Сунцем окупана Тутњевачка долина,цвркут птица на све стране,Тутњевчанке журе да поспреме по кући, да намире марву па брже боље код фризера или шминкера да се мало удесе,да данас заблистају,да изађу међу свијет да буду виђене и да виде.
Данас у породици Ђокић је велико весеље, Радован и Мара удају јединицу Василију.
Василију су Тутњевчани мало познавали,родила се,одрасла,момка нашла и скрасила се у Салзбургу али Тутњевчани добро познају, цијене и поштују њеног оца, њиховог Мачка.
Подне је већ увелико,сунце је на врхунцу,пржи,зној кипти али ништа не смета њиховим комшијама,пријатељима да испоштују домаћина,да му увеличају весеље.
Сјатио се цијели Читлук,нове комшије,пријатељи из Аустрије и наравно сватови из Обудовца.
Шатор и послуга познатог Страје био је таман да прими 500 званица.Уз традицонални јеловник,насушно потребно хладно пиће госте је забављала естрадна умјетница Ћана.
Својом игром и пјесмом сватови су у Тутњевцу оставили посебан утисак.
Овај догађај ће се дуго препричавати и памтити.
Радован и Мара остају да пензионерске дане проведу у миру и здрављу и чекају следећу радосну вијест из те Аустрије.
Оде још једна Ђокићка. Оде свом изабранику Цвијану.
