Данас је 9. мај, Дан побједе над фашизмом.

Кажу нерадни дан.

У нашем Угљевику како коме.

Држава је одредила да се у празничне дане неради.

Али у Угљевику се може радити и у те дане.

Сваки трговац који плати 10 КМ таксе добије право да ради и у дане празника.

У неким општинама и у цијелој Федерацији није тако.

Је ли вријеме да се и Угљевику донесе забрана рада у дане празника и друге нерадне дане.

Ко оваквом Одлуком губи а ко добија?

Оваквом забраном радници добијају вријеме за одмор као сав нормалан свијет а трговци губе добит.

Шта је важније?

Тренутно, трговина у сваком смислу.

Је ли дошло вријеме да се у и Угљевику такво стање промјени.

Гласајте до понедељка, 12. 05. 2025. године до 8  часова.

И ћутање је глас!

Данас је Св. Георгије-Ђурђевдан.

У нашем Тутњевцу породице Гајић, Михајловић, Глигоревић, Милошевић,  Мојић, Николић, Симикић, Марковић , Лакић, Драгић, Миловановић, Лазићи, Ђојић и Ђурић  славе крсну славу.

Нека им Бог донесе здравље, слогу и срећу и да много година славе своју славу у миру и радости.

Јутрос, у 43. години напустио нас је Предраг Николић зв. Икић.

Покојник је оставио ожалошћеног оца Јована, мајку Сару и брата Ненада.

У породици Глигоревић прва принова.

Светлана је Зорану родила кћерку Магдалену.

Искрене честитке поводом рођења мале принцезе!

Синоћ, у 78. године напустила нас је Стајка Гагић, кћи  Јоце.

Сахрана ће се обавити у недељу,  02. марта 2025. године у 12 часова на Малом гробљу.

Покојница је оставила ожалошћеног супруга Јакова, кћери Ранку , Миланку и  сина Миладина.

Примјер ПРВИ.

У Републици Српској под „притиском“ нама мрских странаца Народна скупштина донијела је 26. фебруара 2003. године Закон о министарским, владиним и другим именовањима.

Данас о тзв. другим именовањима, односно именовањима из надлежности наше, Скупштине општине Угљевик.

Невољно приступајући примјени тог закона наша Скупштина оштине Угљевик киселила је више од годину дана те  је на једвите јаде донијела свој подзаконски акт (Одлуку) коју можете видјети овде.

У другој години примјене општинска власт је увидјела  да ова Одлука „није добра“ па је то признала у својој Одлуци од 28.04.2005.године.

У чему је била „лоша“?

У томе што су услови за директоре и чланове управних одбора били „јаки“. Тражило се да исти буду школовани и да директори имају најмање 5 година стажа. Из тог „строгог“ разлога нико ко је до тада био школован није хтио да се пријави или су се пријављивали „непожељни“.

Остали услови су двосмислени, тешко мјериви, па о њима не треба ни расправљати. Они могу послужити да Комисија при избору кандидата згодно може избор  превалити на једног , „свог“ кандидата а да има оправдање. Мада у последњим година  увијек се јави један кандидат, онај који треба бити изабран. Чак и село унапријед зна ко треба да се јави?

2007.године услови за директора се још попуштају па од тада мора имати 3 године радног искуства. Када и то није одговарало будућим директорима Скупштина још попушта, па од 2014.године мора имати само једну годину стажа опет у струци.

А док чланови Управних одбора јавних предузећа и и установа могу бити и средњошколци.

Како тада, тако и данас!

Какав пропис, таква и  власт. У ових 20 година у Угљевику нико се на то није ни осврћао. Позиција из познатих разлога. Тадашња опозиција, а садашња позиција из опет познатих разлога а и јавност из познатих разлога.

И да је тако било, може се рећи да је све било „по Закону“.

Али није?

Како?

Овако!

Првих  година мандата гледало се на ту Одлуку. А како су године пролазиле знало се „мало“ и зажмирити из „нама“ познатих разлога.

Задњих година тај пропис се изгледа негдје затурио, заборавио, па тако директор може бити и онај који нема стажа у струци,  може дужност обављати и након истека мандата, …

Скупштина општине може изабрати и вршиоца дужности на недређено вријеме.

