Данас у нашем Тутњевцу обавиће се двије сахране на Великом гробљу.
У 12 часова сахраниће се Мићо зв. Мило Милошевић син Пантелије.
Покојни Мило је умро у уторак, 08.10.2019.године у својој 73 години.
Исто, у 12 часова сахраниће се и Стана Лазикић кћи Томе.
Покојна Стана је умрла јуче, у својој 80 години.
И прије него је наше село настало, постојали су путеви по којима се требало „нормално“ кретати.
За одржавање тих и таквих путева у „оном“ систему биле су „обавезе“ или „циљке“ о којима могу нешто више рећи наши старији суграђани.
У садашњем систему путеве треба да одржава општина и грађани за оне путеве који су у њиховој надлежности и који им „требају“.
Те надлежности подијељене су овако.
Локални путеви у нашем Тутњевцу које прво треба сама да одржава Општина су Л4: Р.459-Бобетино Брдо, Л25: Р.459 Шумарница-Секулићи, Л44: Р.459-Гаврића хладњача, Л11: Р.459-Коренита и Л45: Р.459-Крстића мост преко Палацкића.
Сви остали путеви су зову некатегорисани и у надлежности су општине, ако има пара.
Стање свих тих путева је шаренолико. Значајнија улагања започета су 2002.године када је уз „велико“ учешће грађана прво асвалтиран пут за Бобетино Брдо, затим Новаковиће, и тако редом.
Данас, тог учешћа готовo и да нема. Све је постало јевтино. Рекло би се бесплатно.
Вријеме пролази, путеви копне, вријеме чини своје. Поплаве, клизишта, немар возача и међара путеве уништавају.
Сви возачи када оду да региструју возило плате накнаду за путеве а те паре држава дијелом проследи општини.
Сада се поставља питање шта су још дужни наши грађани када је држава све преузела.
Остало је да међари редовно уклањају растиње крај пута, да канале не затрпавају, да по асвалту не вуку дрво, да знакове не краду и ……
Колико се то ради може се видјети на сваком кораку. У тај проблем напокон се укључила и држава.
Прелистала је Закон о путевима и тамо пронашла да члан 47, тачка и, каже:
„Na javnom putu i u zaštitnom pojasu puta, radi zaštite i bezbjednosti saobraćaja na njemu, bez saglasnosti upravljača puta, zabranjeno je izvođenje radnji i radova kojima bi se mogao oštetiti put, objekti i oprema puta, ugroziti stabilnost trupa puta, povećati troškovi održavanja puta, odnosno ugroziti bezbjednost saobraćaja na putu, a naročito:
Комунална полиција наше општине за све локалне путеве у нашем селу је прије два мјесеца подијелила Опомене власницима околног земљишта гдје требају да се сами уведу у ред.
Да скину живицу, трње и растиње које годинама „омета нормално одвијање саобраћаја и угрожава безбиједност путева“.
Данас је дошао дан да се провјери ко је ову обавезу схватио озбиљно а кога се то и не тиче.
Сви локални путеви у нашем селу су прегледани и утврђено је половично стање. Мали број је међу скресао. Већина је започела и један број и не хаје.
На потезу је држава. Комунална полиција ће сада свим немарним послати Решења са роком за уклањање. Ако опет ништа међари не ураде „може“ да следује пријава Суду за прекршаје у Бијељини и казница од 1.000 до 3.000 КМ, како то прописује члан 73. став 3. Закона.
О до сада учињеном може се видјети из следећих фотографија.
У петак, у својој 79 години умро је Здравко Мојић син Душана и Петре.
Покојни Здравко иза себе је оставио супругу Ружу, сина Милана и кћер Мирјана.
Сахрана покојника обавиће се у уторак, 08.10.2019.године у 13 часова на Великом гробљу.
Данас је сахрањен Спасоје зв. Пајо Костић син Недељка и Озренке, рођен 1960 године.
Покојни Пајо је погинуо у петак, 20.09.2019.године око 17 часова у шуми „Шуматница“, несретним случајем, приликом сјече шуме.
Иза себе није оставио потомака.
У нашем Тутњевцу јесен увелико наступа. Након златне јесени очекивати је хладну зиму.
Немилосрдна зима ући ће у наше куће, тијела и душе, па тако и у просторије наше једине школе.
На проблеме школе смо указали првог дана нове школске године.
Руководство општине, након што се на овај начин упознало са проблемом наше школе одлучило је да помогне.
Акција је покренута!
Прво је општински инжењер прегледао кров и утврдио да на одређеним мјестима пропушта услед пропадања шиндре те да су постојеће пећи у стању распадања.
Данас су представници општине посјетили нашу школу и том приликом уручили двије пећи у вриједности од 1.050 КМ и пренијели обећање начелника општине да ће кров бити саниран и главна улазна врата заштићена.
Да пећи стану на своје мјесто, побрину се наш Кртица, који је изразио наду да ће пећи кратко потрајати, док се не ријеши питање централног гријања.
На урученом поклону захвали се учитељ Вело и замолио да руководство општине лично обиђе њихову школу.
Данас у нашем центру поред раздрагане дјечице, могли су се видјети радници који су дошли да покосе школско двориште и све око школе и да уклоне стару депонију на мјесту задружног магацина која је пријетила да прерасте у ругло и срамоту нашег села.
