Кишно јутро, кишни дан, кишнa ноћ и тако готово цијелу седмицу.

Сједити, гледати кроз прозор и проклињати Управу што већ није пустила гријање у граду.

Температура се спустила и испод 7 степени.

Све би било к′о и прије да наш поштар једним кувертом не закува ову монотонију.

Дода ми бијели куверат и оде. Помислих, рачун за струју или телевизију. Од куда тако рано. Па данас је тек десети дан мјесеца октобра. Кад прије. Пожурили, треба им пара.

Куверат обични бијели са прозором. Обрни, окрени, кроз прозор истог спазих да вири моје име.

Радознало, шта је то, разбуцах га. У њему један лист са двије стране.

Гледам, читам, не вјерујем.

Некаква фирма из Требиња позива ме да платим позамашан износ (девет пута већи од првобитног). Горе пише да је послато из Требиња а при дну каже се да је писано у Подгорици. На другој страни објашњава како је дошло до укупног рачуна.

Завршавам читање, размишљам о чему се ради. На крају памети, сјетих се да сам некада прије годину-двије добијао слична писма али не из Требиња, него из Новог Сада а затим из Шведске.

Откуд сада из Требиња. Не бјеше ми мрско да се мало распитам. Обиђох једног адвоката и три правника. Сви загонетни, може бити овако, може бити онако…

Сви се у једном слажу: онај ко хоће да ми узме паре, мора прво да ме тужи суду. Затим да у тој парници докаже коме сам дужан, колико сам дужан и да ли то потраживање није већ застарило.

Ако ме туже, тада више неће рачун бити оволики  него још већи за преко 300 КМ.

Након тих консултација враћам филм. У једном граду у Србији „нисам“ се паркирао прописно, и то неколико пута. Пошто се потраживање „мало“ накупило (око 75 КМ), тамошње предузеће (паркинг сервис) видјевши да сам страни држављанин, процјенило је да узме шта може, па је продало то потраживање прво фирми из Шведске, она фирми из Лондона (Euro Parking Collection plc) а она aнгажовало фирму из Требиња да ми доскочи.

Да ме нађе.

Та фирма која се, како се сама ′фали,  успјешно бави наплатом ненаплаћеног у Мађарској и Црној Гори  одлучила је да оснује фирму у Подгорици а затим да пређе и у БиХ а што се види на фб објави од 1. априла у којој  се истиче: „Још једна прекретница!!! Данас су челници наше компанија посјетили Требиње у Босни и Херцеговини, гдје је основана још једна канцеларија. Од сада ће Фолдана такође обављати све активности управљања потраживањима у Босни и Херцеговини под стручним вођством и надзором црногорске канцеларије“ и од 17. септембра у којој се каже: “Данас је представнике наше компаније у Сарајеву примио Кристиан Поса, опуномоћени и изванредни амбасадор Мађарске. Преко амбасаде почели су преговори са Централном банком Сарајева о добијању дозволе за  Фолдану, за куповину потраживања и факторинг активности што је прије могуће. С лиценцом, Фолдана ће постати дио тржишта факторинга, поред својих активности управљања потраживањима у Босни и Херцеговини.“

И тако се и деси. Фирма је основана у Требињу. Има и своју интернет страницу. О чему се „Foldana Debt Collection“ доо Трбиње  бави, може се видјети овдје: www.foldana.ba.

Да ли Фолдана доби дозволу Централне банке БиХ није још јасно.

Важно је да су овaкве опомене кренуле широм Босне.

Оваква купопродаја потраживања представља новину у нашој држави.

Слободно се може процјенити да је ово пробни балон. Вјероватно сада, кренуће  са откупом потраживања од комуналних предузећа,  РТВ таксе а затим креће „мучна“ акција наплате ненаплаћеног.

За кога ће наступити мука?

За оног ко је дужан свакако а за оног ко тражи новац сигурно неће.

„Ово је вријеме капитала, вријеме новца“ рече ми један пријатељ коме сам се повјерио!

Изгледа да је дошло вријеме да стара изрека „празна не пуца“ више не важи.

По чијим леђима ће пући видјети ћемо у наредном времену.

Шта савјетовати онима који протеклих дана добише овакву хартију?

Треба размислити, сабрати се. По искуству из других држава можда им понудити нагодбу или бацити све у смеће?

Oбруч око дужника се полако стеже.

Хоће ли ко моћи искочити из њега?

Овај народ је увијек знао наћи излаз!?

Балкан је ово докторе Бала!

Данас, у 87.години умро је Милко Шешлић син Спасоје и Ивке.

Покојник је оставио ожалошћене синове Спасоју и Слађана и кћер Снежану.

Сахрана ће се обавити на Великом гробљу.

Данас ја Св.Агатоник-Арлијевдан.

У кућама Ђорђија, Мирка и Обрена Спасојевића,  Жике, Трише, Милета, Томе и Бошка Симића,  Петра, Славке, Жикице, Радомира, Радивоја, Милана, Далибора и Славке Јовановића, Саве Кнежевића, Јакова, Петра  и  Илије Гагића, Василија, Пере и Вукосаве  Перић, Марјана, Живана, Јована, Раје, Милана, Миладина, Ђорђа, Бранка, Милета, Саве  и Раје Петровића, Славице Струбер, Ристе Симикића и Драге Секулића слави се крсна слава.

Срећна слава домаћини. Данас да имате госте фине, да здравица дуго кружи, да се пиће добро служи, да у кући цвјета слога, нека имате  здравље и дар од Бога!

Данас је у нашем Храму Покрова Пресвете Богородице прослављен  значајан јубилеј.

На данашњи дан,  по Госпоји у недељу, прије тачно четрдесет година,  извршено је троносање-освећење садашњег храма.

