Кад је својевремено Мило Стојић посадио повећу количину јабуке, Тутњевачки узгајивачи шљиве су се нашли у чуду. Био је то, по први пут, на овим просторима излет у непознато.
Од тада до данас се показало да јабука може да опстане и донесе одличан принос на овим нашим пољанама и брежуљцима.
Вођен идејом да започне узгој јабуке на површини од 1,3 хектара, у овај посао се упустио млади воћар Дарко Милошевић.
На парцели поред самог пута, који од цркве води у долину, а коју је својевремено његов предак Симо купио од Салихбега са намјером да на њој засади шљиву што је давала најбољу ракију а која је стизала чак до Беча, сада се налазе шест сорти јабука разне животне доби.
Јабучак се простире у редовима на растојању од 0,8 метара и међуредном растојању од 3,5 метра или укупно 4100 стабала.
Ових дана приведени су крају радови на покривању цјелокупне парцеле заштитном мрежом против града и јаког сунца.
Треба истаћи да ово представља тек други примјер парцеле са оваквим видом заштите воћки у цијелом региону Семберије и Мајевице.
По казивању домаћина, којег смо затекли у воћњаку како са супругом врши завршно подешавање мреже, овакав начин узгоја јабуке представља новину у његовој породици коју ће временом проширивати, када дође вријеме за крчења шљиве.
На питање зашто шљива губи на примату, домаћин истиче да шљива има мала улагања али и мали профит док јабука има стабилнију цијену и бољу прођу на локалном тржишту.
„Сви велики играчи у воћарском бизнису саде јабуку а шљиву не“ истиче Дарко.
На констатацију да нове сорте траже више средстава Дарко каже: „Треба радити!
Треба улагати па да вам се врати добит.“, што је у Тутњевцу схваћено само у још пар породица.
Озбиљност у раду овог вриједног воћара Министарство пољопривреде је препознало и наградило тиме што је једину угљевичку аутоматску меторолошку станицу поставило у његов воћњак.
На питање о забринутости потрошача о великом хемијском третману воћа Милошевић одговора да ову јабуку једу и његова дјеца и да на његовом имању нема воћки које се гаје само за личне потребе.
Овај показни јабучак остављамо његовом власнику и врелим љетим данима, да уз помоћ система за наводњавање, до јесени произведу здраве, крупне и сочне плодове који ће мамити поглед сваког путника који туда прође.
Треба радити а зарада ће сама доћи!
