У  протеклим данима  овогдишње прољетне поплаве су у три наврата похарале наше поље. О тој непогоди јављали смо сваки пут.

Сада када је ова непогода надамо се стала,  остаје да се сумирају резултати и покуша санирати штета.

У нашем Тутњевцу вода је улазила у кућу код једног домаћина, у помоћне објекте код три а у њиве и ливаде у безброј домаћина.

Било је ту и штете и на имовини општине, асфалту на путу  за Бобетино Брдо, путу за Корениту, банкине, канали и пропусти.

Љето иде, љетина уништена, треба поново пресијати, треба траву блатњаву скинути, треба кртог са њива и траве склонити а вода још увијек лежи.

На потезу је и држава.

У нашој Републици, постоји Закон о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама, гдје се у истом каже:

„III     ПРАВА И ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИЧКИХ ОРГАНА УПРАВЕ И ДРУГИХ ОРГАНА:

Влада у области заштите и спасавања обезбјеђује изградњу и развој система заштите и спасавања Републике и планско повезивање дијелова система и задатака у јединствену цјелину, а нарочито:

а) организује систем заштите и спасавања од елементарне непогоде и друге несреће,    

ж) пружа помоћ у реконструкцији и опоравку од елементарне непогоде и друге несреће,

ј) обезбјеђује потребна финансијска средства у буџету Републике за финансирање послова  заштите  и спасавања,

 Члан 22.

• Органи јединице локалне самоуправе у области заштите и спасавања имају сљедеће надлежности:

б) начелник општине, односно градоначелник:

    2) управља системом цивилне заштите у области заштите и спасавањa општини, односно граду,

  15) доноси одлуку о формирању комисије за процјену штете проузроковане  елементарном непогодом и другом несрећом,

 Члан 41.

• Одлуку о проглашењу ванредне ситуације, на приједлог надлежног Штаба за ванредне ситуације доноси начелник општине за подручје општине, односно градоначелник за подручје града.

Члан 56.

(1) Органи јединице локалне самоуправе утврђују штете настале од посљедица елементарне непогоде и друге несреће и у року од 30 дана од дана престанка последица достављају извјештај Влади.

IX      ФИНАНСИРАЊЕ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА

Члан 153.

(1) Систем заштите и спасавања финансира се из:

а) буџета Републике, општине односно града,

 (2) Општина, односно град у буџету планира и издваја 2% посебних средстава, од којих 50% користи за предузимање превентивних активности, а 50% за опремање и обуку структура заштите и спасавања и о издвојеним и утрошеним средствима информише Министарство.

Члан 155.

 Општина, односно град финансира:

г) санирање дијела штета насталих од елементарне непогоде и друге несреће у складу са материјалним могућностима и одлуком надлежног органа општине, односно града.“

У складу са својим обавезама општина је реаговала.

Начелник општине је  данас формирао комисије за процјену штете на сталним објектима, усјевима и инфраструктурним објектима.

Комисије су дужне да у року  од 30 дана заврше посао и поднесу извјештај Влади Републике Српске.

Када Комисије прођу кроз село, попишу и утврде штету, остаје најважније питање за сељаке, хоће ли бити одштете.

Одштету могу да дају Влада и општина ако имају од чега.

Ове поплаве нису прве, нити последње, треба размислити о осигурању усјева и објеката као у осталом нормалном свијету.

Бар у нашем пољу паре на осигурање сигурно не могу бити бачене.

Данас је Спасовдан. У нашем Тутњевцу, сусједној Коренити и другим селима наше Републике прославља се сеоска слава-молитва.

Ономад, када су наши преци, формирали наше село, за свог заштитник  одабрали су Вазнесење Христово-Спасовдан, да им буде заштитник села на вијек и вијекова.

Када цркву нису имали, на данашњи дан окупљали су се по молитвиштима, а затим од 1915. године до данас молили су се у нашем храму.

Јутрос, у заказано вријеме појавило се само пар вјерника да се помоле за љетину, здравље и успјех у наступајећем љету.

