Данас,  у 71. години умро је Радован Ђокић зв. Мачак, син Саве и Василије.

Покојник је оставио ожалошћену супругу Мару, кћи Василију, брата Слободана и сестре Цвијету и Пелку.

Сахрана ће се обавити на Малом гробљу.

Јутрос, након кратке и тешке болести у својој 68. години напустио нас је  Ђорђија зв. Ђојо син Теодора и Стоје.

Покојник је оставио ожалошћеног сина Дарка, кћи Стајку и супругу Милену.

Сахрана ће се обавити сутра, 06. јула 2022.године у  12 часова на Великом гробљу.

У породици Петровић данас је стигла принова.

Милица и Миленко добили су кћер Машу.

У овој години ово је друга принова у нашем селу.

Срећно!

Јуче је било три мјесеца (90 дана)  од како је наша скупштина општине последњи пут засједала.

Десило се то 31. марта. На тој сједници донијете су одлуке о смјенама  које је суд  поништио из разлога што нису биле у складу са Статутом општине и Пословником о раду наше скупштине.

За то вријеме политичког мира и тишине ништа се није дешaвало, осим абера радио Милеве да је Миго прешао, да Драган и доктор хоће да пређу, да три „покајника“ хоће да ојачају већину и тако сваки дан у ишчекивању Годоа.

Прошла три мјесеца, скупштина не ради. Чекају студенти, чекају инвеститори за грађевинске дозволе, чекају уморни радници да престану радити недjељом, чекају руководиоци општинских фирми да поднесу прошлогодишњи извјештај о раду, чекају грађани да себи изаберу  ново руководство мјесних заједница, чекају гробља да се доведу у ред, чекају потрошачи  да виде хоће ли вода и смеће поскупити, чекају …

У нашој Републици Срској има некакав Закон о локалној самоуправи који у свом 152. члану каже да ће Народна скупштина на приједлог Владе распустити скупштину општине која не ради свој посао, тачније, ако се иста не састане у року од три мјесеца.

Ето, прошло је три мјесеца.

На потезу је министарка Јујић, под условом да јој неко „писмено“ дојави да се ово у нашем Угљевику десило, а она ће добро размислити хоће ли испунити ту „обавезу“.

Ако је могућност, онда сигурно неће, ако је обавеза онда опет неће?

Што неће? Па, неће, море јој се?

Коме у нашем Тутњевцу паше да се избори понове?

Онима што чуче, срчу  и муче свакако одговара. Радују се да обнове залихе.

Онима који трче за љетином то и не пада на памет.

Онима који потрбушке леже, прије подне одговара, а кад се нажуље ништа им не одговaра.

Којој већини у нашој скупштини одговара да се иде поново на изворе?

Никоме. Кад би били сигурни да ће мандат обновити одмах би се позвали на 104. члан?

Радили, не радили, одборнички додатак на плату иде.

У последња три мјесеца +1.276 КМ.

За шта?

Може за Будву или Паралију?

Шта се чека са заказивањем сједнице!?

Тек смо ушли у љето, кише нема, трава се суши.

Далеко је прољеће!

Јуче, тихо и скромно, почела је овогодишња берба шљива у нашем крају.

Откупна цијена ове најраније сорте шљиве, на нашем подручју, скочила је са  прошлогодишње 1,00  на  1,20  КМ/кг.

Радничка  дневница такође је  порасла са прошлогодишње 60 на садашњу 70 КМ.

Првим брањем „чачанске ране“ почели су шљиварски мјесеци у нашем селу.

Успремање ове ране шљиве трајаће наредних 4-6 дана , начон чега наступа „љепотица“, па тако редом до краја сезоне.

У односу на прошлу годину, откупљивачи процјењују смањење рода за 20 %.

Разлог овог смањења највећим дијелом лежи у „чишћењу села“, на мањину која се почиње озбиљно бавити овим послом и већину која за то нема интереса.

Далеке 1903. године тадашњи владар нашег села Салибег напустио је своју кулу, напустио је наше село, напусти је свој извор. Отишао је за Орашје гдје је наредне године умро.

Прије него је пошао, својим поданицима оставио је извор звани „Чесме“. Биле су ту двије цијеви – роре из којих је вода непрекидно шикљала на радост жедног становништва и путника намјерника.

Поред извора пролазио је државни пут, па је извор још више био на значају.

Педесетих година  пут је „одбијен“ на више.

Седамдесетих година „моба“ или ипак обавеза је воду, малим дијелом, одвела низ брдо, до школе.

На крају деведесетих година уз помоћ државе, мјештани су воду одвели на све стране – уз брдо, низ брдо… Па све до Читлука.

