни су пожељели да до наредне године  дјечица вриједно  и марљиво уче а родитељи да се изборе да школа добије неопходно гријање. „Након Мезграје, Горњег Забрђа, на реду је наш Тутњевац“ рече Миле.

Данас ја Св. Јован Крститељ – Јовањдан.

У кућама Михајла, Момира, Милорада, Ђорђије, Миладина, Цвике, Ристе,  Божидара, Миодрага,  Милоша, Љубомира и Драге Јешића, Млађена, Миодрага, Јове и Славке Павловића,  Душана, Крсте, Спасоје и Бранка Станивуковића, Саве, Бошка, Ружице и Милана Зарића, Николе, Марије и Милке Драгић, Живана, Владимира и Зорана Иконића, Јована, Миодрага и Жељка Бојића, Миле, Сретена и Боје Стојића, Зорана и Ваје Глигоревића,  Милорада Шешлића и Цвјетка Марјановића слави се крсна слава.

Нека им Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година славе своју славу у миру и радости.

Данас ја Св. Архиђакон Стефан – Сјепањдан  и  Дан Републике Српске.

У кућама Лазара и  Цвјетка  Благојевића и  Саве Симића  слави се крсна слава.

Нека им Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година славе своју славу у миру и радости.

На данас одржаном годишњем пријему и свечаној  академији у поводу сутрашњег Дана Републике Српске,  уприличен  за привреднике, просветне, спортске, културне и политичке раднике наше оппштине  били  су присутни и наши Тутњевчани.

У краћем разговору са руководством наше мјесне заједнице домаћин данашњег пријема, начелник општине обећао је у овој години наставити са улагањима у наш Тутњевац, а  која ће бити на добро свих грађана.

Тренуто је у току припрема на закључењу уговора за уређење земљишта око школе, малог игралишта и бившег магацина као и суфинансирање започетих радова на уређењу старог задружног бунара.

Поред руководства мјесне заједнице, данашњем пријему били су присутни истакнути привредници, пољопривредници, спортски радници, представници борачке организације као и политичари из нашег села.

Поред званих и овај пут је били и незваних гостију.

Ко су, наши су, гладни су!

У предвечерје Божића а након вечерашњег богослужења и освештења бадњака испед нашег храма, протојереј-ставрофор Бранислав Рађен окупљеним вјерницама наше парохије честитао је Бадње вече и сутрашњи Божић.

Свештеник је похвалио вечерашње приложнике, извјестио присутне о висини прилога данашњих носиоца бадњака, те позвао вјернике  да се у истом броју окупе ујутро у 5 часова на Светој Литургији.

Кум овогодишњег бадњака био је Никола Драгић.

Након налагања бадњака, ватромета,  а по старом обичају присутни су послужени куваним вином и сувим колачима.

Снијег, хладноћа и вјетар нису спријечили наше парохијане да се окупе у великом броју.

Данас је Свети Игњатије  Богоносац. У кућама Joвана, Живана, Ђоке, Маре и Митре Петровић зв.Радић слави се крсна слава.

Нека им Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година славе своју славу у миру и радости.

Кадa  је прије мјесец  дана започео спасавање школског бунара,  сумњичави  су вртјели главом и као обично са невјерицом коментарисали.

Једни су се питали шта му то треба, је ли то бунар на Јоцановића земљи па га поправља или мисли откупити плац па да му бунар припадне. Други, махом који остављају новац у њиховој задрузи,  били су спремни физички помоћи и упутити јавно,  искрене ријечи хвале и одобравања.

Трећима, којих је и у нашем Тутњевцу  увијек било и биће је скроз свеjeдно. Они су заборавили и за свој бунар а камоли за некада задружни, школски а сада наш, сеоски, Тутњевачки.

Миле Симић, када је преузео продавницу затекао је у комшилуку стари бунар у запуштеном стању. Од како су ономад „обавезне“ акције довеле школи воду са Бегових чесама,  потреба за бунаром престаде. Ево,  прође четрдесетак година а дрвени сантрач паде под зубом времена. Мало по мало,  могао се затећи још лимени кров. Дошло је до тога да  бунар скоро постаде пријетња. Пријетња за мале нараштаје који и не знају шта се крије испод лименог крова.

Питао је Миле:“Ко ово треба ријешити“, каже стигао је и до газде. Газда се сложио, обећао помоћи. Али главни као главни ништа не ријешава експресно. Милету се није чекало. Нацрт дао Славко а остало Миле. Миле започео, Миле заврши.

Ако се ико сјети, сјети. Ако не, он је то од срца свом селу дао као новогодишњи поклон. Умјесто сада популарних  празничних снижења.

Остаје још чекрк и камен. И то је питање дана, како сам рече.

И на крају у име ових других, хвала Миле.