У последњих 20 година у  нашем селу општина је у објекте комуналне инфраструктуре уложила велика средства.

Ради истине и подсјећања на та улагања могу се навести километри асфалтираних путева, путева у њиве и шуме, разни водоводи, школа, јавна расвјета, вјерски објекат на Малом гробљу, свлачионица на игралишту, темељ Дома културе и све ово ваљда за добробит и развој нашег села.

У неким од ових пројеката учествовали су наши грађани са својим средствима. На почетку ових акција то учешће је било веће и „обавезујуће“ а док данас тога скоро да и нема.

Је ли то разлог што се село изградило или је то разлог што су се грађани покварили па очекују да им општина то уради на обећање, „ на лијепу ријеч – на лијепе очи“?

Протеклих година локална скупштина доносила је годишње програме капиталних улагања на подручју општине али од ове, 2019.године то се промјенило па се сада програм доноси унапријед за двије а сада и три године.

У том планирању руководство наше мјесне заједнице покушало је да скупштини општине сугерише својим приоритетима, што се може видјети овдје.

Локална скупштина општине на сједници одржаној 22. маја ове године донијела јединствени план за 2018, 2019 и 2020.годину којим је планирала у нашем селу уложити средства у износу од позамашних 803.000 КМ. Сумарни план улагања можете видјети овдје.

Зашто локална скупштина није нашла оправдање у свим захтјевима наше мјесне заједнице, него је изабрала, знатно проширила, отишла  у  друге приоритете?

Ко је то у Угљевику могао знати шта је нашим мјештанима најпотребније?

Када се одговор на ово питање постави у Угљевику, добије се одговор: “ Види са Гавром и Батом или Савом“!

Тако, захтјев да се поправи „Лазикића“ ћуприја, која се налази на локалном путу, или да се обезбиједи земљиште за изградњу вјерског објекта са  мтрвачницом на Великом гробљу, што  по Закону о гробљима локална општина је била  дужна да уради није се нашао у овом програму.

Зато су се нашли омиљени путеви у њиве и шуме који се све мање користе. Њиве се све мање ору а шуме које до сада нису имале пута, сада када добију пут на брзину се срубе, па чекај до следеће генерације а тај пут онда служи за лакши прилаз и одлагање старог кауча, креденца, шута и свега оног што не иде у Бријесницу.

У том програму нема мјеста за болну Криву ријеку, а што је такође обавеза општине да је одржава, да исправља кривине, да повећава пропусну моћ, да се ријешимо смећа кога је корито пуно. Што из Пушковца а што и наше.

С обзиром да је до испуњења тог плана већ  прошло пола времена, да његов значајнији  дио још није реализован, (осим вјерског објекта који још увијек нема струју и задружног бунара који је завршен), остаје да наши  Тутњевчани сами виде каква ће динамика бити спроведена до краја 2020. године. Крај  2020 године није далеко!

803 хиљаде није мало, само ако буде воље у селу и наравно пара у буџету!

Од јуче стидљиво, а од данас пуном паром у нашем селу  почела је берба ране сорте шљиве зв. „чачанска рана“

У односу на прошлу годину овај пут вријеме зрења касни двије седмице.

Откупну цијену наша четири окупљивача одредили су од 1 КМ а што је за 23 % мања у односу на прошлу годину.

Ове године шљивa je  родила као никад.

Наш узорни воћар Дарко Милошевић процјењује да ће се у наредних седам дана у селу убрати и откупити минимално десет шлепера ове шљиве.

Такође, Милошевић истиче да су се до сада појавила три проблема:

• Први – што се мјестимично појавило оболење плода зв. “мрежица“ код воћара који нису редовно одржавали свој воћњак;
• Други – што ова сорта зри у таласима па се мора више пута брати, подбирати и
• Трећи разлог што и за овогодишњи род општина није обезбиједила подстицај као у другим воћарским крајевима.

На подстицај за ову годину воћари могу рачунати од државе у износу од 5 до 7 пфенинга и то  само они чија шљива прође кроз папире откупљивача.

Пласман ове шљиве за сада  је обезбијеђен. Прва возила иду за дан-два већином ка Њемачкој  а нешто и у Русију.