У протеклих четрдесет година наш храм заједно са нама био је нијеми свједок свих лијепих и ружних дешавања у животима наших парохијана.

За све те године на храму су завршене све фреске, урађен  је нови под, изграђена ограда око порте и изграђен нови помоћни објекат испред храма.

У будућем времену нареду је замјена дотрајалих звона која се већ 109 година оглашавају са наших храмова.

Такође, до наредног јубилеја потребно је зановити и стари иконоста који је ономад даривао Дико Ђокић.

Наш храм у протеклим година задржао је високо мјесто по својој љепоти у цијелој епархији.

Нека тако и остане!

На могаја љета!

Јучерашњи дан, субота, није била као свака друга. У нашем селу донијела више нових и  радосних вијести.

Прво, након сушних дана и мјесеци киша је добро натопила њиве и шљивике. Рекло би се да је сада окаснила.

Друго, била је дан за дуго очекивана весеља.

Овом приликом то су била три.

У Гајићима, Цвјетко и Славица удали су кћер Љубицу за Мићу Милошевића из Угљевика (Тутњевца).

У Јовићим, Гоја је удала кћер Драгану. Изабраник њеног срца је Сребренко Јелачић из Бијељине.

У Стојићима, Мило и Душанка су удали кћер Стану. Стана је отишла у комшилук. Своју руку дала је Далибору Јовановићу зв. Кртица.

Нека њихов брачни пут траје вјечно!

У нашем малом Угљевику (колони) у последњих 10 година расправља се  о „будућој“ термоелектрани. Биће, неће бити.

Свједоци смо свих догађаја. Од камена темељца, истражних и припремних радова, изградње обилазног пута крај Курјака и према Мукату до најновије иформације да су у игру укључени Кинези.

Садашње стање ствари по овом питању добро је објашњено овдје.

Задњих година по овом питању на нашем терену ништа се није дешавало.

У међувремену на суду је оборена Студија утицаја на животну средину па је инвеститор морао да наручи другу.

Та студија преко надлежног Министарства стављена је на јавни увид и налази се у згради наше оппштине у времену од 13.08. до 14.09. 2021.године,  до када се примају писмене примједбе.

Нацрт Студије утицаја нове термолектране на нас  и наше окружење може се видјети овдје!

Прије истека наведеног  рока надлежно Министарство организује Јавну расправу о наведеној Студији у понедјељак, 30. августа 2021.године у хотелу „Атлас“ са почетком  у 12 часова.

На прошлој „јавној“ расправи учествовала  је шака грађана.

Да ли због незнања или незинтересованости?

Шта ће бити у понедјељак?

Ево нове прилике да грађани Угљевика изађу и расправе шта ће оставити дјеци и унучадима.

Садашњих 300 и нових 700 МW за нашу  малу колону је „таман“!?

Јуче, у 81.години умрла је Ђука Гајић супруга Здравка.

Сахрана ће се обавити данас, 21.08.2021.године у 12 часова на Великом гробљу.

Покојница је оставила ожалошћене синове Миладина и Миленка, сестре Боју и Живану.

Данас је Св. Илија Громовник – Илино.

У кући Милована Павловића слави се крсна слава.

Нека му Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година слави своју славу у миру и радости.

Данас, по старом обичају, испред куће Саво и Даница Симић испратили су кћерку Слободанку у њен новим дом.

Изабраник њеног срца и од данас Симића нови зет је Лазо Ђокић из Горње Чађавице.

Након што су у Тутњевцу сватови испросили младу, свадбено весеље је настављено у породичном дому у Горњој Чађавици.

Сушне, гладне и напаћене 1960. године мајка  Ђука донијела је на свијет сина првенца, сина коме је дала име Бошко.

Растао, живио, радио и надничио  у скромној кући Станивуковића.

Година по година, родитељи Неђо и Ђука одоше, брат Богољуб оде својим путем  у Србију а Бошко зв. Каубој  оста′ да самује, да се сналази.

У најбољим годинама изби рат, Бошка  позваше да узме пушка  да брани огњиште, Тутњевац и србство.

Рат био, рат прошао, срећом, Бошко је жив  остао.  Након рата куд који, за својим послом а Бошко у надницу.

Што заради то и потроши. Кућа какву му  је  отац Неђо оставио још стоји на свом мјесту.

Дан по дан, скормно и у свом свијету, све до јануара ове године када једно јутро устаде са промуклим грлом. Не може да гута. Да није добро убрзо му саопштавају у Бијељини и шаљу га на 25 дана зрачења у Бања Луку.

Таман кад је примо четири  дозе „наста“ корона и Бошка послаше кући да сачека боље вријеме.  Како тада, тако и данас. Ево, равно три мјесеца а нашег Бошка нико не зове, њему сваки дан горе. Болест не мирује.

Примања од државе има, и то борачки додатак 67 КМ. Општина је недавно помогла са 1.000 КМ. Комшија и родбина су помогли да се скромно уреди једна соба и промјени столарија на трошној кућу.

Струје  и воде на чесми испред куће  још увијек има. Биће је док буде могао плаћати.

Ту му је и брат, да раскрчи дугогодишње трње које је  напало на кућу и окућницу.

Наш Каубој, видно исцрпљен, чека боље дане, чека оздрављење или пут без повратка.

Хоће му ли Република Српска помоћи?

Хоће ли се сјетити његови саборци?

Испред  Добротворног  братствa и сестринствa „Радост“, сестра Јелена Ђурић-Спасојевић данас је донијела пакет хране.

Шта сада нашем Бошку треба?

Не много.  Да има за лијекове.  Да има за струју и воду.  Да се има обућ′ и обут’.  Да има за храну!

Да има допунити телефон број  066 316 636.

Сада смо ми на потезу!