Тутњевачки завјетни дан, од давнина се „прати“ на данашњи дан,Спасовдан.
На данашњи дан прошлог вијека била је прилика и обавеза бар једног „чељадета“ из куће отићи у цркву и помолити се за љетину,здравље рода и порода,уписати прилог за помен мртвих и здравље живих,срести старог познаника,јарана или јараницу,питати за здравље,чути добар савјет за спремање љетине.
Прошло вријеме,прошли обичаји,стигле нове генерације,стигли нови обичаји.
Служба у храму Покрова Пресвете Богородице уз саслужење свештеника Бранислава Рађена одржана је у полупразној цркви уз присуство само неколико десетине вјерника.
Већа живост на сеоским путевима могла се примјетити у послеподневним часовима када су рођаци „нахрлили“на молитвени ручак.
Млада прасетина,млади краставци са мало сира и црног лука најбоље су зачињели данашњу светковину.
У смирај дана,поново су се тами облаци надвили над Тутњевцом.Опет ће невријеме.Задовољна родбина одлази својим путем.
Пред нам је љето, ускоро ће Тутњевчани осјетити поруке данашњег молитвеног дана и из њих извући поуке.