На почетку и ове сезоне брања осјећа се недостатак квалитетне радне снаге и ако је просјечна надница скочила.

Данас је начелник наше општине Василије Перић примио најбоље ученике средње школе и најуспјешније који су на разним такмичењимa представили своју школу и цијелу општину.

На данашњем пријему најбољима су уручене пригодне новчане награде у виду годишњих улазница за базен.

Међу најбољим на данашњем пријему поносно је стајала наша Биљана кћер Пере и Ангелине Радовановић.

Као ученица другог разреда средње школе, изабранa је од професорице Весне Лакић да представља своју школу на регионалном такмичењу из историје, гдје је заузела друго мјесто.

На републичком  такмичењу у Прњавору заузела је високо 13 мјесто, ако се узме у обзир да су се овдје појавила сва најбоља дјеца од Требиња до Новог Града ово је значајан успjех.

Морамо се надати да ће се за будуће успјехе  наше Биљанe још чути на понос њене породице и свих нас Тутњевчана.

Од краја протеклог рата прошло је ево, преко двадесет година а наше комшије још се увијек нису ријешиле те будалаштине.

Рат стао а неко желио да се обезбиједи за неки следећи рат.

Година по година, новог рата нигдје на видику, нити вјероватно озбиљне муштерије  а уштекано оружје вири и пријети. Пријети сада и домаћину и његовим укућанима а не само мрском непријатељу.

Треба га се ријешити! Шта урадити него ли га замаскирати, турити у врећу па бацити у комшијин воћњак, на лијепо мјесто, крај пута на Арсеновој јабуци.

И тако, у воћњаку нашег Боже Јешића, то је стајало све док прија неки дан наш Миленко није кренуо да то истарупира, да заради неку пару.

Срећа хоће да машина подере врећу, да се активира само јадна паклена играчка и да ником ништа не буде.

На потезу су сада државни органи да ово склоне, да „нађу“ преступника?

„Није добро, није у реду, могао је њихов радник настрадати. Ево, од суботе нико још није дошао да то носи“ кажу у породици Јешић.

У организацији Општинског фудбалског савеза Угљевик,  креће лига у малом фудбалу назива „Куп мјесних заједница“ наше општине.

Генерални покровитељ ове први пут организоване лиге је Општина Угљевик.

Лига се састоји од 17 клубова, у четири групе. Игра се по групама, свако са сваким. Наши се поново подијели у двије екипе.

Прва група почиње такмичење у нашем Тутњевцу у понедељак, 24. јуна од 19 часова. Након Тутњевца караван фудбала сели се у Угљевик-приградско, Угљевик Село  и на крају Малешевце. Након тога завршно такмичење се наставља у Угљевику.

Очекивати је да ће организатор овог првог такмичења, наш Далибор Кртица обезбиједити добру забаву за све љубитеље фудбала а и фудбалера.

Дио групе од 30 наших Тутњевчана које је локално комунално предузеће „Компред“ пријавило комуналној полицији због избјегавања плаћања одвоза смећа, данас је дошло пред канцеларију комуналне полиције у Угљевику са изјавом да Компред још увијек није им доставио законске уговоре па тако траже од надлежне комуналне полицији обуставу прописаног поступка код исте. Вођа незадовољних Марјан Михајловић, путем телефона са управом Компреда је уговорио закључење нових уговора за суботу, 22. јуна у Тутњевцу.

О овом договору обавијестили су и поступајућег комуналног полицајца Стојана Тешића.

На потезу је сада управа Компред-а.

У  протеклим данима  овогдишње прољетне поплаве су у три наврата похарале наше поље. О тој непогоди јављали смо сваки пут.

Сада када је ова непогода надамо се стала,  остаје да се сумирају резултати и покуша санирати штета.

У нашем Тутњевцу вода је улазила у кућу код једног домаћина, у помоћне објекте код три а у њиве и ливаде у безброј домаћина.

Било је ту и штете и на имовини општине, асфалту на путу  за Бобетино Брдо, путу за Корениту, банкине, канали и пропусти.

Љето иде, љетина уништена, треба поново пресијати, треба траву блатњаву скинути, треба кртог са њива и траве склонити а вода још увијек лежи.

На потезу је и држава.

