МАРКОВИЋИ, фамилије настањене у Тутњевцу на три локације. Једна у засеоку Читлук (Чифлук), а двије у засеоку Митровићи. Међусобно се не својатају.
Марковићи из засеока Читлук, зв.Ђур(и)новићи, настањени на самој сјеверној граници (међи) села а и општине Угљевик, кбр. 66. Настањени по предању из „кршне“ Херцеговине, вјероватно последњи насељеници у Тутњевац с обзиром на усмено казивање да је тадашњи „владар села“ Ћеримбег из Смирне, Турска населио браћу Ђуру и Стевана да чувају међу беговата од сусједног бега који је држао Бобетино Брдо.
Поријекло презимена није утврђено, вјероватно су браћа Ђуро и Стеван 1879 године при првом Аустроугарском попису узели презиме по имену свога претка који је остао у Херцеговини.
Из расположивих података не може се тачно одредити мјесто и вријеме досељавања браће. Прича старијих (Цвјеткa сина Стојана) да је предак Ђуро доселио се са локације Попово Поље, вјероватно село Власаче (Маслаче по казивању) и то прије 1850 године. Података о Ђуриној жени и женској дјеци нема, зна се да је имао синa Илију (1856-1940).
Илија син Ђуре, женио се Госпаваном зв.Гоја Зарић (1859-1919) из Тутњевца. Из тог брака имао синове Спасоју (1881-1944) и Стојана (1896-1984) и кћери Стану (1888-1906), Мару ( 1890-1966) и Госпаву зв.Милицу (1883-хххх).
Стана, умрла у осамнаестој години живота.
Мара се 1913 године удала за Ђоку (Алекса) Лазића из Тутњевца.
Госпава зв.Милица удала се 1902 године за Мићу Милошевића, син Лазара и Анђе из Тутњевца.
Спасоје син Илије, вјенчао се 04. 02. 1901. године са Петрoм (1884-1964) Спасојевић, кћи Пераћа и Милке из Тутњевца, и у том браку стекао једанаестеро дјеце, од чега су четворо дуже поживјело и то син Ратомир (1919-1931) и кћери Љубица (1902-1993), Милка (1908-1992) и Мара ( 1917-2004).
Љубица се удала за Владимира Глигоревића из Ражљева, Брчко.
Милка се 1927.године удала за Митра Симића из Забрђа.
Мара се 1939. године удала за Душана Видовића из Галвичорка,Бијељина.
Ратомир ,погинуо у дванаестој години, несретним случајем (падом са трешње).
Стојан син Илије, женио се 1917. године са Вукосавом зв.Косаном (1895-1970) Јове и Маре Текић из Горње Буковице- Из тог брака стекли петоро дјеце: Љубицу (1924-1994), Гоју (1921-1983), Цвјетка (1919-1995), Босиљку -Параскеву (1927-2012) и Трипуна зв.Тривко (1929-2015).
Љубица се удала 1949 .године за Крста зв.Кићо Бојанић из Корените и у том браку нису имали дјеце.
Гоја се удала 1942.године за Душана Торлаковића из Корените.
Босиљка се замонашила у манастиру Љубостиња,Трстеник,Србија под монашким именом Параскева, гдје је и сахрањена.
Трипун се женио 1947.године са Аницом (1924-1998) Бјелошевић из Поповог Поља, Брчко.
Из тог брака стекао кћер Босиљку (1948-2002), и синове Илију и Милорада (1955).
Босиљка се 1967.године удала се за Неђу Новаковић,свештеника, Попово Поље на служби у Бору,Србија.
Илија, млад погинуо, несретним случајем (пао са воловских кола).
Милорад син Трипуна, ожењен 1978. године са Ружом Максимовић из Малешеваца и из тог брака имају кћерке: Снежану (1980), Славицу (1983) и Милену ( 1990 ).
Снежана удата за Филипа Мању из Београда,Србија. Живјела у Пекингу, Кина, сада у Београду.
Милена се удала 2015 .године за Салета Милосављевића из Брзохода, Жабари, Србија, живи у Аустрији.
Милорад пензионар, живио и радио у Аустрији са породицом.
Цвјетко син Стојана, вјенчао се 1941 године са Маром Радовановић из Бобетина Брда и остао на имању стрица Спасоја.
Од 1969. године са супругом и троје дјеце (Божица,Радивоје и Спасоје) одселио за Бијељину а на имању оставио најстаријег сина Слободана.
Из тог брака имали су шесторо дјеце и то: Радију (1942) , Слободана (1944) , Божицу (1947) , Спасоја зв. Пајо (1954) , Даринку зв.Дацу (1949) и Радивоја зв.Радо (1951).
Радија, удата за Спасоја Јовановића из Корените.
Божица, удата за Благоја Бабића из Угљевик Села.Настањена у Бијељини.
Даринка, удата за Тому Николића из Тутњевца.
Слободан, земљорадник, оженио се 1964. године са Зорком зв.Зора (1946) Пајкановић из Корените. У браку су стекли сина Ратомира (1965) и кћер Радмилу (1970) .
