Данас је Св. Илија Громовник – Илино.
У кући Милована Павловића слави се крсна слава.
Данас је Св. Илија Громовник – Илино.
У кући Милована Павловића слави се крсна слава.
Данас, по старом обичају, испред куће Саво и Даница Симић испратили су кћерку Слободанку у њен новим дом.
Изабраник њеног срца и од данас Симића нови зет је Лазо Ђокић из Горње Чађавице.
Након што су у Тутњевцу сватови испросили младу, свадбено весеље је настављено у породичном дому у Горњој Чађавици.
Сушне, гладне и напаћене 1960. године мајка Ђука донијела је на свијет сина првенца, сина коме је дала име Бошко.
Растао, живио, радио и надничио у скромној кући Станивуковића.
Година по година, родитељи Неђо и Ђука одоше, брат Богољуб оде својим путем у Србију а Бошко зв. Каубој оста′ да самује, да се сналази.
У најбољим годинама изби рат, Бошка позваше да узме пушка да брани огњиште, Тутњевац и србство.
Рат био, рат прошао, срећом, Бошко је жив остао. Након рата куд који, за својим послом а Бошко у надницу.
Што заради то и потроши. Кућа какву му је отац Неђо оставио још стоји на свом мјесту.
Дан по дан, скормно и у свом свијету, све до јануара ове године када једно јутро устаде са промуклим грлом. Не може да гута. Да није добро убрзо му саопштавају у Бијељини и шаљу га на 25 дана зрачења у Бања Луку.
Таман кад је примо четири дозе „наста“ корона и Бошка послаше кући да сачека боље вријеме. Како тада, тако и данас. Ево, равно три мјесеца а нашег Бошка нико не зове, њему сваки дан горе. Болест не мирује.
Примања од државе има, и то борачки додатак 67 КМ. Општина је недавно помогла са 1.000 КМ. Комшија и родбина су помогли да се скромно уреди једна соба и промјени столарија на трошној кућу.
Струје и воде на чесми испред куће још увијек има. Биће је док буде могао плаћати.
Ту му је и брат, да раскрчи дугогодишње трње које је напало на кућу и окућницу.
Наш Каубој, видно исцрпљен, чека боље дане, чека оздрављење или пут без повратка.
Хоће му ли Република Српска помоћи?
Хоће ли се сјетити његови саборци?
Испред Добротворног братствa и сестринствa „Радост“, сестра Јелена Ђурић-Спасојевић данас је донијела пакет хране.
Шта сада нашем Бошку треба?
Не много. Да има за лијекове. Да има за струју и воду. Да се има обућ′ и обут’. Да има за храну!
Да има допунити телефон број 066 316 636.
Сада смо ми на потезу!
Јуче, раном зором, док врућина не нападне на плод, притисне тијело и душу берача који су дошли из других мјеста наше околине да зараде дневницу која је у односу на прошлу година порасла на 60 КM, почела је овогодишња берба шљива у нашем крају.
И поред тога што је дневница порасла, цијена ове прве, најраније сорте шљиве на нашем подручју пала је са прошлогодишње 1,20 сада на 1 КМ/кг.
„Разлог том паду није у количини шљиве него у смањењу тржишта. Чим је стао извоз за Русију, цијена је ишла на доле“ истиче Дарко Милошевић, један од већих наших воћара и уједно и откупљивач.
Првим брањем „Чачанске ране“ почели су шљивански мјесеци у нашем селу.
Успремање ове ране шљиве трајаће наредних 5-7 дана , начон чега наступа „љепотица“, па тако редом до септембра.
Као и раније у селу шљива се тренутно предаје на четири мјеста.
Јутрос, у 79 години умро је Милорад зв. Мишо Секулић син Радивоје и Госпаве.
Сахран ће се обавити сутра, 03.07.2021.године у 13 часова на Великом гробљу.
Покојник је оставио ожалошћеног сина Василија, кћер Ружицу, супругу Зору и сестре Божидарку и Ружицу.
Јуче, у 76. години умрла је Станија Павловић, супруга покојног Живана.
Сахран ће се обавити данас, 26.06.2021. године у 13 часова на Великом гробљу.
Покојница је оставила ожалошћеног сина Јову.
