Вечерас, у предвечерје Божића у нашем храму одржана је вечерња литургија и традиционално је запаљен бадњак.
Лијеп дан дао је знак да ће вечерас наша црква бити мала да прими све парохијане. То се могло видјети одмах на почетку литургије.
Присутни вјерници су извјештени да је на данашњем ношењу бадњака кроз село прикупљено 900 КМ прилога.
Након литургије коју је предводио наш свештеник Бранислав Рађен, запаљен је бадњак који је овај пут припремила породица Василија Гајића.
Сви присутни су послужени куваним вином и колачима.
На крају наш свештеник је позвао на јутарњи службу, сутра у 5 часова, гдје ће бити причешћени сви они који су цијели пост испостили.
Вечерас је била прилика да се наши Тутњевчани у већем броју нађу на једном мјесту. Били су ту наши земљаци из иностранства и расејања.
Окупило се и старо и младо, пензионери, школарци, цуре и њихови момци.
За сутрашњи Бадњи дан у нашем Тутњевцу данас су окончане све припреме. Бадњак спреман, печенице спремне, посна храна спремна.
Испред Братства и сестринства „Радост“ из Бијељине сестра Јела обрадовала је дјечицу у породицама Бојић и Костић донирајући пригодне печенице.
Ујутро, раном зором очекивати је да ће у свим домаћинствима нашег села ватра и дим показати да још у нашем завичају има живота и радости.
У 9 часова испред наше цркве кренути ће сада већ традиционални бадњак кроз сокаке наше парохије, овог пута под водством Обрена Гајића.
У 18 часова одржати ће се празнична литургија а затим ће бити запаљен бадњак у порти нашег храма.
Вријеме без падавина треба да помогне да се порохијани окупе у великом броју.
Након шездесетичетири године живота, живота и тамо и овамо, наш Дујо напокон је дочекао данашњи дан, да уђе у свој мали али слатки дом, да има кров над главом. Досада је како сам каже спавао гдје је стигне. Само је у војсци имао прави кревет, и ево данас је дочекао да као људско биће преспава у топлој, сувој и нужно опремљеној кући.
За његов проблем шире се могло сазнати тек нашим првим вапајем овдје.
О тада је прошло још доста дана, приближавала се зима, а Дујо није има гдје, све док Кртица није позвао Начелника општине да помогне. И од тог 14. октобра, па до данас акција је нерекидно ишла својим правим, хуманим током.
Главни организатор цијеле акције постао је Мило Стојић, Кум породице и куће. Он је заслужан (крив) што се кренуло са изградњом тврдог објекта а не кантејнера како је прво било предложено.
Кум је позвао своје пријатеље, комшије и новац је убрзо пристигао. Редале су се донације за донацијом. Радо Драгић, Мило Стојић, Бранислав Рађен, Душанка Стојић, Драган Гаврић, Радо Спасојевић, Обрен Спасојевић, Драгиша Јовановић,Славко Гаврић, Василије М. Јешић, Јово Цвијић, Мило Гајић, Предраг Ђокић, Милорад Марковић, Коста Михајловић, УР „Атлантида“, Стево Гајић, Драго Радић, Остоја Остојић, Мирослав и Мирко Јешић, Зоран Глигоревић, Василије Перић, Радомир Иконић, Бошко Симић, Ратомир Марковић, Сретен Стојић, Драган Михајловић, Здравко Секулић, осјетили су протребу да Дуји треба помоћи. Било је и оних који су сматрали да Дујо не заслужује помоћ али њихов глас није омео ову акцију.
Први су беплатно прискочили Жико Симић са равнањем и ископом темеља, Млађен Гајић са малтером и екстихтом, Млађо Деспотовић са разводом струје и монтажом санитарија, „Вокел“ са керамичким плочицама, Кртица са кречењем и други који нису желели да им се име спомиње.
Данас, када је уз присуство највећег добротовора, руководства наше општине , Дујо се свечано уселио у нови дом остаје још да предстојећи хришћански празник дочека у радости и весељу.
О ртадосној вијести у нашем Читлуку извјестили су и други овдје.
Окончањем ове акције стамбени проблеми свих наших комшија нису ријешени.
Овдје „живи“ наш Каубој!
О томе следећи пут. Дуга је година испред нас.
Данас, у 80 години умро је Петко зв.Пећо Благојевић син Ивана и Пеладије.
Сахрана покојника обавиће се сутра, 31. 12.2019. године у 12 часова на породичном гробљу у Тутњевцу.
Пећо је оставио ожалошћену сестру Даницу.
Јутрос, у 90 години, умрла је Василија зв. Ваја Гаврић.
Сахрана ће се обавити сутра, 26. 12. 2019. године у 12 часова на Великом гробљу.
Покојна Ваја оставила је ожалошћеног сина Ристу и кћер Госпаву.
О проблему депонија смећа у нашем селу писали смо овдје.
Ту тему је покренуо Марјан Михајловић, гурао је докле је могао. У цијелу причу се укључио и даље је погурао да се данас напокон успјешно изаврши наш Далибор Јовановић зв. Кртица.
Ових дана Општина је завршила свој дио посла, уклоњено је сво смеће из центра села, уклоњења стара свлачионица и уклоњено растиње код ћуприје.
Кртица се овог пута побринуо да се уклоњена дрва подијеле оним којим су најпотребнија. Ове зиме у пећима Миливоје Бојића, Љубане Гајић, Душана Стевановића, Милана Зарића, Бошка Станивуковићу и Зорана Ђурића сва тако прикупљена дрва биће утрошена на најбољи начин.
Овог пута треба истаћи допринос Виће Гајића и Миле Стојића који су својим тракторима превезли седам приколица дрвета.
Завршетко ове акције у нашем селу још није уклоњено сво смеће. Остаје Шевкина шума, и остали потоци и канали.
Битно је да се свијест млађих нараштаја јавља да смеће не треба бацати у туђе.
У наредном периоду треба јасно размотрити питање запуштених извора и бунара у нашем селу који су на далеко били чувени.
Данас је Св.Никола-Никољдан.
У кућама Саве, Чедомира, Ђоке, Драге, Ђоје, Михаила и Милорада Секулића, Славке, Рајке, Војке, Здравке, Млађена, Ненада и Ђорђа Томића, Живана, Милке, Мике, Цвијетина, Стојана, Милорада и Раде Костић, Алексе, Теодора и Недељка Радића, Марјана Петровића, Јовице Милошевића , Ђоке и Саве Симића, Радомира Илића, Милована Савића, Драге и Милована Лукића, Велемира и Цвјетка Вукића, Јована Видојевића и Јована Николића слави се крсна слава.
