Скраћеница КУД, тј. културно умјетничко друштво је „лијепа“ заоставштина оног система који се у нашем Угљевику видно трансформише.
У својој дугој традицији од 46.година, све се промјенило па и то „друштво“.
Кажу првих тридесет година било је дружења, путовања, свирке на домаћим инструментима, пјесме у троје и игре, такмичења села и свега оног што локална култура представља.
Данас нам је остала само игра, и то игра дјеце и ветерана.
Ветерани играју јер их игра вуче, желе то свим срцем, мада их је видно све мање а дјечица игра јер их породица гура. Да их одвоји од свега лошег у нашем Угљевику. А има га, само треба осјетити?
Оно што је остало од онолике традиције, од оноликог друштва скупило се у сали од 160 мјеста да одржи годишњи концерт.
Ранијих година било је то у сали, гдје се окупљало по 1000 душа а синоћ фамилије учесника, и по неки заљубљеник у „нашу“ културу и то је све. Лакше је било синоћ видјети кога има, него данас набројати кога све нема.
Нема нико да запјева у троје, да засвира шаргију, виолину, фрулу или ако ништа друго да нешто изрецитује.
Нема више наше локалне традиције, или је има само се крије и мучи.
Коме је још до локалне традиције и културе, а у Угљевику основасмо и Центар за то?
Да у нашем Тутњевцу култура још није умрла, синоћ је својим наступом показала наша Славка Гајић.
Има ли још у нашем селу културе, културе понашања, културе опхођења, културе живота и културе уопште?
Гдје смо погријешили? Ако смо!
Куда иде ово друштво…?