У нашој Републици, постоји Закон о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама, гдје се у истом каже:

„III     ПРАВА И ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИЧКИХ ОРГАНА УПРАВЕ И ДРУГИХ ОРГАНА:

Влада у области заштите и спасавања обезбјеђује изградњу и развој система заштите и спасавања Републике и планско повезивање дијелова система и задатака у јединствену цјелину, а нарочито:

а) организује систем заштите и спасавања од елементарне непогоде и друге несреће,    

ж) пружа помоћ у реконструкцији и опоравку од елементарне непогоде и друге несреће,

ј) обезбјеђује потребна финансијска средства у буџету Републике за финансирање послова  заштите  и спасавања,

 Члан 22.

• Органи јединице локалне самоуправе у области заштите и спасавања имају сљедеће надлежности:

б) начелник општине, односно градоначелник:

    2) управља системом цивилне заштите у области заштите и спасавањa општини, односно граду,

  15) доноси одлуку о формирању комисије за процјену штете проузроковане  елементарном непогодом и другом несрећом,

 Члан 41.

• Одлуку о проглашењу ванредне ситуације, на приједлог надлежног Штаба за ванредне ситуације доноси начелник општине за подручје општине, односно градоначелник за подручје града.

Члан 56.

(1) Органи јединице локалне самоуправе утврђују штете настале од посљедица елементарне непогоде и друге несреће и у року од 30 дана од дана престанка последица достављају извјештај Влади.

IX      ФИНАНСИРАЊЕ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА

Члан 153.

(1) Систем заштите и спасавања финансира се из:

а) буџета Републике, општине односно града,

 (2) Општина, односно град у буџету планира и издваја 2% посебних средстава, од којих 50% користи за предузимање превентивних активности, а 50% за опремање и обуку структура заштите и спасавања и о издвојеним и утрошеним средствима информише Министарство.

Члан 155.

 Општина, односно град финансира:

г) санирање дијела штета насталих од елементарне непогоде и друге несреће у складу са материјалним могућностима и одлуком надлежног органа општине, односно града.“

У складу са својим обавезама општина је реаговала.

Начелник општине је  данас формирао комисије за процјену штете на сталним објектима, усјевима и инфраструктурним објектима.

Комисије су дужне да у року  од 30 дана заврше посао и поднесу извјештај Влади Републике Српске.

Када Комисије прођу кроз село, попишу и утврде штету, остаје најважније питање за сељаке, хоће ли бити одштете.

Одштету могу да дају Влада и општина ако имају од чега.

Ове поплаве нису прве, нити последње, треба размислити о осигурању усјева и објеката као у осталом нормалном свијету.

Бар у нашем пољу паре на осигурање сигурно не могу бити бачене.

Данас је Спасовдан. У нашем Тутњевцу, сусједној Коренити и другим селима наше Републике прославља се сеоска слава-молитва.

Ономад, када су наши преци, формирали наше село, за свог заштитник  одабрали су Вазнесење Христово-Спасовдан, да им буде заштитник села на вијек и вијекова.

Када цркву нису имали, на данашњи дан окупљали су се по молитвиштима, а затим од 1915. године до данас молили су се у нашем храму.

Јутрос, у заказано вријеме појавило се само пар вјерника да се помоле за љетину, здравље и успјех у наступајећем љету.

Да ове године храм не буде празан,  постарали су се ђаци наше школе који су свој час вјеронауке претворили у час молитве за њихове родитеље, баке и деке.

Од првог Спасовдана до данас, доста година је прошло. Ни молитве нису више као што су биле. Дошло је вријеме да се за нашу љетину сада дјеца моле,  док у то вријеме њихови старији ребарца разлађеног  прасета ломе.

Након молитве и литије, ишло се кући на молитвени ручак. Након толико година, једино је ручак опстао у непромјењеном значењу.

Ако је судити по протеклим кишним данима, молитве ће нам бити потребно много  више.

 Након појединичаних жалби, мјештани села Тутњевац упутили су и петицију, затраживши да се цијена одвоза смећа одређује по броју чланова у домаћинству, као што је то рађено у граду и да уговором буду јасно дефинисане обавезе. Кажу, плаћаће смеће, али траже законска права.