Мада закони Републике Српске  такав рок и функцију не познају, али …,  „нужда Закон мијења“ рече ми је један бивши и садашњи „опозиционар“ који увијек за све има право оправдање.

Како тада, тако и данас дан!?

Да је тако треба само погледати задње и будуће засједање Скупштине општине Угљевик.

Смјена или замјена?

Када човјек “даље нема куд’”, каже се када дотјера до краја и када му је остало оно мало од живота које ће провести у патњи и биједи ако му најближи, комшије и Људи  не прискоче у помоћ да оно мало што му је остало не проживи достојанствено.

Данас о једном од нас, који је “допустио” да дође у такву ситуацију.

Данас о нашем комшији Душану зв. Дуји Стевановићу .

Ушао у 70. годину, без игдје ичега.

Прије пет година уз помоћ Општине и добрих људи саграђен му  је кров  над главом. Прође пет година, живот  иде даље, стари се, све прoпада и нестаје. У задњих два мјесеца нашем Дуји дошли црни дани.

Дошла зима, кућу има, дрва нема, ватре нема, хљеба има од социјалне помоћи која износи 213 КМ.

Наш Душан пао на постељу, сина има као да и нема, брата има као да и нема,  остао је сам у мокрој постељи да цвили, да тражи спас.

Стигле године, стигла болест, чује, али не види, мокри под себе, по кући хода напамет, што дохвати то и уништи.

Дуји треба помоћ, помоћ људска, братска и Божија!

Шта му је сада наjпотребније?

Он више не може сам!

Мора да има помоћ и његу другог лица а то може добити од комшија, добрих људи и Државе ако је има.

Душан ако хоће да настави живјети треба у дом.

За дом требају паре , а он има само 213 КМ мјесечно. Премало…

Држава је спора и трома, а њему треба хитно рјешење.

Рјешење је помоћ у новцу за бар наредна два мјесеца.

Ваљда у том року Општина преузме његов случај или ће се врати на Ћирића брдо да сконча у свом проблему.

На крају ових редова шта рећи осим позвати све људе да помогну да нашег Душана смјестимо у дом бар на два мјесеца.

Наше мало Дуји ће значити много.

Ко може и хоће нека то уплати на његов рачун број 555-000-0067905062 или да у готовини.

Данас ја Св. Јован Крститељ – Јовањдан.

У кућама Јована, Момира, Милорада, Ђорђије, Миладина, Цвике, Ристе, Анђе, Божидара, Миодрага,  Милоша и Љубомира  Јешића, Млађена, Миодрага, Јове и Славке Павловића, Крсте, Миодрага, Душан и Бранка Станивуковића, Саве, Бошка, Ружице и Милана Зарића, Николе, Марије и Милке Драгић, Живана, Владимира и Зорана Иконића, Миодрага, Раде  и Жељка Бојића, Миле и Сретена Стојића, Симе Глигоревића,  Милорада Шешлића и Цвјетка Марјановића слави се крсна слава.

Нека им Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година славе своју славу у миру и радости.

Стара народна пословица „Бриго моја пређи  на другога“ и данас показује стање и понашање наше у свакодневном животу.

Данас ћемо о једној појави у нашем Угљевику која се у овом обиму појављује ријетко и када се то деси требало би да пробуди јавно мијење и све слободно умне грађане да се запитају, шта, како, зашто?

Али то данас није више случај!?

Данас ћемо о спремним отказима.

У нашем Угљевику од када је „пропало“ Грађење истодобног отказа радника у већем броју није било.

Ових дана спрема се отказ за њих осамнаест (12+4+2).

Гдје, како, зашто?

Отказ у Општини Угљевик.

У Републици Српској, па ваљда тако и у нашем Угљевику постоји Закон о службеницима и намјештеницима који прописује како се примају радници (намјештеници) и службеници када за њима постоји потреба.

У овој причи и правилном разумјевању цијелог „проблема“ кључна ће бити ријеч „потреба“.

У том  „безвезном“ Закону пише да раднике у Општинску управу прима па тако и отпушта Начелник општине.

Наш, претходни начелник то је сво вријеме своје владавине и чинио.

