За нама је још једна кампања у политичком животу нашег села.
У протеклих 37 година како се спроводе вишестраначки избори свега смо се нагледали и наслушали. Од почетне еуфорије за нечим новим, праведнијим, до садашње монтоније и равнодушности која је узрокована дугодишњим обећањима и преваром, који само онај ко је не жели видјети није видио и осјетио на својој кожи.
Они који у тој превари учествују њима је све равно.
У протеклим годинама јавни интерес је нестао, остало је само ја, и дај мени мој дио и по могућности и туђи.
У односу на изборе 2022 . године примјетне су значајне промјене.
У нашем селу овај пут није било никакве јавне кампање странака. Поред села, примјетно је да водећа странака није одржала своје представљање нити у центру општине.
Шта се десило?
Могућа су два разлога?
Први, процјена да то није потребно више радити на тај начин, и други, да ће локална посјећеност таквим скуповима бити слаба па се не треба брукати.
Овај пут телевизија и нарочито друштвене мреже су биле на првом мјесту. Наши кандидати су „ натјерани“ да постану наратори, водитељи својих представљања „програма“ али већином без програма свог рада за наредне четири године.
У том представљању могли смо да видимо међусобне оптужбе и поклапања.
На терену нема више оног ранијег шаренила, нема плаката, има понеки билборд, флајер, упаљач, оловка и наравно упутство како ме треба забојити и то је све.
Разлог за овакав потез кандидата можемо наћи у томе да немају шта да понуде или мисле да то никоме не треба нити то ико слуша?
Са територије наше општине за мјеста у Бања Луци и Сарајеву кандидовало се 19 наших суграђана.
То што сви не спавају у свом мјесту „није“ битно!
Историје ради, ред их је овај пут све побројати.
За Парламентарну скупштину БиХ пријавили су се Јеленко Маринковић из Угљевик Села и Александар Јовановић из Угљевичке Обријежи, а за Скупштину Републике Српске: Вујо Марковић и Јелена Митровић из Доње Трнове, Жарко Новаковић, Мирослав Поповић, Драгиша Видаковић, Марија Бојић, Бранислав Јефимић, Никола Дакић, Наташа Ђукић из Угљевика, Горан Миљановић, Дарко Марјановић, Младенко Јосиповић и Љубомир Петровић из Забрђа, Симо Поповић из Корените, Милан Јовичић из Угљевичке Обријеж, Биљана Зарић из Угљевик Села и Мерсед Хоџић из Глиња.
По данашњем субјективном осјећају обичног посматрача од свих њих мандата ће се дохватити један или ни један кандидат.
Ако на подручју наше општине највише гласова освоји кандидат са лијеве стране, то ће значити да је машина добро радила, и да је коштало али ће се можда исплатити, а ако побједи овај из центра или деснице то ће значити да су гласове добили од срца.
Сутра, у нашем селу, гласа се још увијек на два мјеста, као и раније, учионица лијево, 056Б016, под руководством предсједника Милош Мићића и чланова: Томислава Симикића, Раденка Голубовића, Петра Николића и Мирослава Костића а у учионици десно, 056Б021, под руководством предсједника Драгане Лазић и чланова: Ненада Костића, Саве Новаковића, Борислава Јовића и Миливоје Ђурића.
Као и ранијих година очекивати је данас, ноћас и ујутро „вечерњу службу“ страначке војске која ће користити ноћ за завршно убјеђивање бирача да гласају, да дају свој глас у замјену за неку материјалну корист. Некада опанци, чизме, брашно, уље, шећер, СиМ картице, шљунак, сијалица у двориште, а сада све више чиста пара.
Све ове мутне радње су увијек биле забрањене, па тако и сада.
Ко жели да се овим бави треба да размисли и то најмање из два разлога. Први што оваквим недјелом наноси штету својој фамилији, комшијама и пријатељима. Ако их сматра да су битни у његовом животу, а други разлог што увијек постоји могућност намјештаљке због које се иде у Патковачу, а оно ситно што прими траје само тај дан и чекај поново нових избора.
