Данас је Спасовдан. У нашем Тутњевцу, сусједној Коренити и другим селима наше Републике прославља се сеоска слава-молитва.
Ономад, када су наши преци, формирали наше село, за свог заштитник одабрали су Вазнесење Христово-Спасовдан, да им буде заштитник села на вијек и вијекова.
Када цркву нису имали, на данашњи дан окупљали су се по молитвиштима, а затим од 1915. године до данас молили су се у нашем храму.
Јутрос, у заказано вријеме појавило се само пар вјерника да се помоле за љетину, здравље и успјех у наступајећем љету.
Да ове године храм не буде празан, постарали су се ђаци наше школе који су свој час вјеронауке претворили у час молитве за њихове родитеље, баке и деке.
Од првог Спасовдана до данас, доста година је прошло. Ни молитве нису више као што су биле. Дошло је вријеме да се за нашу љетину сада дјеца моле, док у то вријеме њихови старији ребарца разлађеног прасета ломе.
Након молитве и литије, ишло се кући на молитвени ручак. Након толико година, једино је ручак опстао у непромјењеном значењу.
Ако је судити по протеклим кишним данима, молитве ће нам бити потребно много више.