Да ове године храм не буде празан,  постарали су се ђаци наше школе који су свој час вјеронауке претворили у час молитве за њихове родитеље, баке и деке.

Од првог Спасовдана до данас, доста година је прошло. Ни молитве нису више као што су биле. Дошло је вријеме да се за нашу љетину сада дјеца моле,  док у то вријеме њихови старији ребарца разлађеног  прасета ломе.

Након молитве и литије, ишло се кући на молитвени ручак. Након толико година, једино је ручак опстао у непромјењеном значењу.

Ако је судити по протеклим кишним данима, молитве ће нам бити потребно много  више.

 Након појединичаних жалби, мјештани села Тутњевац упутили су и петицију, затраживши да се цијена одвоза смећа одређује по броју чланова у домаћинству, као што је то рађено у граду и да уговором буду јасно дефинисане обавезе. Кажу, плаћаће смеће, али траже законска права.

Од синоћ у нашем Тутњевцу киша непрекидно пада ево већ 20 часова. За наше прекаљене комшије рекло би се  ништа необично. Нема године да бар једном  „добро“ не заплави.

И овог пута у проблему су куће поред пута, тачније поред потока чији су власници сишли на нову, „бољу“ локацију као и малобројни пољопривредници који од засијаног кукуруза и пшенице  живе. Посебно су угрожени Секулићи, Мојићи, Глигоревићи и Петровићи, којима је вода ушла у објекте, некоме у кућу, некоме у свињац а некоме у гаражу.

У моменту писања ових редова киша је стала. Ако овако настави требаће пар сати да се повуче у своје корито, а нашим комшијама остаје да сами као и до сада саберу штету, очисте муљ и покупе пластику које су им комшије одозго послале.

Сада нам остаје нада да поплаве у овој години неће више бити, с обзиром да за који дан турски светац силази.

Ова непогода се понавља од како је Криве ријеке а очито ништа нисмо предузели да је прилагодимо себи.

Да ли смо шансу испустили треба сами да процијенимо.

Изгледа да нас поплаве пуно не тангирају. Све због пар стотина квадрата земље или посла сина јединка.

Јуче, у својој 76 години напустио нас  је Спасоје зв.Пајко Станивуковић, син Душана и Милке.

Сахрана покојника обавиће се данас, 01. јуна 2019. године 12 часова на Великом гробљу.

Спасоје је из себе оставио супругу Стану и синове Миодрага и Душана.

Стојан Костић, као најстарије дијете Ђоке и Живке оженио се Драганом из Силбаша. Убрзо добијају сина Ђоку, у рату сина Далибора, након тога још троје дјеце. Далибор у 15 години умире од сепсе. Ратовао по Пиперима, Мајевици и небитним врлетима. Рат  стаде, посла тада и нити сада нема за њега и његове соколове. Одлучује се са породицом преселити на садашњу локацију гдје купује скромну кућу са окућницом. Година по година, приходи лоши, дјеца расту, нормалу кућу  за овако бројну породицу немају. Тако све до прошле године када на предлог одборника Гавре Милошевића општина  је дала прва средства за изградњу темеља, зидова и ево данас и крова. Укупно до сада општина је донирала 16.500 КМ.

На данашњој свечаности, некада бих се то звало курбану, домаћину је дато обећање од стране нашег тутњевчана да ће добити купатило.

Стојану и Живки  остаје сада да запну, да дјецу избаве из неусловне куће. Прво столарија, струја, малтер и све што мора за највећу породицу у селу.

Данас је у организацији Мјесне борачке организације уз присуство породица погинулих бораца и поштоваоца њихове жртве за данашњу слободу, одржан  годишњи помен за 23. погинула борца и двије цивилне жртве протеклог рата. Помен је предводио мјесни свештеник протојереј ставрофор Бранислав Рађен.

Парастосу су присуствовали руководиоци наше општине, борачке организације и један од „два“ одборника из села.

Ту испред наше школе, два споменика, из два рата нијемо опомињу данашње становништво села, руководство борачке организације, општине и све одговорне да им је потребна хитна поправка а све због лица и угледа  нас Тутњечана и дјела наше пале браће.