Како препознати гласача који жели „продати“ глас?
Како препознати страначког „војника“ испред бирачког мјеста?
Обичног Тутњевчанина који је кренуо од куће „сербез“, да изађе до школе, да гласа нормално без икакве мућке, притиска, смирено да гласа за кога је мислио кад је пошао из куће, да нормално напусти бирачко мјесто, да се поздрави са онима које није одавно видио и да се задовољан врати својој кући, лако ћемо препознати.
Таквих је на срећу све више!
До сутра грађани Тутњевца ће процјенити сваког кандидата и ући у њихове мотиве и намјере па се тако сутра опредјелити, јел′ главом, јел′ срцем или стомаком.
Гласати или бирати питање је за данас и сутра.
Сутра се са овом дилемом требамо изборити!
Данас, у 66 години напустио нас је Томислав зв. Томо Аврамовић, син Михајла и Гоје.
Сахрана ће се обавити, 20.09.2026.године у 12 часова на Великом гробљу.
Покојник је оставио ожалошћену супруг Милку, сина Микицу и кћери Горицу и Милицу, сестре Драгицу и Рајку.
Не прође нити три дана, јавили се први дародавци, јавили се они који знају ко је Милан зв. Титван, знају у каквим условима живи, како својом, а више и туђом кривицом.
Разумију његову ситуацију у коју је упао.
Наш комшија Милан од његове двадесете године има старатеља који треба да „управља“ његовим животом!?
Ко је Титван, како се бори кроз живот са својих 55 година, сви у селу знају, а остали могу да виде и наслуте.
Након прве наше објаве први се јавио Мишо Павловић, затим Цвјетко Михајловић, његов брат Ратко, Начелник општине Угљевик, Радинка Вујић, Горан Васић, Коста, Кићо и други за сада незнани.
Покреће се акција под вођством Цвјетка Михајловића.
Нашем Цвјетку ово није први пут, а вјероватно нити последњи да помаже.
На лицу мјеста утврђено је шта је најнужније па тако ће се тим редом и вршити адаптација крова над главом.
За сада најхитније је да се:
Иде зима, иду хладни дани, њему остаје да се бори да спаси шаку, а добротворима да помогну.
Прилоге од срца у новцу и материјалу сакупља Цвјетко Михајловић, телефон 066 521 081.
Добротвори из прошле објаве су се пронашли, даће, а оне друге чекамо!?
Данас ја Св.Агатоник-Арлијевдан.
У кућама Ђорђија, Мирка и Обрена Спасојевића, Жике, Трише, Милета, Томе и Бошка Симића, Петра, Славке, Жикице, Стоје, Радивоја, Милана, Далибора и Славке Јовановића, Јакова и Петра Гагића, Василија, Пере и Вукосаве Перић, Јована, Раје, Милана, Миладина, Ђорђа, Бранка, Милета, Саве, Зорке и Раје Петровића, Славице Струбер, Ристе Симикића и Драге Секулића слави се крсна слава.
Срећна слава домаћини.
Петнаести сајам је иза нас. Кажу, бијеше то сајам шљиве, воћних ракија и меда.
Кроз све ове године примјетно је да се све мијења па и сам сајам.
Кренимо редом!
Од првобитне замисли да то буде сајам шљиве, који је кроз све ове године доживио да шљива има свуда по нашим селима и брдима, а понајвише у нашем Тутњевцу, а на сајму нема.
Зашто?
Тај одговор треба дати организатор. Да ли воћари неће, зазиру или се нешто љуте на организатора или су само онако незаинтересовани или можда организатор мисли да они и не требају с обзиром да постоје производи од те исте шљиве?
Сајамски програм сваке године предвиђао је оцјењивање воћних ракија свих врста, прво од шљиве, па онда редом од свега што неко донесе. Вјероватно због навале или услед недостатка финансија уведено је плаћање пријаве за оцјењивање уз два литра узорка.
