Ми,Коренићани увијек смо Тутњевац сматрали познатијим селом. У Тутњевцу смо се као дјеца вакцинисали послије Другог свјетског рата. У њему смо продавали-предавали љековито биље. Мислим да сам као дијете срео у Коренити и Ђорђу Ђојића пријатеља мог оца. За Ђојића се говорило да је био оштар „к`о сикира“. „Његов“ партизан који је убрао нечију шљиву грдно се провео. У нашу школу у Коренити ишло је неколицина дјеце из Тутњевца. Не знам како то када је Тутњевац имао своју школу?
За разлику од Тутњевца,Коренита је била забачено село. Данас није, хвала Богу. А знак забачености је не постојање путне везе са сусједним већим селима и градовима. То је био један од разлога што су се у Коренити скривале непријатељске војске, али – логично је – не у исто вријеме. Али боља путна комуникација са околином има и неких својих недостака: у војном смислу тај простор постаје изложен опасностима, постаје војно нестабилан.
Данас се у-и-кроз Корениту иде врло квалитетним асфалтним путевима. Неко је омануо што није директно/пречицом спојио асфалтом Корениту за Тутњевац што би Коренићанима омогућило бржу вези са Тузлом.
Прије недавног рата радио сам у Енергоинвесту. Пројектовао сам данашњу Термоелектарну од које, нажалост, ни Тутњевац, ни Коренита, а ни друга села на Мајвици и околини немају корист. Ово је незамисиво. Људи који газе над минералима који дају новац морају, како ми рече одговорни правник у једној од највећих европских консултантских фирми, треба да живе боље него што се живи да нема термоелектране. Такође, Термоелектрана је морала бити и носилац развоја Мајевице базиран на оним ресурсима које ова планина има. Кад нестане угља – а то ће се десити када-тад – варошица Угљевик ће постати неатрактивна за живљење, а сама Термоелектрана биће „археологија“. Имао сам прилику да такве „археологије“ видим у Енглеској и Пенсилванији.
О правцима дугорочне стартегије развоја Републике нико од одговорних јавно не говори. Или не зна. Или му то није приоритет. Па шта то има Холандија? Који су то њени ресурси? А она је велесила у много чему. Немојмо се заносити глупостима да производимао аутомобиле (чак и оне које погоне акумулаторске батерије!), тракторе, и ко зна шта још. Све то заборавимо. Нека се Тутњевац, Коренита, друга села на Мајевици као и други простори окрену својим ресурсима као што то чине сељаци. Рече ми својевремено градите Шећеране у Обарској да је написао елаборат за пет стотина производа који се могу добити од пољопривреде. Написао и све је то завршило у канти за отпатке. Прича ми један од највећих произвођача јабука у Коренити како му посао иде добро. На моје питање коме ти продајеш своје јабуке он рече да дођу камиони из Челића и Кораја и све откупе за Русију. А не моје питање „зашто ти не возиш своје јабуке до тачке одакле се то транспотује за Русију – нема одговоре. Само је додао да је њему и овако добро.
Брине ме малодушност и равнодушност младих када је у питању живљење на селу, рад на селу, повратак на село одакле сви водимо поријекло. Села се празне, а празна села не могу бити довијека празна. У Словенији их попуњавају Европљани жељни чисте околине и здраве хране коју сами праве невјерујући текстовима на амбалажи хране, јер се на сваку амбалажу може свашта налијепити и свашта написати а да то не може да детектује инспектор, ни овај ни онај. О спасавању села шаљем вам један чланак који сам послао и САНУ. САНУ није равнодушна према тој материји, али тешко се њена памет пробија до обичних људи и нижих нивоа власти а о медијима да и не говоримо.
Са жељама за успјех у раду
Лука Видовић
Бијељина, 27.04.2016.
