У породици Милошевић судбина је хтјела да у кратком времену изгубе домаћина куће и да одмах добију наследника.
Судбина је хтјела да се прво у њигову кућу увуче туга и бол, а одмах затим и у њихова срца радост и весеље.
У исти дан када је сахрањен Мићо зв. Мило Милошевић, његова снаја Биљана родила је његовог наследника, његову унуку Милу.
Милиним родитељима Зорану и Биљани ништа друго није преостало него да име кћери дају по имену умрлог дједа.
У нашем селу у овој години било је и превише туге и бола а радости за нове принове само пет.
Породици Милошевић преостаје да своју тугу и бол издрже у години пред нама а радости и весеља ће свакако бити, о чему ће се још чути.