Чисти петак, вријеме за паузу, лагано јездим ка бившем “Ракоњи” да узмем пола са гљивама или кромпиром, да заварам проклети желудац који шкуди, вришти и тражи своје.
Пролазим испред Ека, право ка степеницама. Са лијеве стране примјећујем радилиште. Дуго празан локал Миливојевића убрзaно се дотјерује, радника за наше прилике много. Једни руше, други крпе, трећи столарију замјењују, четврти климу стављају, и тако све хитно. Разумишљам чему оволика журба, ко их овако страшно потјера да се овако хитно сређује, каква ли ће се овдје производња догађати.
Сиђем низ дјечију “клизу”, па преко улице по пола бурека без јогурта и назад, али сад са задње стране, кад тамо још више радника са три возила која су закрчила паркинг станарима.
Прије него што уђох у зграду, сретох на улазу познаника, мајстора за тешка возила, пензинера који обиграва око Опптине, тражи нешто своје.
Знајући да он сигурно зна о чему се ради у његовом комшилуку приуптим га шта се оно онако експресно сређује.
Нисам ни завршио питање, а он мени као из топа „кладионица“.
Застанем, мислим, саберем, на глас констатујем: “па то ће у нашем малом мјесту од 4000 становника бити девета“.
„Шта ти је пријатељу, немаш ти појма шта се ту дешава, колике се ту паре врте.
Мени су долазили трипут до сада и кажу: Комшија, `ајде носи те своје крпице и реци кол`ко је да се уселимо. Треба нам још простора“.
„Ко толико у Угљевику баца на коцку“, питам га?
„Све је због електране, за њом сви иду, па и кладионичари“ рече ми мајстор, па настави: „ „Ево, прије неки дан биле су задушнице, дош’о један мали из Забрђа који ради у Аустрији , донио 18.000 €, и све за једно вече ту оставио. Други из истог села очев “Урсус“ продао и ту оставио, трећи из Корените продаје очевину и ту оставља, тако ти је пријатељу, ово није добро за друштво, за народ, ко ово дозвољава“?
Обојица вртимо главом и растајемо се.
Сjетих се једне приче од прије више година, везано за ову индустрију. Сједим са рођаком, који ради за газду, једне лијепе прољетне вечери на старом мјесту, одавно се нисмо састали. Њему звони телефон, ћутим, чекам да заврши, чујем како каже „је ли то онај инспектор? Добро, долазим за два сата“!
Заврши разговор, питам га: „Није ваљда да ти не дају живјети ни у слободно вријеме“?
Рече ми: „Знаш рођаче, ово је приватни бизнис, ваља радити и дан и ноћ, играчи не чекају, хоће свој дио. Сад ме зове радница из Зворника, нека наша стара муштерија, инспектор, добио четири хиљаде, она то нема у каси па морам му носити. Нема везе, није ми тешко, сутра ће то он нама опет вратити“!
Не бијаде ми тешко да мало дубље уђем у ову тему.
Девет кладионица, а девет продавница мјешовите робе у нашем малом мјесту.
Стање ствари је овако.
Кладионицу може основати свако ко предходно добије одобрење од државе.
Комунални порез на фирму нема (недавно укинут). Има годишња накнада по једном мјесту уплате која износи 3.000 КМ (12х250).
Порез на добитак ( ако га има) износи 15% и то припада општини.
Од тих 18 хиљада приходовани (изгубљени) кладионичар има трошкове пословања и на крају године да плати порез на добит од 10%, и то је све.
Код наше општине тај приход се води под шифром 719113.
Значи онај наш весели комшија што даде 18 хиљада,од тога све оде газди (некад се то звало чичино) а ништа Општини, заједници, цркви, …….
У 2019. години играчи са наше општине добили су 82.646, у 2020 години 67.653 а у прошлој 2021.години укупно 146.920 КМ. Од тога наша општина је ућарила 15 %.
Оволико су сви Угљевичани били добри, а колико ли су штетовали?
То је тако, све под условом да кладиничари „нису“мало лагали (примјер: добитник из Угљевика а они пишу да је из Бијељине, Брчког,… или из мјеста гдје кладиница има сједиште)?
Некада је било да не може бити близу школе кладионица (300 метара), а сад може и у школи само ако школски одбор дозволи.
Има „тамо“ неки члан 15. у шупљем пропису који каже да када неко хоће да отвори нову кладиницу (уплатно мјесто) у мјесту, гледаће се и засићеност са истим у мјесту у коме се кладиница отвора.
Па једно јавно питање за Министарство: Шта мисли Министарство по том питању за наш Угљевик. Је ли Угљевик овим засићен (загађен) или није?
Треба ли о овоме ико да размишља? Шта мислe скупштинскe већинe?
Ко овдје добија, а ко губи!?
Ето одговора на питање откуд девета кладионица.
На крају идеја за кладионичаре, да размисле са организовањем покретних кладиница. (нпр. уторком на пијаци у Бијељини, сриједом у Прибоју, четвртком у Лопарама, петнаестог у мјесецу испред капија РиТЕ, суботом прије подне испред градског гробља, а поподне испред стадиона, недељом испред цркве, понедељком испред тржних центара, а уторком све поново у круг).
Шупљи прописи мени опет годе!?