Ратомир зв.Рацо, службеник, настањен у Угљевику, оженио се 1991.године Савком (Љубо) Гајић из Бријеста, Лопаре. У браку су стекли сина Слободана (1993) и кћер Јелену (2004). Живи у Угљевику.
Радмила удата за Владимира Цвијетиновића из Горњег Драгаљевца.
Радивоје, ожењен са Радинком зв. Рада Софренић из Бродца. Настањен у Бијељини.Из тог брака имају синове Горана (1978) и Јовицу (1982).
Горан син Радовије, по занимању доктор права,ожењен Сузаном Елчић из Хаџића, Источно Сарајево. У том браку имају кћери Слободу (2018) и Клару (2020).
Јовица син Радивоје, ожењен са Снежаном Шушљик из Дворова и из тог брака имају сина Филипа (2010) и кћер Уну (2015).
Спасоје, ожењен са Славицом Максимовић из Дворова. Настањен у Бијељини. У браку су стекли кћер Марију (1981) и сина Душка (1984).
Душко ожењен 2015. године Ведраном Мекињић из Бијељине.
Стеван, имао је сина Милована (1871 -1918) и кћер Цвију (1869-1901). Података о жени нема.
Цвија ____________
Милован син Стевана, женио се са Петром (1871-1940) ___________ из Станова, Брчко и имао сина Стевана (1909-1944) и кћери Цвију (1891-1971), Госпаву (1892-1918) и Рујку (1913-1914).
Милован мобилисан у Аустроугарску војску . Погинуо 19. 03. 1918.године.
Цвија се удала 1913 године за Тому Аврамовића из Тутњевца.
Госпава умрла млада.
Рујка умрла млада.
Стеван син Милована, женио се 1941. године са Милком (1914-2000) Вуковић из Корените. Из наведеног брака имали су сина Ивана (1945-2000) и кћер Петру (1941).
Стеван нестао у другом рату 1944. године (отишао са четницима).
Петра удата за Будимира Јовељића из Слијепчевића, Брчко.
Иван женио се 1967. године са Ружом Јовељић из Слијепчевића и из тог брака имају сина Стеву (1972) и кћер Иванку (1968).
Стево неожењен, радник, живи на имању.
Иванка удала се 1996. године за Миладина Милутиновића из Малешеваца.
Породица Марковић се од настанка бавила пољопривредом. Данас се пољопривредом бави само Слободан син Цвјетка који је остао на имању.
У посједу породице 1888.године било је 28 ха земље, а сада је то око 21 ха.
Браћа Ђуро и Стеван се дијеле 1895. године на два једнака дијела с тим да Стеван одлази (излази) на нову локацију.
На „старом“ мјесту (Ђурином) сада је остао Слободан син Цвјетка.
Тренутно породица живи у седам домаћинстава (Слободан, Милорад, Радивоје, Спасоје, Ратомир, Јовица и Стево).
Породица слави Св.Ђорђа (6.мај) а преслужује Слободан син Цвјетка, Арлијевдан, славу коју је донијела Петра Спасојевић супруга Спасоја и Св. Јована коју је донијела Мара Радовановић супруга Цвјетка.
Породица се сахрањује на Малом гробљу у Тутњевцу и Градском гробљу Пучиле, Бијељина.
Податке дао Слободан син Цвјетка,септембар године 2020.
Мара и Цвјетко Марковић,Лукавац 1982.
кћер Даринка,мајка Мара,снаја Зора и унук Ратомир,Тутњевац, године 1966.
.
Марковићи из засеока Митровићи, испод Лазића брда на јужној граници села, кбр. 5.
Подаци о правцу досељавања Пантелије (хххх-1905) и презимену за сада нису познати. Женио се са Петром Мирјанић из Забрђа.
Пантелија се населио вјероватно око 1875 године и имао два сина: Ђоку (1898-1951) и Василију (1902-1935).
Ђоко син Пантелије, се вјенчао 1931.године са Милком Крњета из Буваче,Брчко, из тог брака имали су синове Василија (1936-хххх), Цвијетина (1932-1955) и Перу и кћер Савку.
Савка се удала у Прибој за _______________.
Василије син Ђоке, женио се 1963 године са Божицом Бановић из Шашинаца, Србија. Има синове _______________ и _______________.
Цвијетин син Ђоке, се вјенчао са 1954 године са Савић Саром из Малешеваца и имали сина Цвијетина (1955).
Цвијетин син Цвијетина, вјенчао се 2001. године са Споменком Сокић из Сремских Карловаца,Србија. Живио Љубљани а сада Шиду.
Василије син Пантелије се вјенчао 1924.године са Станом Лазић из Тутњевца а други пут 1932.године са Јањом Василић удова Зарић из Пипераца из тог брака нису имали дјеце.
Перо син Ђоке, одселио за Србију .
Слава породице ______________________.
Сахрањују се на Великом гробљу и Шашинцима.
Марковић Спасоја син Јована из Мртвице дошао на имање 1996.године Бранка Јовића сина Стојана женидбом са његовом кћери Јелком. Из тог брака имају кћери Милену и Сузану.