Након овог рата, Маћо сагради чесму у порти храма, па и литија на Богојављење након 110 година престаде ићи до нашег извора.

Нема пута, нема посјете, нема потребе, вода сама тече низ брдо па докле стигне.

Извор остаде усамљен од народа и од власника.

Више нема жедних.

Године пролазе, Чесме пропадају, вода излази на све стране, тражи себи пут.

Корисници не хају. „Док има воде, не треба извор дирати“, рече један задовољни корисник.

Инсталација „побољева“. Ови који су на школском воду често немају воде, па имају… На крају, опет сви задовољни.

Ови други ништа не дирају док базен „не заили“. Па онда скупљај добровољни прилог да се то муље чисти. Ко хоће да помогне – хоће, ко неће – неће. Воду ће свеједно добити, она увијек тече низ брдо!

Годинама је ишла, како је ишла.

Киша пада, трава расте, гора зелени па умре, па све у круг…

Прошле године тај круг Марјан је прекинуо.

Акцију је повео. „Ко хоће да помогне – хоће, ко неће – нека коментарише“ рече Марјан.

Радници, алат, боја, четке и наш извор врати стари сјај.

„Ове године наставак акције.  „Омладинска банка“ Угљевик и  Центар за животну средину Бања Лука преко Светосавске омладинске заједнице Угљевик  дадоше паре па се повадише пањеви,  поравна се околина, насу се приступ, поставише се двије клупе, канта за смеће и путоказ на регионалном путу.

Био је приједлог да се доведу дјеца из школе, да посјете свој извор, да се одржи час локалне географије и историје. Има вјероватно у селу дјеце која и не знају да постоји овај извор.

Рекоше ми да је процедура када дјеца треба да иду ван школског дворишта. Мора се питати директорица у Забрђу.

Нема везе. Ко хоће да му дијете посјети свој извор нека га и доведе.

Има обећања да ће се и надстрешница поред извора саградити“ истиче пензионер Марјан.

За сада, остало је још да се ријеши некадашње корито и бољи приступ самој чесми.

Ко ће то ријешити?

Преко сто кућа користи воду са овога извора, ваљда ће се неко сјетити да настави гдје се данас стало или ће Чесме саме дати знак да нешто треба предузети.

Све се може кад се хоће!

Јуче, у Њемачкој, у својој  47. години умро је Крсто Шешлић.

Покојник је оставио ожалошћену мајку Крстину и сестру Иванку.

Сахрана ће се обавити на Великом гробљу.

Данас је Св. Георгије-Ђурђевдан.

У кућама Петра, Неђе, Бранка,  Цвике,Ђорђа, Лазара, Живана, Ђоје, Спасоје, Рикија, Душана, Миливоје, Васе, Јована, Ђорђије, Ратка, Цвјетка, Марјана,  Луке и Обрена Михајловића,  Неђе, Саве, Славке, Цвјетка, Василије, Станке, Ивана, Миленка, Среће, Милорада, Николе, Стане, Драге, Вукашина, и Мирослава   Гајића, Митра, Пере, Миодрага, Цвијетина, Петка, Јеремије, Гоје, Петка, Вељке, Илије, Јована, Зорана, Ваје и Симе Глигоревића,  Ђорђије, Драгице, Алексе, Трифуна, Лазара, Миодрага, Љубомира, Саве и Добринке Милошевића,  Драге, Душана, Руже и Петра  Мојића,  Бошка, Томе, Митра, Сретена, Ђорђије, Миладина, Миливоје и Теодора  Николића, Микана,  Миливоје и Ђоке Симикића, Славке, Илије и Раде Драгића, Спасоје, Слободана, Милорада и Стеве Марковића, Јове и Саве Лазића, Милорада и Јосипа Лакића, Марјана, Милке и Марјана Миловановића, Василије Ђојића, Миливоје Ђурића и Љиљане Обрадовић данас се слави крсна слава.

Нека им Бог донесе здравље, слогу и срећу и да много година славе своју славу у миру и радости.

Вечерас је у Храму Покрова Пресвете Богородице у Тутњевцу одржано богослужење са изношењем плаштанице.

Након богослужења присутни вјерници су се поклонили изнијетој плаштаници,по локалном обичају провукли се испод стола на којој је плаштаница изложена.

Богослужење је завршено у смирај дана са позивом свештеника на Васкршњу јутарњу службу са почетком у 5 часова на којој ће се предходна исповидити и причестити вјерници који су имали воље и снаге постити цијели пост.

Данас је Лазаревдан, крсна слава нашег свештеника Бранислава Рађена.

Нека му Бог донесе здравље, слогу и срећу и да много година слави своју славу у миру и радости.