За оне којима није објашњено како то функционише кроз све ове године постаје чудно да је готов сваки узорак добио неку медаљу, па тако златних има и по неколико десетина. Неупућени ће помислити да је то да сви буду задовољни и да када се врате у своје мјесто могу рећи да су добили одликовање за своје пиће.
А то чему ће им служити толики метални одливци зна наш комшија Митар који их је сакупио близу стотину, и ту стао, ове године није га било!
Након ракија временом на сајмовима све више узима мјесто мед и други пчелињи производи.
Поред ове три првобитно одређене животне намирнице своје мјесто полако заузимају и други производи који по организатору попуњавају шљивину празнину. Па тако годинама видимо ручне радове, козметику, суво месо, суви сир, шерпе и лонци, ватрогасну опрему, тракторе, косачице и свашта нешто што може бити интересантно посјетиоцима.
Кроз све ове године поред смањења броја излагача, знатно опада и број посјетилаца. Ове године можда и није тако било с обзиром да су сајму присуствовали сви политички актери у Републици Српско,ј осим пар изузетака. Они су ишли својим правцем, са својим присталицама и оабро су гледали да им се јавно путеви не укрсте, и да их гласачи не виде заједно док не уђу у хотел, а тамо је била изложба дестилата ракија и по први пут вина „Пајић“.
Хоће ли бити идуће године оволики број политичара , и самим тиме њихових присталица, односно посјетиоца, треба сам процјенити.
Похвално је то што се културни дио ослонио на домаће, локалне умјетнике, који не коштају много с обзиром на раније године и тв преносе који су Угљевчанима много помогли у промоцији њихових производа у свијету.
Како даље?
Све иде својим правцем, па тако и наш Сајам.
Ако се мисли да сајам треба да има шљиву на првом мјесту онда треба то и примјенити.
Вратити воћаре под шатор сајма.
Увести оцјену квалитета шљиве.
За почетак стимулисати производе од шљиве (пекмез, посластице, сок, ликери, сува шљива са додацима, …).
Размислити да сајам буде покретан: Тутњевац, Црвено брдо, Малешевци, Трнова, Забрђе, Коренита , Угљевик ,па у круг са нагласком оживљавање села и останка на селу.
Из досадашње посјете могло се видјети да „грађанима“ нешто и није до сајма, радије ће то пар сати провести у хладу и чекати извјештаје са сајма путем друштвених мрежа које су овај пут дале сву пажњу на отварање, присутне госте и доживљаје истих, а за културни програм и заслужне такмичаре није била толико ни битна пажња.
„Сви ми радимо на доходовном принципу, сви смо ми дошли овдје из неког свог разлога, неко због пара, неко због бесплатног роштиља и пиве, неко да види, а неко да буде виђен“, рече ми колега и оде да овјековјечи следећу групу посјетилаца!
На многаја љета!?
Данас, у 90 години умрла је Ружа Јовић, супруга Здравка. Сахрана ће се обавити у недељу, 09.08.2026.године у 12 сати испред куће жалости на Великом гробљу.
Покојница је оставила ожалошћене сина Спасоја и кћер Десанку, браћу Милана и Драгу и сестру Аницу.
Ноћас, у 80 години умро је Данко Јовић син Раде и Босиљке.
Сахрана ће се обавити сутра, 18.05.2026.године у 12 часова испред куће жалости на Великом гробљу.
У тузи и болу за њим остају: супруга Цвијета, кћери Љиља и Биљана, брат Драгомир.
У 53 години напустила нас је Милица Николић, кћи Душана и Руже.
Покојница је оставила ожалошћеног супруга Миливоја и синове Илију и Ђорђа.
Сахрана ће се обавити данас, 07.05.2026. године у 12 часова на Великом гробљу.
У нашем Тутњевцу породице Гајић, Михајловић, Глигоревић, Милошевић, Мојић, Николић, Симикић, Марковић , Лакић, Драгић, Миловановић, Лазићи, Ђојић и Ђурић славе крсну славу.