Из Јоцановића стиже радосна вијест.
Татјана и Велемир Симић добили су сина Николаја.
Нека се на томе не стане!
Од памтивијека до данашњих дана у свакој, „уређеној“ држави плаћао се порез. Порез на ово, порез на оно. Данас порез на додату вриједност, порез на оружје, порез на возила, порез за инвалидна лица, порез на непокретност, комунални порез (накнада), и итд….
Нашим грђанима сви ови порези можда нису мили и јасни али се „морају“ плаћати.
Морају ли се? То је данашње питање!
Ово питање не би било интересантно, да ми се прије неког времена није обратио један комшија са питањем: „Како комшија М.М. плаћа мањи порез (мислио је на порез на непокретности),а има веће имање (већу и вреднију кућу, више зграда и више шуме) од мене“?
Шта се ту дешава?
Од кад наше село постоји, бар у задњих 150 година порез се прво плаћао господару села-бегу. Плаћао се у јесен, једном годишње. За вријеме „царске“ владавине и владавине краља порез се плаћао на сличан начин. За вријеме социјализма порез се плаћао квартално, на основу катастарског прихода који је обрачунавала општинска пореска управа.
Данас, порез на непокретност обрачунава република за рачун општине. Интересантно?
Један наплаћује, па паре даје другом!
„Бриго моја, пређи на другога“, каже народна пословица.
Садашње законско решење настало је 2008. године по коме сваки власник мора (треба) сам да пријави своју непокретност.
Мора или не мора?
Закон је закон! Ко га крши иде казна! Ваљда је тако у уређеним друштвима, општинама.
Је ли у нашем селу тако?
Ко порез плаћа, а ко неће да плаћа?
Увијек је било да порез треба да плаћа онај ко нешто има (имовину), има некакву вриједност?
Данас, „не“ мора тако да буде?
Може да се и не пријави! Може да се у тој пријави „мало“ и слаже!
То је био и данас је одговор комшији из горњих редова.
Како, зашто?
Закон ко закон је јасан. У њему постоји некакви чланови који говоре како се то ради.
Па тако у члану 12. каже се да Пореска управа Републике Српске формира порески регистар. Да су ти подаци из регистра доступни јавности (ко и кад затржи увид добиће га). Да се формира листа (списак) непокретности по општинама које су пријављене за сваку календарску годину и да се иста доставља општинама. Да општина може а и не мора да тражи податке од пореске управе ко је од њених грађана пријавио и колику непокретност, и да сама пронађе ко то није учинио и да такве пријави пореској управи. Затим да „наша“ пореска управа може,а и не мора да „казни“ такве неваљалце са 500 (250) КМ казне, и да их натјера да плате непријављени порез само за задњих пет година а за осталих седам пиши пропало. На чију штету? Па на штету наше општине и на штету оних који редовно плаћају.
Кад би сви плаћали по мало приход би био већи,па би било пара за …..
Наша општина, тачније њена скупштина у три наврата доносила је Закључак да треба кренути у провјеру ко и колико пријављује своје непокретности. До данас још се ништа не зна, или није јавно објављено.
Шта да ураде они одговорни, поштени (љ/луди) који редовно плаћају порез?
Ко им може дати одговор?
У прошли петак је била нова сједница наше Скупштине општине која је и о овоме по трећи пут расправљала па ако неко види кога одборника нека га приупта за савјет, шта урадити.
Ил’ је можда одговор ко платио, платио. Ко није, није?
Ћерај даље!
На крају можда закључак: Треба платити порез, а неваљалце довести у ред?
Да живимо као сав нормалан свијет!
Јутрос, у 81. години умро је Рајко Јовић зв.Станојчић син Обрена и Гоје.
Саахрана ће се обавити сутра, 01. јуна 2021.године у 12 часова на Великом гробљу.
Покојни Рајко оставио је ожалошћену супругу Мару, сина Славку и кћери Радију и Славицу.
Јутрос, прије него су први зраци зубатог сунца обасјали наше село из Бијељине је стигла радосна вијест.
Драгана је родила супругу Мирославу кћер Софију.
Ово је прва принова у породици Николић (Кокић) а трећа у овој години у нашем великом Тутњевцу.
Срећно Драгана!
Браво Мићко!