Годинама општинска власт под слоганом „Општина Угљевик за своју младост“ улаже средства да помогне развоју спорта у селима и тиме останак и опстанак омладине у селу.
У последњој деценији Тутњевац је богатији за нову школу,терен малих спортова,финансијску помоћ спорту а у последње двије године овај циклус се завршава завршетком радова на изградњи нове свлачионице са приступним путем и паркингом.
Ово задовољство коштати ће буџет општине 131.000 КМ.
Сви ови напори помало постају узалудни кад бројно стање у Тутњевцу је сваким даном све мање а то се види и на локалном клубу који по први пут у својој историји дугој 57 година нема довољно играча.Нема ко да брани боје Стријелца.
Испадањем из 4.лиге Републике Српске и хронични недостатак финансијских средстава доводи клуб на најниже гране,пријети му расформирање.
На данашњој утакмици на игралишту „Просјека“ Тутњевчани су изгубили на свом терену од некаквог „БСК Лединци“ из Батковића са три комада у својој мрежи и тако завршили на последњем мјесту 4. лиге са само 11 (52) бодова.
Испали су.
Питање је коме у Тутњевцу данас треба фудбалски клуб, када по играче се мора ићи у Угљевик,Корениту или замисли Корај,када предсједник клуба мора лично да коси траву,кречи игралиште или чак да трчи по лопту. Све се у овом демократском свијету „преврнуло“.Шта би сад рекли Илија,Саво,Ћуј,Кртица и остале живе легенде нашег фудбала.
У овакој ситуацији оправдано је запитати се чему ће сада служити свлачионица или нови асвалтни пут.
Пут хоће добро доћи Милошевићима,Секулићима и осталим ићима када крену у њиву а свлачионица остаје да се види.
Да ли смо џабе кречили ?
