======================================================================
ДРАГИ ПОСЈЕТИОЦИ, НАШ ТУТЊЕВАЦ ЗАСЛУЖУЈЕ ДА БУДЕ ОПЈЕВАН !
У том циљу позивам све добронамјерне да помогну у стварању најљепше пјесме о нашем селу.
ТЕЦИ, ТЕЦИ КРИВА РИЈЕКО!
Још се сјећам њива и шљивика,
мог Тутњевца и мог Угљевика.
Старе куће, уџерице мале,
успомене тамо су остале.
У туђини туга мира не да,
још се сјећам ја тог погледа.
Са познатог Ђуринога штаба
гдје је често водила ме баба.
Теци, теци Крива ријеко,
теци, теци ти далеко.
И поздрави све те људe
за Тутњевцом који жуде.
Који жуде да се врате,
За Тутњевцом да не пате.
Причај причу, причу цијелу
о најљепшем ријеко селу.
Па у причи засузе ми очи,
морам опет у Тутњевац поћи.
Да погледам воћњаке и њиве,
успомене моје да оживе.
Теци, теци Крива ријеко,
теци, теци ти далеко.
И поздрави све те људе
за Тутњевцом који жуде.
Душан Јовичић, Угљевичка Обријеж
======================================================================
МОЈ ТУТЊЕВАЦ НАЈЉЕПШИ ЈЕ
Село моје испод Мајевице,
не дам тебе за три варошице.
Мјесечине нема без мјесеца,
нити љепшег села од Тутњевца.
Нема цура без твог расадника,
тутњевчанка лијепа као слика.
Рефрен:
Од Бијељине до Лопара,
Бог лијепа села ствара.
Свако своје чари крије,
мој Тутњевац најљепши је!
Василије Илић-Василије од Семберије, Београд (Драгаљевац).
======================================================================
ТУТЊЕВАЦ
Вашем селу пјесму пишем,
драги моји Тутњевчани,
за њим чезне и уздише
свако ко је од Вас вани.
Тутњевац је лијепо село,
из општине Угљевичке,
још се памте сијело,прело,
дивне пјесме Мајевичке.
Њега чине вриједни људи,
насмијани пуни шале,
пој славуја село буди,
смијех и граја дјеце мале.
Домаћини од уранка,
планирају шта ће радит’,
до смираја сваког данка,
послом ће се позабавит’.
На пропланку црква стоји,
зове вјерне на сабрање,
преко једног вијека броји,
памти жалост, радовање.
Слави Покров Богородице,
мајке Христа спаситеља,
паљена је од потурице,
и усташа мучитеља.
Што су многе Тутњевчане,
у логоре покупили,
домаћине, укућане
испред куће ту убили.
Гинули су Тутњевчани,
и за вријеме овог рата
отаџбина кад се брани,
стајали су брат до брата.
И споменик на сред села
чува сјету на јунаке,
на велика њена дјела
и на понос сваке мајке.
Дочекасмо мир, слободу,
и Тутњевац наш оживи,
свануло је српском роду,
окрете се сељак њиви.
Поникоше све воћњаци,
по Тутњевцу лијепом крају,
за њега чуше сад и странци,
ту се шљиве узгајају.
Трешње,крушке, разно воће,
ракија се пече љута,
нек’ наврати код год хоће,
стоји натпис поред пута.
Који води до Тутњевца,
и сеоске мале школе,
фудбалскога клуба Стријелца,
ког посебно дјеца воле.
Пролазниче само сврати,
макар дошо из далека,
Тутњевац ћеш препознати,
кроз њег’ тече Крива ријека.
Овдје живе добри људи,
предахните гдје год пошли,
Тутњевац Вам спокој нуди,
увјек сте нам добро дошли!
Ненад Видојевић,Јаблани