Након овог посла, радници крећу да крче општинске међе поред наших путева о чему ћемо више писати следећи пут.
Човић Поље, село некада у општини Орашје,а сада Доњи Жабари са 600 становника и цца 170 кућа. У селу се од 1954 године организовано игра фудбал са промјењивим успјехом.
Поред фудбала у селу има добро организовани мото клуб „Тријумх“.
У центру села стоји споменик палим у протеклом рату, нижераздредна школа, темељ за нову цркву, нови Дом културе и добро игралиште са трибином и ноћном расвјетом као и неизбјежна кладионица.
У селу се налази највећа фарма крава у цијелом региона.
За одмор и рекреацију ту су два вјештачка језера. Ово село је на далеко познато и по спортском аеродрому.
Мјештани се у последње вријеме исељавају на све стране, а највише у Њемачку.
На данашњем одмјеравању снага са нашим Стиријелцом нису имали среће. Првих 80 минута играло се на страни домаћина, али су ипак успјели постићи водећи гол.
Наши стални притисци и ватрена публика успјели су да сломе домаћина. Радић и Јовановић уписали су се данас у листу стријелаца.
Полет-Стријелац 1:2!
Идемо даље. У недељу чекамо комшије из Бобетина Брда.
Да је код наше ватрене пубилике пиво учинило своје могло се видјети у оближњем кукурузишту за чије данашње заљевање је очио било касно.
Просјека, данас прије подне, дан сунчан, температура 27 Ц, терен натопљени синошњом обилном кишом. Добар за игру. Гледалаца око 40.
Стријелац у комплетном саставу. Нова опрема, ново руководство, потковани са свих страна.
Гости, Трњаци, мјешавина генерација.
Прво полувријеме, четири гола у мрежи гостију. Једна шанса на страни гостију.
Друго полувријеме, још три гола у мрежи гостију. Гости без шансе.
Наши зелени, у данашњој утакмици исказали су сву снагу на слабашним гостима. У другом полувремену тренер Драгић одлучио је да одмори Јовановића, Павловића и Благојевића и дао шансу млађим нараштајима.
Стријелац овом побједом доказао је намјеру да жели пролаз у већи ранг. Пред њим је још дуга борба.
У следећем колу гостију екипи Полета из Човић Поља.
Данас је у породици Милошевић било свечано. За свечаним столом је било и старо и младо.
Ђојо Милошевић данас је традицонално прославио још једну радну побједу, завршетак сезоне бербе шљиве.
У овој Тутњевачкој породици почело се још у априлу трешњом, затим крушком а данас се окончава бербом шљиве „фелиције“.
Сва шљива је ове године успјешно пласирана на западно тржиште.
До краја сезоне остало је још да се сакупе плодови јабуке.
По првим убраним плодовима сорте „гала“ може се видјети да ће род бити добар и берићетан.
На самом крају домаћину је данас остало да свим радницима упути ријечи захвалности, да подијели зарађено и да пожели да се идуће године виде на истом мјесту и са истим задатком.
У ту част јаре је и овај пут жртвовано!
Данас ја Св.Агатоник-Арлијевдан.
У кућама Ђорђија, Мирка и Обрена Спасојевића, Жике, Трише, Милета, Томе и Бошка Симића, Петра, Славке, Жикице, Радомира, Радивоја, Милана, Далибора и Славке Јовановића, Саве Кнежевића, Јакова, Петра и Илије Гагића, Василија, Пере и Вукосаве Перић, Марјана, Живана, Јована, Раје, Милана, Миладина, Ђорђа, Бранка, Милета,Саве и Раје Петровића, Славице Струбер, Ристе Симикића и Драге Секулића слави се крсна слава.
Срећна слава домаћини. Данас да имате госте фине, да здравица дуго кружи, да се пиће добро служи, да у кући цвјета слога, нека имате здравље дар од Бога!
Срећно!
Јутрос, зором раном, сокацима нашег села могао се чути весео жамор малобројних ученика који журе ка Забрђу, Угљевику или Бијељини.
А ови млађи, који крећу у нашу школу нешто касније, у пратњи родитеља кренули су у нове школске побједе.
Нова школска почела је година.
Три првачића и осталих осамнаеста ученика од другог до петог разреда у њиховој школи од како су из ње у јуну изашли јутрос ништа ново нису могли затећи.
Двориште зарасло, кров и даље прокишњава, фуруне старе из оног времена, катедра донијета још из оне школе а чије године су вјешто сакривене пригодном мушемом и да се даље не набраја.
Све мањи број ђака смањио им је и број учитеља, са досадашњих три сада на два.
А и њихова спремачица овим смањењем изгубила је пола плате.
Кажу није добро. Нема пара или нема воље.
Мора се поручити управи да поправи стање, ђацима да марљиво уче на задовољство њихових најмилих а родитељима на размишљање зашто је то тако.
Централна школа у Забрђу са само стотињак ђака се ових дана ужурбано умива а наша школа или као доскора и у сусједној Коренити и даље чека са спремним кантама и лонцима да прихвати скору јесењу кишницу.
Гдје је сада проблем, у води или моди. Ако га уопште има.