У односу на прошлу годину, видан је још увијек скроман  напредак у посјећености данашњем тужног скупа.  До идуће године о томе требамо размислити?

Уторак, киша досадна… Забрђе, централна школа „Вук Караџић“, 114 ученика и  још четири подручне школе. Свега 187 ученика. У студеној канцеларији затичемо директорицу школе Наду Наћић.

Тема посјете: Велики скок нашег Драгана!

Драган син Драгане и Баје Манојловић из нашег Тутњевца, 15 година, ученик 9 разреда. Висок, вижљав, богом дат за скок у даљ. Таленат нашег Драгана кроз школске секције прво је открила наставница физичког васпитања  Божана Драгић.

„Први пут, прошле године је скочио 4,5 метра. Ове године, први на општинском, први на регионалном и у прошлу суботу у Требињу на републичком такмичењу трећи са 5,26  метара. У конкуренцији још једанаест такмичара. Ако се узме у обзир да је првопласирани  скочио 5,42 метра, може се слободно рећи да је то велики успјех дјетета са села, без сталног тренинга“ истиче наставница Божана.

„У протеклом времену кроз школу је прошло још талентоване дјеце. Треба истаћи Бакајлића из Горње Чађавице, који и данас тренира у Бијељини. Треба истаћи тутњевчанке Марину Јовић  која је својевремено освојила друго мјесто на републичком такмичењу са 4,76 као и  Василију Јешић, која је због повреде морала одустати од даљег такмичења.

Драган има грађу и конституцију правог атлетичара. Жалосно је што на нашој општини нема атлетски клуб, треба се окушати даље“ каже наставница Божана.

„Огроман успјех за нашу школу, за нашег ученика. Овај успјех је допринос да се за нашу малу школу чује у цијелој републици. Треба се захвалити родитељима што су одгојили овакво дијете а наставници што га је пронашла. Драган је до сада био вуковац. На потезу је Општина да овај велики резултат призна и награди.

Сва дјеца, школа и ја смо  поносни на Драганов успјех. Ми смо мала школа, од ученика једног одељења завршних разреда требало је бити први на општинском, први на регији и трећи у републици. Ово је промоција младог спортисте, школе, општине и  села из којег потиче.

Поред овог, у овој години било је и других успјеха. Примјера ради, женски школски тим у малом фудбалу освојио је прво мјесто на регионалном такмичењу. Најбољи голман на том такмичењу био је из наше школе“ истиче директорица Наћић.

На крају, лоших ријечи нема. Браво Драгане! Браво Драгана! Браво Баја! Надамо се да ће наш скакач наставити каријеру и да ће се о њему још писати и да ће наш Тутњевац бити спомињан и по спортистима а не само по трговцима.

На потезу је школа и Општина да овог ученика и примјерног спортисту  похвали и награди. Зар не?!

У једином преосталом Тутњевачком јагдњаку данас  је почела берба јагоде.

На сунчаној страни Шупљег брда, на четири хиљаде квадрата,  јагода сорте клери, сириа и  маја, залијевана и прихрањивана системом кап по кап, прскана само  водом од коприве у дугом  сунчаном дану полако почиње да зри, да доноси прве плодове напорног рада млађаног студента Стефана.

Данас, првог дана цијена износи 5 КМ/кг. Све што се убере, одмах се прода. Након бербе наш домаћин намјерава  почети припреме за проширење  јагодњак за још нова  три дунума.

Сви путници намјерници могу у наредним данима, у времену од сунца до сунца, купити свјеже, здраве, наше плодове директно у Микановића јагодњаку, у центру нашег села, преко пута продавице или резервисати на телефон 066 510 106.

У суботу, 05.маја у својој 87. години напустила нас је Радојка Благојевић, супруга Радовије.

Покојница је јуче сахрањена на Великом гробљу у Тутњевцу.

Иза покојне Радојке остао је син Јован и кћери Ружа и Љубинка.