До „проблема“ данас не би ни дошло да негдје пред изборе у Општину није упала управна инспекција.

Ко је звао?

Одговори су различити.

Једни кажу тадашња опозиција да закува и покаже да тадашњи (стари)  Начелник крши Закон, скупља индиректне гласове и намјешта пријатељима а да за тим и толиким радницима није било реалне потребе.

Други ће рећи да је инспекцију индиректно сам звао,  да се отараси новопримљених радника који му и онако нису били потребни, али због предстојеће кампање требају му, а кад се избори заврше нека иду на овај начин јер нови радници ће му избити из буџета на годишњем нивоу близу 300 хиљада марака, а и питање је шта ће имати да раде на тим новим радним мјестима!?

Ко ће га знати шта је права истина, и да ли је то данас најбитније?

Истину можда знаја учесници ове приче и то је њихова ствар.

Данас, у предвечерје Нове године, Божића спремају се откази.

Зашто?

По позиву или службено, управна инспекција у Општину је упадала два пута.

Први пут за вријеме старог Начелника који није хтио да поступи по налогу и отпусти раднике које је сам примио. Због тога је добио прекршајну пријаву.

Хоће ли га судија казнити  са 250 КМ  или ће добити условну казну то  је споредно  питање у овој причи.

Други пут, поново та инспекција, али сад у другом саставу долази и проналази код њих осамнаест  да нису примљени по „пропису“.

Садашњи Начелник више пута изјављује да ће поштовати налаз и мишљење инспекције, да ће све што буде наређено и спровести.

Гдје  је квака?

Па има их више…

1. када се примају радници прво се „морају“ њихова радна мјеста ставити у Правилник о систематизаци и у Годишњи план запошљавања и све објавити у Службеном билтену општине Угљевик . Тек након објаве, и ступања на снагу  оба документа може да иде Јавни кокурс за пријем нових, потребних радника.  А да би се ставили у План претходно „мора“ у буџету бити за њих обезбијеђено тих 300 хиљада. Је ли ако их нема у буџету, а фактички су ту они једу буџет постојећих радника и ту се ствара неправилност (проблем неплаћања пореза и допринос за све раднике, кашњење плата, преношење обавеза у наредну годину, дефицит у буџету за те намјене, ….).
2. прелазак из других фирми у Општину мимо јавног конкурса Закон не познаје а и то се дешавало. Овакав „пропуст“ се може сматрати очигледним који је рађен из њима знаних разлога. Вјероватно послодавац  је желио довести нове, стручне и одане раднике, а радници су пристајали на то због сигурности за радно мјесто, бољег намјештења, плате и могућности напредовања у служби и друштву кроз тадашње владајуће странке.
3. мијењање радних мјеста у Општинској управи без интерног конкурса није могуће,
4. одлазак из Општинске управе и враћање у исту када раднику одговора Закон не познаје.

Нови налог инспекције је  на столу садашњег Начелника.

Остављен  му је рок до Туциндана да исти изврши.

У међудневници било је свакодневих покушаја да се то разгоди, разбатали, обустави. Долазили су му разни емисари, погођени радници, заступници, али за сада Гајић не попушта.

Незадовољним остаје да се прво жале Скупштинској комисији (одбору) за жалбе а па тек онда могу на суд.

Та Комисија-одбор је од прошле скупштине општине па можда могу ту да виде свјетло свог проблема.

Ако та Комисија каже да је садашњи послодавац погријешио, ту ће ова прича добити још већи обрт!?

Ако их суд врати све ће наплатити и спасити ће се.

До тада „бриго моја пређи на другога“!

Данас је Св.Никола-Никољдан.

У кућама Саве, Чедомира, Ђоке, Боже, Љубе, Михаила и Милорада Секулића,  Славке, Војке, Здравке, Мирослава, Ненада и Ђорђа Томића, Саве, Милке, Цвијете, Стојана, Милорада и Раде Костић, Алексе, Теодора и Недељка Радића, Зорке Петровић, Јовице Милошевића, Ђоке и Саве Симића, Радомира Илића, Милована Савића, Драге и Милована Лукића, Велемира и Цвјетка Вукића, Јована Видојевића и Јована Николића слави се крсна слава.

Нека им Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година славе своју славу у миру и радости.